четвртак, 14 новембар 2019

Храмовна слава Света Петка у Горњој Трешњевици

Текст и фото: ДТ

После свечане литургије посвећене Преподобној матери Параскеви - Светој Петки, коју су служили јереј Новица Ескић (парохијски свештеник мештана Горње и Доње Трешњевице) и протојереј ставрофор Милија Живанчевић, уз саслужење оца Томе Ранковића и више од стотину окупљених верника, обављено је освећење и ломљење славског колача, а затим и дружење уз богату трпезу у парохијском дому.

После литургије Трешњевичани и њихови гости су у порти цркве присуствовали освећењу и ломљењу славског колача

 

О значају прослављања Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке, која је рођена око 950. године у близини Цариграда и чије мошти данас почивају у граду Јаши у североисточном делу Румуније (данас 300 хиљада житеља Јашија слави Свету Петку као градску славу, уз присуство бројних ходочасника из свих православних земаља), као и традиционалног саборног окупљања у храму Свете Петке у Горњој Трешњевици, говорио је окупљеном народу јереј Новица Ескић.

С лева: Драган Павловић, Лена Павловић (ћерка Драганова), јереј Новица Ескић и Милијана Павловић (мајка Драганова)

 

Као што вековима народ хрли на ходочашће у Јаши, ради целивања нетакнутих миомирисних моштију Свете Петке, које чувају као највећу драгоценост у том делу Румуније, тако су и данас похрлили Трешњевичани у храм посвећен Светој Петки у свом селу. Како они који живе и данас у Трешњевици (Горњој или Доњој), па и сви други, давно или скорије настањени у Аранђеловцу и широм Србије. Многи су дошли и из „бела света“, Немачке и Швајцарске, углавном.

Целивајућа икона Свете Петке и иконостас украс ентеријера трешњевичког храма

 

Док су се парохијани распитивали за здравље чланова фамилије, присећали су се и историјских података: 1398. године мошти Свете Петке су од султана Бајазита измолиле књегиња Милица (удовица кнеза Лазара), деспотица Јефимија (супруга Угљеше Мрњавчевића) и Оливера (ћерка књегиње Милице), која је ради спаса српског народа и његове цркве пристала да оде у харем сулејмана Бајазита (сина Муратовог, који је погинуо на Косову 1389). Мошти Свете Петке биле су у цркви Лазарици у Крушевцу, а затим 120 година у Београду, у цркви Свете Петке, све до 1521. године.

Мошти су после пада Београда под Турке пренете у Цариградску патријаршију, а одатле их је откупио господар Молдавије, војвода Василије Лупул, 1641. године. Свете, нетрулежне мошти, од тада почивају у раскошном храму Света три јерарха  у Јашију.

Захвалнице Црквене општине уручене најзаслужнијим појединцима

 

Председник Црквене општине храма Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке у Горњој Трешњевици, Душан Петровић, уручио је пригодне захвалнице свима који су помогли уређивање цркве, поготово фасаде, која је заблистала за овогодишњу храмовну славу.

Захвалница је припала и Ђорђу Карићу, потомку знаменитог Карађорђевог војводе Петра Каре

 

Трешњевичани су припремили и спомен-плочу мештанима погинулим у српско-турским ратовима 1876 – 1878. године, која ће бити трећи спомен на Трешњевичане који су дали живот за слободу. Најпре је, 27. октобра 1936. године, постављена спомен-плоча са 128 имена „изгинулих, умрлих и несталих ратника у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912-1918“, а 29. октобра 2014. године и спомен-плоча седморици Трешњевичана који су „у бојевима Првог српског устанка јуначки дали животе за слободу“.

Трећа спомен-плоча у трешњевичкој цркви

 

И док су љубазни домаћини припремали трпезу, са дугоискрчканим гулашом и прасећим и јагњећим печењем, колега Драгољуб Јанојлић ме подсети на недавни сусрет који је имао у Београду са Дарком Татићем, сином Рајка Татића, пројектанта цркве у Горњој Трешњевици.

Домаћини овогодишње храмовне славе Света Пeтка, с лева: Милијана, Ђорђе, Горица и Драган Павловић (Доња Трешњевица)

 

Дарко Татић је колеги Јанојлићу (новинару-уреднику у Интернет порталу „еСтварност“) рекао да поседује, у оквиру заоставштине свог оца Рајка М. Татића (1900 – 1979) и цртеже трешњевичке цркве, изнад чијег улаза на мермерној плочи пише: „У славу пресвете животворне тројице оца сина и св. духа. Овај храм посвећен Преподобној матери Параскеви својим трудом подигоше грађани Г. и Д. Трешњевице 1933 – 1935. год.“

Црква у Горњој Трешњевици обасјана сунцем Михољданског лета

 

Храм посвећен Преподобној матери Параскеви – Светој Петки, архитекта Рајко Татић је пројектовао у неовизантијском стилу, а у раду Саше Михајлов „Неовизантијски елементи у архитектури Рајка М. Татића (1900-1979)“ наведено је и следеће: „Његов допринос неовизантијској архитектури је обиман... Исте године настају бројни идејни пројекти за храм у Звечанској улици у Београду, храм у Трешњевици у срезу Орашачком, потом идејни пројекат за ограду и монументалну капију крушевачког гробља, као и бројне студије храмовне архитектуре.“

Рајко Татић, пројектант трешњевичке цркве (трећи с лева), показује своје цртеже краљици Марији Карађорђевић, на отварању Дечијег дома у Звечанској улици у Београду

 

После изградње Основне школе „Матија Бан“ на Бановом брду и објекта Дечијег прихватилишта у Звечанској улици, краљица Марија Карађорђевић је ангажовала Рајка Татића и за пројектовање виле „Топлиш“ у близини двора у Милочеру.

Позивамо и све читаоце нашег портала да пишу о новим сазнањима о цркви у Горњој Трешњевици, како би за следећу храмовну славу 2020. године, на 85. годишњицу од изградње, била приређена и пригодна публикација или изложба цртежа из пројектне документације Рајка Татића, са пратећим текстовима (научним, публицистичким и прилозима објављеним у новинама и часописима).

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности