петак, 29 март 2024

Веома изражени еколошки проблеми у општини Аранђеловац

Проф. др Првослав М. Јовановић (други, с десна) са својим пријатељима планинарима прокрстарио свим брдима и планинама не само Шумадије и Србије

Пише: проф. др Првослав М. Јовановић

I ЖИВОТНА СРЕДИНА

1. ПОЈАМ И САДРЖАЈ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Животна средина подразумева природни оквир („оквир живота“), у коме сва жива бића живе и делују. Управо у „оквиру живота“ живи свет је многоструко повезан узајамним утицамима. То значи да се под појмом животна средина подразумева: а) простор (околина) у коме жива бића, у сталним међусобним односима и утицајима, проводе свој живот, и б) сама средина, која утиче на живот живих бића, као што и они утичу на њу. При томе, свако живо биће је зависно од своје средине и околине и нераскидиво је повезано са целокупном живом и неживом природом, која га окружује.

Садржај животне средине чине вредности (табела 1) и простор.

Табела 1 -  Вредности животне средине

Вредности животне средине

Природне

Радом створене

Ваздух

Градитељска дела намењена:

становању;

културним, образовним и другим

потребама човека;

потребама заштите и уређења природних богатстава и културних добара.

Воде

Земљиште

Шуме

Биљке

Животиње

Природна богатства

 

2. ЧИНИОЦИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КОЈИ ЧИНЕ УСЛОВЕ ЗА НАСТАНАК И ОДВИЈАЊЕ ЖИВОТА НА ПЛАНЕТИ ЗЕММЉИ  

У животној средини делују различити чиниоци, који представљају услове за одвијање живота на нашој планети.

Под појмом чиниоци животне средине подразумева се квалитет у организовању материје, то јест организовање свих чинилаца који тај квалитет на најиндиректнији начин одређују.

Живот на планети Земљи могао се одржати и даље еволуирати само под утицајем природних појава које га окружују. Те појаве су првенствено следеће: Сунце, као извор енергије (светлости и топлоте); ваздушни омотач (одређеног састава и квалитета); вода (одређеног хемијског састава и квалитета); земљиште (слој у коме, односно на коме је могућ живот).

Чиниоци животне средине који чине услове за одвијање живота на Земљи приказани су у табели 2.

Табела 2 - Чиниоци животне средине који чине услове за одвијање живота на Земљи

Чиниоци животне средине који чине услове за одвијање живота на Земљи

Сунце

Живи свет

Ваздух

 

Човек

Биљни свет

 

Животињски

свет

Вода

Шуме

Биљке

Земљиште

 

Сваки од наведених чинилаца може се, само теоријски, одвојено посматрати са својим врло значајним вредностима. Практично, они представљају неодвојиве целине и то је, у суштини, квалитет животне средине. Међутим, сваки чинилац је сложен и представља предмет за проучавање. Они се узајамно условљавају и мењају и не делују независно један од другог.

Без шире елаборације, овде се укратко износи значај чинилаца животне средине, пре свега, за човека.

2.1 Сунце

Познато је да је Сунце извор топлоте и живота на Земљи. Без Сунчеве топлоте и светлости живот на Земљи би био немогућ. Сунчево зрачење је основни извор светлости и светлосне енергије на нашој планети. Светлост има огромни значај за флору и то, пре свега, као извор енергије у процесу фотосинтезе зелених биљака. Она утиче на растење и развијање флоре и фауне.  

Попут воде и хране, људско тело користи светлост у различитим  метаболичким процесима.

Нашој кожи потребно је UV зрачење да би могла да произведе витамин D. Овај прохором помаже у спречавању неких облика рака, успорава процес старења ћелија, јача имуни систем, стабилизује крвни притиса, помаже нашем телу да апсорбује калцијум, који је неопходан за зормирање здравих костију.

3.2 Ваздух

Ваздух је, свакако, најдрагоценија материја коју човек користи из животне средине. Без ваздуха нетренирани човек може да издржи од 1 до 3 минута, а тренирани до 5 минута.

С тим у вези, ваздух: омогућава живот на њој; снабдева живи свет кисеоником за дисање, угљен-диоксидом за фотосинтезу у зеленим биљкама; служи као топлотни изолатор између Земље и хладног васионског простора, односно штити Земљу од брзог губитка топлоте у просторе свемира и превеликог загревања; апсорбује, озонским слојем, као заклоном од зрачења, космичке и ултраљубичасте зраке; снабдева Земљу атмосферским талогом (падавинама), које натапају тло. Без атмосфере, Земља би била “мртва” планета и личила би на Месец. На њој би била вечита тишина.

2.3 Вода

У води се зачео живот, тј. она је извор живота на нашој планети (Дарвин). Наиме, створена топлотна маса (при хлађењу течне растопљене масе Земљине коре) послужила је као средина за зачетак живота. И баш изгледа у њема, у току дугих геолошких епоха, створени су први зачеци живе материје. Касније је живот делимично прешао на копно, али је вода и даље остала главна и за његово одржавање неопходни еколошки фактор.

Вода је била обавезан услов да се на Земљи појави и развије разноврсан живот и на крају човек, пре свега као прворазредна и неопходна животна намирница. Она представља општу основу свих живих бића и свих биолошких процеса.

За коришћење је на располагању 1% укупне количине воде на планети Земљи.

Без шире елаборације, овде се наводе следећи значаји воде за човека, и то: хигијенско-епидемиолошки; здравствени, токсиколошки; биолошки (неопходна намирница за сва жива бића) и еколошки (у води се под утицајем Сунчеве енергије и растворених неорганских материја ствара жива материја која кружи у ланцу исхране – фитопланктон, зоопланктон, виши водни организми).

Свима је познато да вода представља један од основних услова живота органског света, па самим тим и за човека. На копну, где нема воде, нема ни органског света. Вода је, између осталог, извор исхране, енергије, минерала, и др.   

Људи пију воду. Тако она служи човеку као “храна”, а одрасли човек употреби дневно око два литра воде. Водом се уносе у организам неопходне минералне материје (калцијум, јод, и др.). С тим у вези, утврђено је да човек без воде може око седам дана. Дневна физиолошка потреба за квалитетном и хигијенски исправном водом износи, по особи, 2,5 литра. Надаље, вода служи човеку за техничке потребе. Нема ниједног продукта за чију производњу није коришћена вода.

Животиње пију воду или им је водена средина станиште. За многе животиње (шкољке, рибе, и др.) вода представља животну средину.

Биљке својим кореном упијају воду, а са водом и друге материје, које се налазе у тлу.

На основу изнетог није тешко закључити да је вода, у настанку, еволуцији и трајању  живота  неодвојиви део животне средине и неопходан услов  за  живот  еволуирао  у  њој (слаткој, сланој).

Иако се генерално може рећи да је на Земљи водни потенцијал велики, његова распрострањеност и квалитет представља велики проблем. Многе земље и региони су жедни. Процењује се да дневно у свету умре 30.000 људи због  недостатка  питке воде, или због њене  хигијенске неисправности. Од почетка 20. века, потребе за водом порасле су око 15 пута. Почетком осамдесетих година прошлог века светско становништво користило је 190 км3 воде годишње, или око 120 л по становнку на дан. Укупна годишња светска потреба у води 2000. године износила је око 6.000 км3.

2.4 Земљиште

Земљиште (тло, продуктивно тло) је површински, растресити, често врло танак, слој. Продуктивно тло ствара се удруженим дејством стратосфере, хидросфере и биосфере. Оно је настало постепено, деловањем Сунчеве топлоте, воде и ветра. На стварање тла утицале су животиње, биљке и ситни, голим оком невидљиви, организми, који изазивају њихово труљење и распадање. Земљиште се образује распадањем стена под утицајем климе и дејства ситних организама, који га чине растреситим. Прецизније речено: тло је настало као резултат дејства две врсте фактора на геолошку подлогу Земље (стене): климатских - нарочито температуре, воде, ваздушних покрета и Земљине теже, и живих организама; биљни организми и животиње. Тако тло истовремено представља и продукте активности живих бића и животну  средину. Стога  преставља  специфичан  комплекс  еколошких фактора (едафских), а обухвата све три фазе: течну, чврсту и гасовиту. Из тих разлога  земљиште је дисперзивни систем честица различитих величина и облика. Тај  систем састоји се од чврсте, течне и гасовите компоненте, које су испреплетане и повезане међусобно у једну целину.

2.5 Живи свет

2.5.1 Човек

Човек (лат. хомо, гр. антропос) је најразвијеније живо биће на Земљи. Од осталих организама разликује се способношћу апстрактног мишљења, високо развијеним органом свести (мозак), споразума са компликованим говором, способношћу културног деловања, хода усправно, има високо развијену способност коришћења руку, итд.                                                                                                                                       

Треба нагласити да је човек нераздвојни део биосфере, производ природе, њен део, али и битан чинилац, који утиче на промене у њој, еколошко и биолошко биће, део природе. Постанак човека везан је за дуги процес еволуције, која и даље траје. Филофенетско стабло примата, из којег је постао човек, образовало се пре око 20 - 25 милиона година. Хомо сапиенс (лат. хомо сапиенс) - разумни и данашњи човек (5), настао је пре око 100 - 120 хиљада година, чија је основна одлика да је располагао потпуном способношћу артикулисаног говора. 

У току своје еволуције, човек је био приморан да се прилагођава променама услова живота у биосфери, тражећи нове изворе хране и станишта. Биосфера је пружала и пружа повољне услове за његов опстанак и развој. Само човек ради и производи средства (оруђа) за рад и мења природу и прилагођава је својим потребама и жељама. При томе, он ствара нове производе, мењајући функције досадашњег природног простора.  

Некада директно зависан од природе, сакупљач хране и ловац, током кратког геолошког времена, постао је неуморни истраживач природних појава и друштвених односа. Захваљујући моћним оружјима и средствима, насталим као резултат науке, технологије и технике, човек је постигао успехе у науци, технологији и стваралаштву уопште.

2.5.2 Биљни свет - шуме и биљке

Шума, као чинилац животне средине, утиче на човеково  здравље, и то: у шумама се ствара велике количине кисеоника; доприноси побољшању климе, чинећи тзв. „месну „ климу; ствара влажније услове, ублажава високе летње и ниске зимске температуре; је моћан филтер, који пречишћава ваздух од штетних гасова, прашине и разних изазивача болести; има плодова који се користе у људској исхрани; пружа пријатан одмор и погодности за опоравак оболелих, па се у шумским пределима подижу санаторијуми, одмаралишта и планински домови и дрвеће четинарских шума обилно лучи нарочите супстанце, које уништавају бактерије у ваздуху и друго.

Још увек нема пошумљавања напуштених рудника мермера на Венчацу

 

Биљке су значајан елемент биосфере и чинилац животне средине, као услов одржавања живота на Земљи.

Овде се наводи њихова улога у планетарном процесу фотосинтезе. Захваљујући биљкама (зеленом делу), води, угљен-диоксиду и сунчевој енергији, фотосинтеза се непрекидно одвија.

Човек гаји биљке због слатких, укусних, хранљивих и витаминских плодова. Он их користи и због њених лековитих дејстава.

2.5.3 Животињски свет

За човека, значај животиња је вишеструк. Људи гаје домаће животиње од давнина, јер од њих добијају храну – месо, млеко, јаја, маст, и друге производе – кожу, вуну, переје, ђубриво. Богат извор хране представљају животиње које живе у шумама или тамо траже себи уточиште, као и животиње које живе у текућим и стајаћим водама.

3 .ПОЈАМ, УЗРОЦИ И ЗАГАЂИВАЧИ  ЖИВОТНЕ  СРЕДИНЕ

3.1 Појам

Загађење (загађивање) животне средине је уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, а изазвано је људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет система животне средине и здравље људи. То је квалитативна и квантитативна промена физичких, хемијских и биолошких компоненти животне средине (ваздух, вода, храну и земљиште), која вода ка нарушавању законитостих еколошких система.

Материја, енергија и поље сила загађује животну средину.

3.2 Узроци

Узроци угрожавања, загађивања, деградације и уништавања животне средине (у даљем тексту: загађивање животне средине) су многобројни и различити, а ове су наведени глобални, и то: неконтролисано и нерационално коришћење природних ресурса (природних добара); производња разних хемијских једињења; нови синтетички материјали који нису разградиви биолошким и физичким методама; све већа употреба заштитних средстава у индустрији и технологији хране (адитиви и пестициди); демографски и експоненцијални раст свестске популације; развој индустрије; генерисање великих количина неопасног и опасног отпада и друго.

3.3 Загађивачи

Загађивач је извор загађивања, а загађивач животне средине је полутант који мења квалитет (загађује) система животне средине. То је правно или физичко лице које својом активношћу или неактивношћу загађује животну средину. Он је извор загађивања животне средине. Осим тога, он врши угрожавање, загађивање, деградацију и уништавање животне средине.

Загађивачи животне средине (штетни агенси, полутанти) јесу загађујуће материје или супстанце, тј. опасне и штетне материје – гасовите материје, суспендоване чврсте честице у релативно сувом или влажном ваздуху (седименти, чађ, прашина), разне отровне и опасне материје у земљишту, води, ваздуху и животним намирницама. Поред наведених, загађивачи су енергија (топлота, бука, вибрације, јонизујуће зрачење) и поље сила (гравитационо, електрично и магнетно).  

Подела загађивања животне средине приказана је у табели 3.

Табела 3 -  Подела загађивача животне средине

Подела загађивања животне средине

Према средини коју загађују

Према природи загађујућих материја

 - загађивачи ваздуха

 - загађивачи воде

 - загађивачи

 - земљишта

 - загађивачи

 - објеката

 - загађивачи хране

Према хемијској природи

Према физичком стању

- неорганске

- органске

- гасовите

- течне

- чврсте

 

4. ЧОВЕК И ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

Од самих почетака своје историје до данашњих дана, човек је, пролазећи кроз низ развојних етапа  - сакупљање природних производа, лов и риболов, гајење домаћих животиња и номадско сточарство, обрада земље, индустријализација, урбанизација, утицао и мењао животну средину. Оне су, у првим етапама развоја човечанства, биле мале и безначајне (углавном локалног значаја). Касније, оне постају све дубље и трајније.

Данас, деструктивно деловање човека обухвата читав глобални екосистем - биосферу (глобални утицај). Утицаја мисаоног бића и најмоћнијег еколошког (биолошког) фактора на планети Земљи, на животну средину, има много, а овде се наводе следећи: промене физичких услова и изгледа средине; промене у погледу састава живог света; уношење организама у крајеве у којима их раније није било; промене еколошких система, као последица уношења нових врста биљног и животињског света; процес индустријализације и урбанизације; загађивање животне средине; здравствене и генетичке последице загађивања животне средине  и друге. С друге стране, разноврсне промене које човек изазива у животној средини, посредно или непосредно, делују и на самог човека. При томе, оне изазивају одговарајуће  промене и код човека.

Однос човека према животној средини (живој и неживој природи) је изузетан и специфичан. Човек има двоструку улогу у оквиру сваког еколошког система на Земљи и то је та специфичност.

Прво, човек је саставни део природе, односно члан одговарајућег еколошког система једне животне области. Друго, он је постао и активан чинилац - контролни механизам у функционисању сваког еколошког система.

Утицај човека на животну средину је конструктиван или деструктиван. Утичући конструктивно на животни амбијент, човек стално производи, делује и ствара, прерађујући основне природне сировине.

Деструктивним деловањем, човек уништава и деградира животну средину. Човек угрожава животну средину на много начина, а најзначајнији су: глобалне промене климе (ефекат стаклене баште); глобално подизање нивоа светског мора; оштећивање озонског омотача; загађивање атмосфере; загађивање воде; загађивање земљишта; уништавање природних еколошких система; уништавање појединих биљних и животињских врста.  

При коришћењу природних ресурса, минерала и енергетских извора ваздуха, воде, земљишта, биљака и животиња, и њиховој преради, као и у току других производних процеса, често долази до угрожавања и нарушавања животне средине. Тако се човек, употребом умних, физичких и технолошких могућности, претворио у привидног господара животне средине. Моћна техничка средства, као што су нуклеарне централе или свемирски бродови, оружја и оруђа, допринела су да човек треба стално да има на уму следеће: правила употребе природних ресурса, чување, неговање, заштита и унапређење животне средине који представљају предуслов његовог опстанка на планети Земљи.

Деловање човека на природу се може, због специфичности, издвојити као антропогени елемент биосфере. То је утицај човека на живи свет. Такав утицај може бити двојак: мењање физичко-хемијских и биолошких услова средине и деловање на организме и њихове биоценозе, укључујући и екосистеме. Сада је утицај хомо сапиенса на животну средину веома снажан, свестран и често деградиван. Својим деструктивним деловањем, човек премашује праг који означава биолошку равнотежу у екосфери. При томе, човек није свестан свих последица које из тога произилазе. С друге стране биљке и животиње никада озбиљно не нарушавају ту равнотежу.

Деструктивно деловање хомо сапиенса може се заштитним активностима и мерама позитивно усмеравати.

Оно што је човек, током минулих времена на мајци Земљи сејао, сада жање.

II ЖИВОТНА СРЕДИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Општина Аранђеловац - градско насеље Аранђеловац и 18 сеоских - Бања, Босута, Брезовац, Буковик, Венчане, Врбица, Вукосавци, Гараши, Горња Трешњевица, Даросава, Јеловик, Копљари, Мисача, Орашац, Прогореоци, Раниловић, Стојник и Тулеж, (у даљем тексту: Општина) налази се у срцу Шумадије.

На територији Општине налазе се природне и радом створене вредности.

Најлепши дарови природе (природне вредности) су: чист ваздух; лепа котлина са „ружом ветрова“; здрава питка и лековита природна минерална вода; две планине - Букуља и Венчац; брда Орловица, Шутица и Ваган; мноштво валовитих предели са ливадама, пропланцима, шљивицима, виноградима; култивисане ратарске, повртарске и пољопривредне површине; шумски екосистеми и водотоци - реке, са потоцима и поточићима. Ту је и Споменик природе „Рисовача“, као и разноврстан биљни и животињски свет.

Радом створене вредности су градитељска дела намењена становању; културним, образовним и другим потребама човека. На подручју Општине налазе се Споменик природе „Парк Буковичка Бања“ и петнаест (15) непокретних културних добара. Од петнаест, два су од изузетног и великог значаја, а осталих тринаест су културна добра.

Овде се, као непокретна културна добра, не наводе свих петнаест, већ нека од њих, и то: познате грађевине (споменици културе - Буковичка црква са спомен-плочом, Врбичка црква, окућница Илије Милошевића, објекат „Вила Караџић“, Спомен костурница из Првог светског рата); просторно-културно-историјске целине (Парк „Буковичка бања“), добра која уживају претходну заштиту - стара Врбичка школа, зграда старе Железничке станице, зграда „Ново здање“); хотели „Старо здање“, „Шумадија“ и „Извор“; остала грађевинско-архитектонска здања (зграда „Старо здање“, Павиљон „Књаз Милош“-„Бивета“, хотел „Извор“, Народни музеј Аранђеловац, хотел „Шумадија“, „Шарена капија“, „Аркаде“, зграда Галерија „Александар Алек Ђоновић“, Објекат отворене сцене, Фонтана, Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања“); спомен–школа у Орашцу; објекти градитељског наслеђа у улицама који се налазе у градском насељу Аранђеловац (Улице Књаза Милоша, краља Александра, Јадранска, Илије Гарашанина, Мишарска, Војводе Путника, Надежде и Растка Петровића); амбијенталне целине Улица Јадранска, Трг слободе), заштићене куће у сеоским насељима Стојник и Бања; верски објекти (Буковичка и Врбичка црква, црква Брвнара у сеоском насељу Даросава, цркве у сеоским насељима Горња Трешњевица, Венчане, Гараши и Орашац, манастир у сеоском насељу Брезовац и друге); вештачке акумулације - „Букуља“, „Гараши“ и „ИЕП“); историјски објекти (Споменички комплекс „Први српски устанак“ у сеоском насељу Орашац, Спомен-костурница из Првог светског рата, спомен-бисте и спомен-обележја) и „Бакићеви двори“, етно села са тетно садржајима и обележјима.

Представљена природна добра и географски објекти (међу њима су и посебне природне вредноси) и градитељска дела на територији Општине очувани су и заштићени, као део деловања природе и рада човека. Стога имају трајни еколошки, научни, културни, образовни, здравствено-рекреативни, туристички и други значај.

Имајући све наведено, Општина је била препуна интересантних и атрактивних места за излете, рекреацију и одмору у тада квалитетној животној средини.

Захваљујући географској позицији, природним лепотама и радном створених вредности, територија Општине (а посебно тада град Аранђеловац) била/о је популарна/о бањско-туристичко-рекреативна дестинација.

Потсетимо да су се на територији Општине налазила богата лежишта каолинске глине, белог венчачког мермера и сивог буковичког гранита, али и више минералних (алкално-угљено-киселих вода). Наведено је било од изузетног значаја за привредни развој Општине.

III  СТАЊЕ, ПОТРЕБЕ И МОГУЋЕ АКЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Анкета о стању животне средине на територији општине Аранђеловац  је спроведена од 01.03. 2015. до 15.05. 2015. и анкетирано је 500 становника Општине. Резултати Анкете су наведени у документу под називом: Програм, акциони и санациони план заштите животне средине општине Аранђеловац за перио 2016 – 2020, (носилац реализације истог је био Фонд за заштиту животне средине, Општина Аранђеловац). На страни 29 пише: ...“показују да су еколошки проблеми у овом окружењу веома изражени.“

Нажалост, ово је још увек део наше свакодневице у општини Аранђеловац

 

С тим у вези, стање квалитета животне средине Општине - основних медија животне средине  (ваздуха, вода и земљишта), екосистема, биодиверзитета и здравља становништва је задовољавајуће. Међутим, оно је такво захваљујући заштићеним природним вредностима и конструктивним деловањем оног дела становништва које схвата да здравље није само одсуство болести, већ и физичко, психичко и друштвено благостање. А наведено благостање остварује се и у квалитетној животној средини.

С друге стране, остали део становништв делује деструктивно на животну средину у којој живи.  

Последице таквог деловања су: емитовање гасова стаклене баште у атмосферу - нарочито у зимским условима (домаћинства и производни погони, стара и неисправна саобраћајна превозна средства, угоститељски и други објекти); испуштање отпадних вода у водотоке и на/у земљиште („дивљи прикључци“ из домаћинстава, индустије, пољопривредних, угоститељских и трговинских објеката); неадекватно одлагање свих врста неопасног и опасног отпада (формирање „дивљих“ депонија, отпад на улици, зеленим површинама, поред контернера); бука (домаћинства, угоститељки објекти, саобраћај, грађенинске машине) и вибрације (грађевинске машине), зрачење (нејонизујуће и јонизујуће); загађивање земљишта (пестициди, отпад, отпадне воде) и хране; уништавање природних екосистема (шумских, водених, копнени); уништавање појединих биљних и животињских врста и друга.
Поменути облици угрожавања животне средине Општине још су већи када се њихови негативни утицаји саберу. Промене у животној средини које су проузроковане човековим деловањем дешавају се толико брзо да природа не може сама да се обнови и опорави.

И то све чини савремени човек који жели да потпуно овлада природом и да је максимално искоришћава ради стварања већег профита и брзог економског развоја. Тако он угрожава животну средину у мери да прети да угрози и свој сопствени опстанак.

Следи неколико примера деструктивног деловања антропогеног фактора на животну средину Општине: преврнуте посуде за одлагање отпада (канте, контејнери); препун контејнер отпада на улици; аутомобил паркиран на зеленој површини (травњаку, блоковским зеленим површинама); остављене гране у шуми или поред пута; корито и обале река и потока „колектори“ различитог опасног и неопасног отпада; разне врсте отпадних материја (чврсти комунални отпад) у каналима, ливадама, у шумама, пољопривредним парцелама и другим површинама; дивљи канализациони испусти у реке и потоке и загађенаа вода у њима; аутомобилске гуме и кабасти предмети из домаћинства и производних погона поред пута, у водотоцима, на „дивљим“ депонијама; формирање „дивљих депонија“; емисија гасовитих и честичних материја из фабричких, угоститељских и других димњака, ауспуха аутомобилаи и ложишта из домаћинстава (неисправни димњаци); бука (стамбени, угоститељки и спортско-рекреативни објекти, градилишта, каменоломи и други); неконтролисана експлоатација минералних и неминералних сировина (каменоломи, рудници); одложена јаловина и шљака и друго.

Дробилица камена прогутала и врх Венчаца

 

Стога је неопходна борба за очување животне средине Општине.

Да би се садашње стање животне средине Општине поправило, да би се спречиле непоправљиве грешке које угрожавају и сам опстанак човека апсолутно је потребно да се сви придржавамо правила понашања које намеће садашња ситуација.

Заштита и чување животне средине тражи мудрост и далековидост свих нас спремних да властите интересе подредимо општем благостању грађана Општине и што је посебно важно, заједничкој борби у којој ћемо сви учествовати. Борби, која ће се водити организовањем и реализовањем заједничких акција чији ћемо сви бити учесници.

Имајући у види претходно наведено, потребно је организовати и реализовати еколошке акције  које би подигле квалитет животне средине Општине.
Неке од могућих акција у борби за квалитетнију животну средину Општине  јесу:

1) ваздух
-искључивање из саобраћаја моторних возила са оштећеним ауспухом,; редовно чишћење димњака; замена фосилних горива као извора топлоте са енергентима (дрво, гас) који мање загађују ваздух; рециркулација издувних гасова (смањење потрошње горива и емисије штетних гасова); изградња саобраћајне обилазнице за теретни саобраћај; трасирање бициклистичке стазе некадашњом  „Лајковачком пругом“.
2) вода
-заменити дотрајале и неадекватне цевоводе (азбестне и цеметне); изградити постројење за производњу техничке воде; пречишћавање отпадних вода и поновно коришћење пречишћене воду у технолошким процесима где је она употребљива (рециркулација пречишћене отпадне и санитарне топле воде); санација и редовно одржавање јавних чесми и каптираних извора воде; изградња канализационог система у рубним сеоским насељима; евидентирање и санирање дивљих прикључака отпадних вода у реке Кубршница и Пештан; очистити корито реке Кубршница и вратити квалитет површинске воде у прописану класу; изградња постројења за предтретман индустријских отпадних вода у предузећима која их немају.
3) земљиште и храна
-обуставити отварање нових екслоатационих копова камена и мермера на Венчацу и гранита на Шутици; сузбијање пољопривредних штеточина биолошким и осталим средствима која не садрже нетопљиве органохлорне материје, а које изазивају еколошке поремећаје; контролисана употреба хемијских препарата (пестицида) и вештачких ђубрива; примена агротехничких мера које обезбеђују производњу здраве хране.
4) отпад
-увести примарну селекцију обновљивог отпада (рециклабилног - стакло, пластика, картон и папир, метал и друго) у домаћинствима, јавним службама и предузећима; побољшати систем сакупљања и одвожењас мећа (заменити возила-ђубраре који су застарели, јер из њих испада смеће и „цури“ процедна и оцедна вода, па се шири непријатан мирис); очистити „дивље депоније“ и спречити њихово формирање на истим или другим местима; сакупљање и транспорт смећа у сеоским насељима где то није организовано; изградња спалионице чврстог отпада; отварање рециклажног  центра и компостане; производа компоста од баштенског, шумског и пољопривредног обновљивог отпада.
5) енергија
-рекуперација енергије (користити отпадну топлоту за загревање, сушење и сличне процесе); коришћење обновљивих извора енергије (вода, Сунце, ветар); повећање енергетске ефикасности.
6) шуме, биодиверзитет и зелене површине
-зауставити уништавање шумских екосистема контролисаном сечом дрвне масе; заштита биљног и животињског света; решити проблем паса и мачака луталица; пошумњавање опустошених и еродираних терена; очувати,  одржавати и унапредити постојеће зелене површине и формирање нових.
7) зрачење (бука, вибрације, јонизујуће и нејонизујуће)
-ниво комуналне (у оквиру исте и саобраћајне) буке  свести на прописани ниво; континуирани миниторних јоинизујућег и нејонизујућег зрачења у установама које користе изворе поменутог зрачења.
8) еколошка свест, култура и понашање
-образовање о заштити животне средине (омладине и одраслих); васпитне мере, развијање естетских и моралних осећања младих према заштити животне.
9) нормативне мере
-ригорозна казнена политика према загађивачима животне средине Општине; редовна инспекцијска контрола загађивача животне средине; добијање сертификата ISO 14001; спровођење системских закона; мониторинг ваздуха, вода, земљишта, хране и здравља становништва.

У борби која би требало да уследи против угрожавања животне средине најважније је понашање и однос становништва Општине и однос човека као живог и свесног бића према средини у којој живи.  
Више него икад раније, будућност људске врсте зависи од тога колико добро разумемо односе између организма и околине. Људска врста интезивно мења животну средину, ипак она у потпуности не разуме ефекте тих промена. Стога, понашајмо се и делујмо у духу оне чувене изјаве неименованог Индијанца (изречена пре више од 150 година): „Нисмо ми наследили земљу од предака, већ смо је позајмили од потомака.“

САЧУВАЈМО ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ОПШТИНЕ ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ!

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.