недеља, 22 септембар 2019

Oткопано 60 гробова из римског периода на „Великом“ Венчацу

Фото: ДТ

Интервју: Љ. Стојановић

У рубрици коју смо објавили 18. јула под насловом „Остаци некрополе старих Римљана видљиви до Аранђеловдана“ најавили смо и овај интервју новинара Интернет портала „еСтварност“ Љиљане Стојановић са Славицом Ђорђевић, археологом, из Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

Када смо пре две године, тачније 17. августа 2017, на Великом Венчацу затекли развалине највишег врха планине, са митским именом Венач, које се на класичним језицима тумачи као владарска круна, нисмо могли ни да претпоставимо да ће то бити један од највећих проналазака римских некропола у Србији. Некропола би била неупоредиво већа и значајнија да багеристи „Бекамента“ пре тога нису свукли са пола врха планине незнани број гробова, самлели их и одвезли да се посипају магистрале, по којима сада газе аутомобили, камиони, шлепери и друга возила. Ипак, хвала багеристима што нису докусурили некрополу.

Владета Коларевић и Љиљана Стојановић 17. августа 2017. испод некрополе на Великом Венчацу

Када је откривено да бели венчачки мермер на врху планине, који ће за неколико дана престати да постоји, покривају гробови у „црници“, радови су били заустављени, а Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца је прошле године почео археолошка истраживања.

Остаци лобања (у руци Љиљане Стојановић) и тог 17. августа 2017. падали су са најмање 20 метара висине на Великом Венчацу

Тада су пронађене 23 гробне целине и мноштво покретног материјала попут керамике, стаклених чаша и посуда, накита, украсних перли, фибула, новчића. Стручњаци поменутог Завода су поново на терену. Радовима руководи археолог Славица Ђорђевић, са којом смо 18. јула 2019. разговарали о резултатима истраживања на све плићем „Великом“ Венчацу.

Интервју на археолошком локалитету, који ускоро неће постојати – Славица Ђорђевић, археолог (лево) у разговору са Љиљаном Стојановић

Да ли ћете у овој кампањи завршити радове?

-Да, ово је друга, уједно и завршна фаза овог локалитета, јер овај део који постоји је истражен. На жалост, некропола је ишла у правцу где је већ коп и ранијих година она је уништена, не сада, али дуго то нико није приметио. У тренутку када су радници „Бекамента“ то видели они су нас обавестили. Значи, то је тај неки правац којим се пружала некропола, северозапад – југоисток, мада је мањи број гробова окренут ка правцу исток-запад.

Шта ће бити са налазима које сте пронашли?

-Сви налази, скелети, покретан археолошки материјал биће извађен и обрађен. То су дивни предмети. До сада нисмо имали такав материјал. Са консултантима са Археолошког института са којима смо разговарали констатовали смо да је ово друга по величини некропола из тог периода на територији Србије, после „Станићење“ код Пирота. Мало се разликују, али то је тај период, крај четвртог, пети век, а има материјала који се простире до шестог века, јер морамо да обухватимо и тај период, али највећи део материјала припада крају четвртог века. Дивно је што је богатство таквог материјала, велики број скелета на овако малом простору, то је фантастично. Замислите само колико је тога било пре овог копа, али је опет велика ствар  што смо ово пронашли да би имали податке, значајне за „Мали Венчац“.

Споменули сте „Мали Венчац“, који се налази преко пута овог градилишта. Шта указују ови налази у односу на остатке те тврђаве која се сада не види и која је потпуно закоровљена?

-Врло су важне информације о „Малом Венчацу“ да је ту било утврђење, не само утврђење како смо претпостављали, већ да је ту био живот и ван војног утврђења, јер ми овде имамо доста скелета које смо пронашли, међу којима су били и женског пола, а било је врло мало и дечијих гробова. Ми ћемо тек радити антрополошку анализу, тачно ћемо да утврдимо број. Било би добро да смо имали већу површину, али и на основу овако великог броја некропола можемо да урадимо антрополошку анализу и онда све снаге усмеримо ка истраживању „Малог Венчаца“.

Колико је гробова пронађено?

-За сада 59 гробова и имамо најаву 60-тог, виде се кости скелета из још једног гроба, значи за сада сигурних 60. То је велики број на овако малом простору.

Да ли можете да претпоставите колико је уништено гробова због тога што се можда није знало или што се знало, а није се реаговало на време?

-Па знате шта, реаговало се на време. Нико није знао да овде постоји нека некропола, није се претпостављало, чак ни одавде ми из Завода нисмо имали податак да овде нешто постоји, иначе ми идемо брзо и реагујемо на терену. Нисмо имали неких назнака да овде има таква некропола, доста је вероватно уништено зато што се некропола простирала на терену који се већ годинама експлоатише. Реаговали смо врло брзо и морам да кажем да су радови одмах заустављени и људи из „Бекамента“ су финасирали наше кампање. То је врло значајно за нас, јер да нисмо имали ту финасијску помоћ, ми не бисмо могли ни ово да урадимо. Тако да је вероватно пуно уништено, али и ово што је пронађено је баш значајно.

Поглед са остатка Великог Венчаца на површину на којој су паркирани камиони за превоз камена

Осим скелета и костију људи који су живели у том периоду на Венчацу, шта сте пронашли од других материјалних доказа, односно покретног материјала?

-То што смо ми пронашли јесте карактеристично за некрополу, значи то су гробни прилози попут керамичких посуда које су сасвим лепо очуване, чак ће рестаурацијом и конзервацијом бити у добром стању и у целом облику ће дати сву своју лепоту. Женске индивидуе су имале накит који је предиван. Углавном је бронза у питању. Имамо сребрни прстен од прошле године који смо пронашли, затим једну златну минђушу, огрлице од перлица, заиста диван накит, а од ушких индивидуа су делови појаса, копче које су користили за своју униформу, ту су и фибуле. Пронашли смо једну толико очувану на којој ниједан део не фали, чак и са том иглом која се провлачи кроз тканину, тако да су налази стваро дивни. Скелети су појединачно сачувани. Доста је камен „појео“ скелете, али с обзиром на време добра је очуваност.

Где се сада налази материјал који сте пронашли и шта ће бити с њим?

Сав материјал иде на обраду и конзервацију у установе које се тиме баве. Онда ћемо га уступити колегама  Музеја у Аранђеловцу на трајно чување, јер  територијално припада том музеју. 

На крају, колики значај има ово откриће за културу овог поднебља?

-Овакво налазиште превазилази значај самог места и овај крај. Оно показује један континуитет у насељавању, јер има разних локалитета који се налазе около. Пошто ово има велики значај, Завод је послао предлог за проглашење „Малог Венчаца“ за споменик културе како би га заштитили, јер има непокретне делове свог утврђења. Тај предлог треба да буде усвојен од Владе Републике Србије, а онда ћемо наставити истраживања како би пронашли бедеме тог утврђења, које треба заштитити и конзервирати, наравно у зависности од тога шта ћемо све пронаћи и добити тим истраживањима.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности