понедељак, 16 децембар 2019

Какав менталитет такав ПДР

Љ. Стојановић

Многима је и раније било јасно, а сад у фази раног јавног увода плана детаљне регулације парка Буковичке бање, још једном је потврђено невиђено лицемерство аранђеловачке власти и закулисана, а често и отворена прљава игра током протеклих шест година, којом су председник општине Бојан Радовић и његови трабанти замајавали народ под Букуљом.

Најпре тиме што су опструисали рад на Плану детаљне регулације Споменика природе „Парк Буковичке бање“, чију је израду на тендеру од 2015. године добило ЈП Завод за урбанизам Ниш. Кад је ПДР био завршен и кад је требало да пред усвајање СО Аранђеловац буде на јавном увиду, ПДР је 28. новембра 2018.“ обустављен“, без икаквог смисленог образложења. Тада је било јасно да су се претходном инвеститору Мирољубу Алексићу, који је 2012. године купио хотеле „Старо здање“ и „Шумадију“ и који је желео да направи још један хотел у парку, тенденциозно подметали клипови како би одустао од вишемилионске инвестиције, што је он на крају и учинио.

Годинама је председник Радовић „падао у ватру“, на седницама скупштине општине углавном јер најављивани „округли сто“ никад није одржан, чим се спомену 2,88 хектара изузетог земљишта из целине парка, и бусајући се у груди обећавао да по цену смрти неће дозволити никакво „цепање“ парка, макар да је ту одлуку донела и Влада Србије. Влада је ту одлуку заиста и донела 2015, али за предходног инвеститора, а не садашњег или садашњих, јер се у новоизрађеном елаборату ПДР одједном појављују три сигурна и један могући инвеститор: Радован Милојевић из „Стублина“, општина Аранђеловац, Специјална болница и, у ПДР неименовани, власник кућице на ивици парка преко пута хотела „Извор“, коме је већ једном поништено решење о изградњи (стамбеног у пословни простор).

То што се са Милојевићем, садашњим власником хотела у парку Буковичке бање, шуровало и пре његове одлуке да на лицитацији купи хотеле, показало се тачним само недељу дана по завршеној лицитацији, када је испред „Старог здања“ смушено саопштио да ће „Старо здање“ продати општини Аранђеловац. Само стечајни управник „Букуљске нове слатине“, која је продавала хотеле и друге објекте, зна колико су га аранђеловачки „изасланици“ опседали и притискали да им каже да ли се неко јавио на позив. Живи нису били да се случајно неко не појави још неко, а нарочито су страховали да се поново не јави претходни власник објеката у парку. Писцу ових редова је тада, након завршене лицитације у Београду, правна заступница „Стублина“, адвокатица Анђела Станишић, изјавила да ће „Старо здање“ и даље бити хотел, што су потврдиле и ћерке Радована Милојевића, које су, такође, присуствовале лицитацији.

То се није догодило, јер није ни било у плану да се догоди. Општина Аранђеловац ће, наравно, како се већ договорила са Милојевићем, купити хотел следеће године на, како смо чули, десет рата. А површина изузета од заштите Споменика природе од 2,88 хектара и даље је у игри, као и трећи хотел, чиме су грађани Аранђеловца који су дали 3992 потписа групи грађана „Очистимо Аранђеловац“ за јединствену намену парка и укидање Уредбе која је омогућила изузимање од заштите Споменика природе, на перфидан начин обманути. „Очистимо Аранђеловац“ су петицију предали председнику општине 1. јуна 2018. године и заједно су светковали са Радовићем и Милојевићем почетком фебруара ове године због добро обављеног посла у стечајном поступку 28. јануара ове године.

Према ПДР-у, који је до 17. септембра на раном јавном увиду, први пут у историји „Старог здања“, дугој век и по, оно више неће бити хотел и неће привређивати и доносити новац, плаћати порезе и увећавати буџет, већ ће се ту уселити некакава администрација, свакако општинска или неких јавних установа, управа некога и нечега, не зна се чега и кога, и култура, опет не зна се која и чија. За то што нас чека и остали Аранђеловчани, који плаћају порез и друге дажбине општини, треба да отворе своје све тање новчанике, јер ће убудуће морати да плаћају не само куповину „Старог здања“ већ и подмирују трошкове културе, управе и администрације, како је већ дефинисана намена симбола града, са којим се олако поигравамо.

Специјална болница је прича за себе. Заинатили се да не изађу из парка. Хоће и да се проширују на ионако скученом простору, на уштрб смањења зелене површине парка. А неће ништа да учине за довршетак објекта на Звездари, где има око два хектара празног земљишта, на идеалном месту за установу таквог типа.

„Стублине“ осим адаптације хотела „Шумадија“ желе и да изграде нови хотел (који се помиње у Елаборату ПДР-а). Где су сад они душебрижници који су годинама вапили да ће због новог хотела претходног инвеститора бити угрожен биодиверзитет, биљни и животиљски свет. Раније ништа није могло, а сад све може!

Са овим новим ПДР сваки озбиљан, дугорочно планиран, визионарски туризам, поготово високи (који бисмо већ имали да је реализовано планирано улагање од 2012 – 2019. претходног инвеститора), кога су нам пуна уста када се прича о Аранђеловцу, пада у воду. Парк ће да се распрчка, карте ће да се поделе између три-четири „играча“, помешаће се гости који долазе ради конференција и одмора са реконвалесцентима и болесним људима, на штакама и колицима, као и са шибицарима и осталима који би да нешто ушићаре у лову на партијско-парковски плен. Паланачки дух остаје паланачки дух, како је већ Радомир Константиновић лепо описао у својoј књизи „Филозофија паланке“.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности