недеља, 17 новембар 2019

Дан Аранђеловца – јубиларни, а као да није

Текст и фото: ДТ

Иако је „еСтварност“ 30. маја 2019. обавестила све председнике општина у Шумадији о почетку рада Интернет портала „еСтварност“, с молбом да нам на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. буду достављана сва обавештења од јавног интереса, до данас нисмо добили ни програм обележавања 160. годишњице од оснивања Аранђеловца, одлуком књаза Милоша Обреновића од 1859. године.

„Чиниш 'волико, нисам те основао о Аранђеловдану 1859. да би се после 160 година мене сећао колико и лањског снега! Два споменика у вароши, од којих први у парку на мене ни не личи, једна улица по мом имену и фабрика киселе воде – све је чиме се мени и после шесн'ес' деценија одужисте. Немо', случајно, да и ову улицу изнад Кубршнице, у којој сам рибу 'ватао, мојим именом наденете. Погледај само на шта сте изметнули нек'да'ње вашарско саборовање код цркве у Врбици!

Од којекаквог еспапа човек не може ни да прође, а доводите и некакве неверне бебе. У моје време било је само неверних жена и то захваљујући мушком неваљалству, а сад видим да сте и бебе, којих је све мање, искварили. И неком Џенану дајете сребњаке да ви пева, к'о да немате грлатих Аранђеловчана, попут Сараманде из Буковика, који је први до Карађорђа био?“ – пробудих се и погледах кроз прозор на улицу испод које тече Кубршница. Видех да је коџа Милош био у праву, бар што се уличног вашарлука тиче и начиних уводни снимак за ову рубрику.

Раскрсница улица Краља Петра Првог и Војводе Степе, 26. јул 2019, у девет сати

 

После јутарњег снимка, са истог места, на ум ми само паде: „Не дај, Боже, неко да занемогне од Аранђеловчана – кроз ове тезге и шатре неће моћи да се докопа Дома здравља, поготово у послеподневним и вечерњим сатима вашарског дана, кад иће и прекомерно пиће учини своје“.

Потискујући ноћашњицу, почеше лепе мисли да се роје. Ипак је ово велики јубилеј, 160 година од оснивања града. Додуше није то хиљадита годишњица градова, које имају наши вековни непријатељи у Јевропи, али ни два просечна људска века нису за занемаривање. Сигурно ћемо се на ваљан начин одужити оснивачу. Мора да ће бити премијерне позоришне представе о Милошу и Аранђеловчанима, некад и сад. Сигурно неће изостати ни представљање монографија о значају Милоша за развој наше вароши. А тек трибине о Милошу и његовом утицају на настајање и развој Аранђеловца, ко зна колико ће публике привући.

Милош је и Вука Караџића, који је великог књаза умео и смео жестоко да изрезили, сребрњацима помагао, да бележи све што је са културном српског народа било скопчано. Тако је и у „Мемоарима Стефана Стевче Михаиловића“, на стр. 159, остало забележено: „Па и за саме владаоце ваљало је често правити такве ладнике, као кад је пр. Кнез Милош 1836. године долазио на онда познату „киселу воду“ под Букуљом планином, код садашњег Аранђеловца. У пратњи Кнежевој – по казивању оца сређивача овог списа – био је ту и Вук Стеф. Караџић, који је, вели, онако хром трчао око кола и бележио „бројанице“, и што „масније“ то боље, при чему је Вук довикивао играчу: „То, то, синко!“

Знајући да било превише кад би и промоција књиге Вукових „бројаница“, забележних од Вука Караџића на киселој води у Буковику 1836. године, била у програму 160. годишњице од оснивања Аранђеловца, прену ме у парку Буковичке бање, око 16 сати, оперско певање почившег Живана Сарамандића. Рекоше ми бањски шетачи да је свечаност отварања бисте Живану Сарамандићу, потомку Сарамандином, чији је аутор вајар Зоран Кузмановић, у току.

У близини, на неких 50 метара, баш на алеји Живана Сарамандића, представници Групације „ЗА СПАС АР“ приредили су изложбу фотографија неостварених обећања општинских отаца (остануло од називања Милоша као „отца“ народног).

С лева: Миодраг Прековић („Двери“), Иван Ивановић („Наши“) и Дејан Комненовић из Босуте

 

Пролазнике, који су лежерно шетали парком, а поготово оне који су пошли на догађај у организацији локалних власти, занимало је и какав то перформанс организује Групација „ЗА СПАС АР“, која је настала из протестних шетњи Аранђеловчана током минуле зиме.

Фото-приказ неостварених обећања и штетних последица представника локалне власти у Аранђеловцу

 

Осим Миодрага Прековића и Ивана Ивановића, са радозналим грађанима, разговарали су и Слободан Јаредић и потписник ових редова. Њихове изјаве, као и другог Ивана Ивановића (председник Удружења „Радник није роб“) снимила је и екипа ТВ „Сунце“. Сви су указивали на пропусте у раду локалног руководства, а потписник ове рубрике је указао и на „честитку“ - повећање пореза на имовину за 2019, која ових дана стиже на адресе грађана у Јадранској улици (виши износи за 23 одсто за станове), а и за све у улицама Мишарској (хотел „Извор“ и власници кућа), Сарамандиној, Норвежанској, Гарашкој, Господар Јовановој и Слатина (виши износи за 50 одсто на пословне зграде – читај: хотел „Извор“ и виши износи за власнике станова 62 одсто и за власнике кућа 28 одсто).

„Тенисери“ употпунили приказ Групације „ЗА СПАС АР“, поводом Дана Аранђеловца

 

„Честитка“ – повећање пореза на промет погодила је и многе присутне, па су почели одмах да се прерачунавају колико ће нови износи да им однесу ионако недостајућег новца за свакодневни живот. Што се тиче „Извора“ било им је јасно да је то вид освете локалног руководства, због тога што представници „Извора“ нису били по мери и вољи њиховог „очекивања„ те зато нису ни добили грађевинске дозволе за реконструкцију „Старог здања“ и „Шумадије“ и изградњу новог хотела са 300 смештајних јединица.

Многи рекоше, није ни ова ујдурма са порезом на имовину случајна, јер су и боравишну таксу нереално повећали са 90, 00 на 120, 00 динара (33 одсто). –У Америци пред великим инвеститорима, који битно унапређују могућности запошљавања и изглед града, локалне власти клече – рече нам Бранко Пантелић, који више од 40 година живи у Лос Анђелесу, и оде са два госта из Америке на пиће у хотел „Извор“. Док су се њих тројица удаљавали према „Извору“ пратиле су их оперске арије ненадмашног Живана Сарамандића и одобравајући коментари окупљених грађана око перформанса Групације „ЗА СПАС АР“.

Пролази и проћи ће и овај (јубиларни – 160) Дан града, вредни комуналци ће очистити ђубре од вашарџилука по улици изнад Кубршнице, али разноразне вашарске прилике и неприлике и даље ће нас пратити.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности