четвртак, 22 август 2019

Помен Вожду у Радовањском лугу

Текст: Д. Јанојлић
Фото: Дамир Живковић

Полагањем венаца и пригодним културно-уметничким програмом, у Радовањском лугу је обележена 192. годишњица од убиства Вожда Карађорђа. У цркви Захвалници и на месту где се налазио први Карађорђев гроб, служен је помен челнику Првог српског устанка и оснивачу модерне српске државе. Том чину, уз поштоваоце имена и историјског дела вође српске револуције 1804, присуствовао је и министар културе и информисања у Влади Србије Владан Вукосављевић. Међу онима који су на Вождов хум положили венце и цвеће била је и делегација Општинског одбора Удружења потомака старих ратника из Смедеревске Паланке - Жарко Талијан, Милован Мићо Петровић и Драгољуб Јанојлић.

Вожд Карађорђе, да подсетимо, убијен је двадесет и шесте јулске ноћи 1817. у Радовањском лугу, недалеко од Велике Плане. Његово убиство, како је то на једном научном скупу у Великој Плани истакао др Александар Драшковић, представља неку врсту колективне море хришћанског греха и непролазног терета на моралној савести сваког Србина. Ту не само да је брат уморио једнокрвног, једноверног брата и саборца, већ је ту оскрнављено кумство као најсветија институција у моралним канонима Светосавља. Ту су, на месту великог српског раскола, погажена начела гостопримства и изневерена поверења стицана деценијама уназад преко изукрштаних влакана рођачке својштине и, изнад свега – кумства.

На месту Карађорђеве погибије, његов праунук, краљ Александар Карађорђевић је подигао цркву Захвалницу, а неки километар одатле налази се манастир Покајница који је, такође, саграђен у славу бесмртног српског Вожда. Тамо где се на мучки начин угасио Вождов живот, крај његовог празног гроба, сваког 26. јула се окупља народ да му достојанствено ода заслужене почасти. Карађорђе је, познато је, ексхумиран из првог гроба и сахрањен 1817. у тополској цркви, коју је Карађорђе 1811. изградио. Међутим, ни ту му српски књаз Милош није дао мира. Карађорђеве кости су 1819. испред олтара премештене у други део богомоље, близу улазних врата (годину касније ту је сахрањена и Карађорђева лобања, која је почивала у порти Саборне цркве у Београду од 1817 - 1820), да би се коначно скрасио под куполама опленачког храма 1930, где и данас почива.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности