недеља, 17 новембар 2019

Настављена истраживања на Дворинама

Текст и фото: ДТ

После значајних открића током 2016. и 2017. године, када су пронађени темељи средњовековне цркве, која је једна од пет највећих у Србији у том периоду, на Дворинама под Венчацом у току су археолошка истраживања.
Откривен је северни улаз са великим мермерним степеницама, а из вековног мрака суцем су обасјани и ликови светитеља са остатака фресака.

Улаз у цркву са северне стране поново пред очима људи после око шест векова

 

Права је срећа да су овако монументални остаци мермерних плоча и остали на Дворинама после вишевековног пустошења. На радост археолога и историчара, али и свих Шумадинаца, који ускоро неће у школама учити о Шумадији као ненасељеној земљи у средњем веку, прекривеној густим шумама, већ ће у уџбеницима писати како су средњовековни владари у северним границама Србије градили цркве и манастире, од којих је најзначајнији био подигнут на Дворинама, под Венчацом.

У шуту су истраживачи 20. августа 2019. пронашли и драгоцене остатке фресака – вредне прилоге за ризницу светитеља цркве на Дворинама

 

Слава Мијовић, власник земљишта на коме је 2009. године постављено спомен-обележје Павлу Бакићу, последњем српском деспоту, показао нам је и једно чудо које се недавно десило у близини остатака средњовековног двора Павла Бакића – нови извор воде, хладне, бистре и освежавајуће. –Обилазећи имање на Дворинама недавно ме привукао тихи жубор воде, које раније никада није било на том месту – прича нам Мијовић. –Нисам прешао ни тридесетак метара од Бакићевог двора кад – имао сам шта и да видим. Извире вода из падине на којој никад није било воде! Пробао сам је, мелем за душу – рекао нам је Слава Мијовић, са којим смо заједно и отишли до чуда које се овог лета десило на Дворинама.

Слава Мијовић показује место одакле од недавно извире вода

 

Распитали смо се код мештана Бање и Брезовца да ли се сећају да су скорије негде приметили нови извор воде. Рекли су нам да деценијама тога није било, те да је појава новог извора на Дворинама, између Бакићевог двора и Бакићевог врела, за које се одавно зна, право чудо. Да ли је то последица минирања на Венчацу или нека порука природе – тема је за одгонетање и у будућим данима.

С лева: Владета Коларевић (председник Скупштине Удружења „Павле Бакић“), др Дејан Радичевић (археолог са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду), Драган Тодоровић (председник Управног одбора Удружења „Павле Бакић“) , Слава Мијовић (мештанин Бање), Бранка Максимовић (заменик председника Управног одбора Удружења „Павле Бакић“) и Љиљана Стојановић (новинар портала „еСтварност“)

 

После разговора о актуелним истраживањима на овом значајном археолошком локалитету, договорен је наредни сусрет после завршетка овогодишњих радова.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности