понедељак, 21 октобар 2019

Пре 75 година - „Старо здање“ минирано, Аранђеловац „ослобођен“

Текст и фото: ДТ

У ноћи 19/20. септембар 1944. године минери Прве крајишке бригаде поставили су експлозив на источни зид „Старог здања“ у парку Буковичке бање. Експлозив су активирали 20. септембра, пре 75 година и срушили део зида. „Тада смо упали у „Старо здање“, које је било ослобођено 20. септембра око 16 часова“ – рекао нам је Божа Недељковић, борац Четврте крајишке бригаде, 1991. године за пети број часописа „Стварност“, а текст на 21. страни с наднасловом „Сведочења о ратним и послератним данима у Аранђеловцу“ и насловом „ЧЕТНИКЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ?“ можете прочитати на нашем Интернет порталу „еСтварност“ на линку:

http://www.stvarnost.rs/издаваштво/часопис-1990-1992/

До „демократских промена“ 2000. године у Аранђеловцу је 19. септембар обележаван као Дан града, односно Дан ослобођења у Другом светском рату. Како смо прешли на други датум, тако смо заборавили и све што је скопчано са „ослобођењем Аранђеловца“ и страдањима која су нас тад задесила. До данас ни једна књига са архивском грађом, документима и сведочењима из тог периода није објављена, а камоли да је снимљен филм или бар одржан један велики, свенародни (без обзира на идеологију и политичка опредељења) парастос за страдале у „Старом здању“ 19. и 20. септембра 1944. године. Вазда је „Старо здање“ било симбол Аранђеловца, па је и напад крајишника на „Старо здање“ 19. септембра, пре 75 година, одређен за Дан ослобођења Аранђеловца. Чудне ли неке симболике?

Минирање „Старог здања“ је оставило последице, које су биле познате и пројектантима „Старог здања“ половином седме деценије прошлог века. У Техничком извештају о стању објекта пре асанације, с напоменом: „Овај извештај се односи на ИСТОЧНИ део објекта и ЈУГОИСТОЧНИ угао ЈУЖНОГ дела објекта“, инжењери Драгољуб Узелац и Данило Обрадовић су 5. јануара 1966. године, између осталог, написали: „Нема армирано бетонских серклажа... Извршено је реновирање дворишне фасаде ИСТОЧНОГ дела. Други радови на реновирању и адаптирању ИСТОЧНОГ дела нису извођени, јер се сумњало у исправност конструкције темеља носећих зидова, због великог броја хоризонталних, вертикалних и косих прскотина на зидовима, плафонима и подовима... Код следећег, 5. прозора има читав сплет прскотина. Налазе се непосредно изнад рупе у зиду која је настала после минирања објекта, за време рата...“

Архитектонски детаљ израде новог темељног зида на месту минирања, од 5. јануара 1966. године

 

Све ово написасмо, и документа приложисмо, зарад подсећања садашњег купца „Старог здања“ – општине Аранђеловац – да строго обрати пажњу на статику „Старог здања“. Према речима врсних стручњака Грађевинског предузећа „Напред“ (1992. године) и СМ НЕТ (2013. године) пре било каквих радова на „Старом здању“ потребно је детаљно испројектовати и урадити све у вези са статиком, односно грађевинском стабилношћу објекта. Према прелиминарним рачуницама, од пре шест година, претходни инвеститор само за те радове требало је да издвоји око два милиона евра!

Да је нужан и велики, свенародни, парастос свим жртвама, палим у протеклих век и по, пре почетка извођења било каквих радова на "Старом здању", подразумева се. И то помен како жртвама од 19/20. септембра 1944. године, тако и Кости Шрепловићу (1872), који почива у порти Буковичке цркве, у чијој се близини гради Болничка капела посвећена Светом свештеномученику Јоаникију митрополиту Црногорско-приморском, који је 1944. под Букуљом и стрељан, а посмртни остаци, нажалост, до данас нису пронађени. Наравно, у великом парастосу поменути и свештеномученика Јоаникија, али и све друге жртве на подручју аранђеловачке општине, не би ли нам и то помогло да кренемо у боље дане.

Болничка капела почиње да добија архитектонске контуре (снимљено 19. септембра 2019)

 

Припадници Равногорског покрета Шумадије и свештенство Буковичке цркве данас су, управо код „Старог здања“, приредили парастос палим жртвама 1944. године. Вашој пажњи препоручујемо да погледате следећи линк:

 

 

 

 (Извор: РТВ „Сунце“, You Tube, 19. септембар 2019)

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности