четвртак, 14 новембар 2019

Због незаконитог изузећа судије поднета жалба Уставном суду Србије

Већ смо писали о јединственом случају у историји правосуђа у Србији – усвајању решења о изузећу судије Надежде Симић у Основном суду у Аранђеловцу, и то после одлуке о пресуди, којом је усвојена тужба Драгана Тодоровића против Бојана Радовића, председника општине Аранђеловац, а због чега је 10. октобра 2019. поднета и жалба Уставном суду Републике Србије.

Ево и основних извода из уставне жалбе, у којој је указано на повређена људска права и слободе, чији је гарант Устав Републике Србије и која су повређена приликом усвајања незаконитог решења о изузећу судије Надежде Симић у Основном суду у Аранђеловцу:

„III НАВЕДИТЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНО ЉУДСКО ИЛИ МАЊИНСКО ПРАВО ИЛИ СЛОБОДУ ЗА КОЈЕ СМАТРАТЕ ДА ВАМ ЈЕ ПОВРЕЂЕНО ИЛИ УСКРАЋЕНО  

А) Уставно право или слобода за коју се тврди да је повређена или ускраћена:

1.    Драгану Тодоровићу, тужиоцу у П.414/18 код Основног суда у Аранђеловцу, повређено је и ускраћено право на независно и непристрасно суђење од стране Основног суда у Аранђеловцу, који је спречио правично процесно поступање судије Надежде Симић, и то након закључења расправе и доношења пресуде (што је објављено на порталу судова). Именована судија је, због тога што није успела да напише донету пресуду у року,  заказала рочиште за 20. 09. 2019. године, а Основни суд у Аранђеловцу (оличен у судији Глигору Сворцану као заменику председника суда, а који је већ и поступајући судија у кривичном поступку истих странака: Драгана Тодоровића, као тужиоца и Бојана Радовића, као туженог, и то из истих разлога: наношења увреда и нарушавања угледа) је поступио супротно начелима независности и непристрасности, па је донео неправичну одлуку доношењем незаконитог решења о неоснованом изузећу судије Надежде Симић и додељивању предмета П.414/18 Основном суду Аранђеловац – судској јединици у Тополи, и то након што је пресуда донета усвајањем тужбеног захтева, и само три дана пре дана заказаног за одржавање рочишта, у време када је и председница Основног суда у Аранђеловцу била на годишњем одмору.

2.    У Основном суду у Аранђеловцу угрожена је уставом утемељена подела власти, јер се у овом случају показало да судска власт није независна и да је под утицајем носилаца јавних функција, у овом случају председника општине Бојана Радовића, који је странка у судском поступку П.414/18, по тужби Драгана Тодоровића, а поступајући судија била је, до изузећа ожалбеним решењем, Надежда Симић. Због евидентног нарушавања независности судства оштећена су права грађанина Драгана Тодоровића, као странке у неведеном судском поступку.

3.    Доношењем ожалбеног решења нарушена је забрана дискриминације, јер се показало да се према грађанину Драгану Тодоровићу Основни суд није односио на једнак начин, примењујући закон, јер је поверење и наклоност приликом доношења незаконитог, скандалозног, решења дао Бојану Радовићу, и то само зато што је Бојан Радовић председник општине Аранђеловац. Поготово што је до овог поступка дошло и због разлика у схватању политичког и другог уверења, битног за развој туризма у Аранђеловцу, а које је тужени пренео са јавно-политичке сцене у суд, ради исходовања доношења ожалбеног решења о изузећу.

Б) Одговарајућа одредба Устава којом се то право или слобода јемчи:

1.    Члан 32. став 1. који гласи: „Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама притив њега.“

2.    Члан 4. став 4. која гласи: „Судска власт је независна“.

3.    Члан 21. ставови 1. и 3. који гласе: став 1 – Пред Уставом и законом сви су једнаки. Став 3 – Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

IV НАВЕДИТЕ У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ПОВРЕДА ИЛИ УСКРАЋИВАЊЕ УСТАВОМ  ЗАЈЕМЧЕНОГ ЉУДСКОГ ИЛИ МАЊИНСКОГ ПРАВА ИЛИ СЛОБОДЕ

1.    Повреда члана 32. става 1. Устава Републике Србије састоји се у следећем: Поступајућа судија Надежда Симић завршила је доказни поступак на рочишту одржаном 15. 05. 2019. године у Основном суду у Аранђеловцу у П.414/18. У записнику са тог рочишта је наведено: „Пошто даљих предлога за доказивање нема, констатује се да је доказни поступак завршен“, као и: „Суд проглашава да је главна расправа закључена у 11.15 часова. Одлука ће бити донета, писмено израђена и достављена пун. парничних странака у законском року.“ Након тога, на порталу судова је 28. 06. 2019. године написано да је: „Предмет решен: ПРЕСУДА НА ОСНОВУ РАСПРАВЕ – УСВОЈЕНО дана 15/05/2019, одлуке експедована: 10/06/2019.“ Судија Надежда Симић је заказала рочиште за 6. 09. 2019. године, а на предлог пуномоћника тужиоца је 14. 08. 2019. године одложила претходно заказано рочиште за 20. 09. 2019. године у 12 часова. Приликом доласка у суд 20. 09. 2019. године на „Обавештењу о одржавању расправа-претреса заказаних за дан: 20/09/2019“ није било наведено заказано рочиште. Приликом уласка у судницу судија Надежда Симић је обавестила присутне странке да је „одлучено по захтеву за изузеће који је доставила пуномоћник туженог и да се списи предмета налазе у Судској јединици Топола од 17. 09. 2019. године“, како је наведено и у записнику са рочишта од 20. 09. 2019. године у П. 414/18. У овом случају, незапамћеном у историји правосуђа, показало се да је подносиоцу ове уставне жалбе ускраћено право да „независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи“. Наиме, уместо да странкама буде достављена већ донета пресуда, и да бар буде омогућено суду да 20. 09. 2019. године буде одржано рочиште, које је судија заказала јер није на време послала донету пресуду, дешава се нешто просто невероватно - после одлуке о доношењу пресуде након закључења главне расправе и објављивања да је донета одлука на порталу судова, и то без икаквог образложења о пристрасности судије, без указивања на конретне разлоге због којих би било оправдано изузеће судије, суд је прихватио тражено изузеће од стране пуномоћника туженог, и то само три дана (17. 09. 2019) пре дана заказаног рочишта (20. 09. 2019), на основу незаконитог решења број: СУ-VII-39-42/19, од 17. 09. 2019. године, а које је и предмет ове уставне жалбе.

2.    Повреда члана 4. став 4. кој гласи: „Судска власт је независна“, састоји се у следећем: пуномоћник туженог, који је председник општине Аранђеловац и као носилац те јавне функције има одређени друштвени статус, који је у овом случају употребљен за утицај на суд да донесе незаконито решење о изузећу судије Надежде Симић. Наиме, пуномоћник туженог је 4. 09. 2019. године поднела „Захтев за изузеће поступајуће судије Симић Надежде“, само два дана пре претходно заказаног рочита за 6. 09. 2019. године, а после донете пресуде о усвајању тужбеног захтева. Суд је требало да донесе решење на предметни захтев у законском року од три дана, што није учињено у том периоду, већ касније, 17. 09. 2019. године, када је дужности председнице суда Вере Јевтић, која је отишла на годишњи одмор, обављао заменик председника суда судија Глигор Сворцан. Очигледно се показало да судска власт није независна, када о правима странака у судском спору одлучује судија Глигор Сворцан, који је и судија истим странкама у кривичном спору К.144/18, у коме показује пристрасно понашање према туженом Бојану Радовићу. Наиме, иако су тужбе у оба поступка поднете 24. 07. 2018. године до данас судија Глигор Сворцан није заказао прво рочиште, користећи сва могућа и немогућа процесна ометања према тужиоцу. Иако је Виши суд у Крагујевцу, пре четири и по месеца донео решење број: Кж-2-124/19, од 21. 05 2019. године, којим је поништено решење судије Глигора Сворцана од 15. 03. 2019. године, судија Сворцан ни до данас није заказао прво рочиште. Већ раније показана пристраност судије Сворцана према туженом кулминирала је доношењем овог незаконитог решења о изузећу судије Надежде Симић 17. 09. 2019. године, када је обављао и послове заменика председника суда, чиме је битно повредио и уставно начело независности судске власти од било кога, а посебно од носилаца извршне власти, у овом случају туженог председника општине Аранђеловац.

3.    Повреда члана 21. ставова 1. и 3. састоји се у томе што се показало и у случају доношења пресуде која је предмет ове уставне жалбе да све странке пред судом нису једнаке, као и да се показала очигледна дискриминација по основу друштвеног порекла странака у спору. Тужени председник општине је преко свог пуномоћника издејствовао незаконито решење о изузећу судије Надежде Симић, за шта је захтев поднет 4. 09. 2019. године, а решење је донето 17. 09. 2019. године. Предметно решење је донето након закључења главне расправе и доношења пресуде, због наводног „пристрасног односа судије“, на који тужени током судског поступка ни једном није указао, јер нема разлога за тако нешто, због објективног и коректног поступања судије Надежде Симић. Дакле, на примеру доношења незаконитог решења о изузећу судије Надежде Симић, показало се да пред судом закон не важи исто за туженог и тужиоца, као и да је заменик председника суда Глигор Сворцан показао очигледну дискриминацију према тужиоцу, и то – што је јединствен случај у правосуђу Србије - после одлуке о доношењу пресуде након закључења главне расправе и објављивања да је донета одлука на порталу судова, прихватио без икаквог образложења о пристрасности судије тражено изузеће од стране пуномоћника туженог, и то само због тога што је тужени (који према подацима са портала судова није успео у спору) председник општине за кога треба да важе закони Републике Србије као и за све друге грађане. Нажалост, у овом случају се показало да то није тако, те да председник општине може да изузме судију која донесе пресуду против њега, односно УСВОЈИ тужбу против њега, како то јасно пише и на порталу судова. Поготово што је у јавности Аранђеловца познато да тужени и тужилац имају сасвим супротне ставове о развоју туризма, па је доношењем решења које је предмет ове уставне жалбе дошло и до дискриминације по основу политичких и других уверења.

V  НАВЕДИТЕ ЗАХТЕВ О КОМЕ УСТАВНИ СУД ТРЕБА ДА ОДЛУЧИ

Сходно наведеном потребно је да Уставни суд поништи наведено     ожалбено решење и предлажемо да Уставни суд одреди повраћај у     пређaшње стање на тај начин што ће дати налог суду да писмени     отправак већ донете одлуке у предмету пошаље странкама.“

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности