четвртак, 14 новембар 2019

Конгрес књижевника Љубљане, Загреба и Београда у питомини Буковичке бање

Припремио: МЖ

Дневни лист Политика (12. јуна 1930. године, 6. страна ) на ударном месту доноси текст под насловом Конгрес Југословенских Пен-клубова (и  поднаслова: -Све одлуке донесене су једногласно. -Излети у село Бању и у Тополу-), који поред књижевног садржаја нуди својеврсну нескривену симпатију и, зашто не рећи, отворену рекламу Буковичкој бањи. Очигледно је намера београдског Пен-клуба, како их аутор текста назива, приређивача и домаћина конгреса, у потпуности испуњена, захваљујући и једном од „најлепших кутова питоме Шумадије“. 

Уосталом, ево шта је писало у Политици поводом конгреса пен-клубова екс Југославије.

„Клубови песника, есејиста и новелиста у Љубљани, Загребу и Београду уобичајили су да по једном у години одржавају своје конгресе. Ове године био је ред на Београд да тај конгрес приреди, те је на тај начин Београдски Пен-клуб био приређивач и домаћин, одредивши веома срећно, да се конгрес одржи у Аранђеловачкој Бањи.

Изјутра 8 овог месеца на београдској железничкој станици дочекали су своје госте чланови Београдског Пен Клуба са г. Миланом Гролом као председником на челу. Из Љубљане су стигли г. г. Исидор Цанкар, Фран Албрехт, Франц Стеле, Јосип Видмар и Селанко Лебен. Из Загреба пак г. г. Драгутин Дамјанић, Милан Беговић, Милан Ћуричин, Мирко Брајер, П. Петровић-Пеца и ДанкоАнђелиновић.

Пошто су се гости одморили у хотелу „Српски Краљ“, у 10 часова истог дана у просторијама „Цвијета Зузорић“одржана је предконференција, на којој је у пуној сагласности, утврђен дневни ред за конгрес. По ручку у пет часова пошло се аутомобилима за Аранђеловац уз весео и пријатељски разговор.

Београдски Пен-Клуб је одабрао Аранђеловачку бању, не само да конгрес у тишини обави свој дневни ред, него и да гостима у исто време покаже један од најлепших кутова питоме Шумадије. Конгрес је трајао два дана, који су у исто време били и дани пријатног излета и празничног одмора. Конгресмени су имали прилике да разгледају не само Кисељак, него и Букуљу, Веначац са његовим великим мраморним рудником и ванредно уређеном Венчачком Виноградарском Задругом, Тополу и Опленац.

На већањима пак покренута су многа питања из области Пен Клубова како у њиховом унутрашњем, тако и спољњем међународном односу. Од најважнијих тачака биле су коначно одређивање делегата за међународни конгрес, који ће се овога лета одржати у Варшави, којима су и дата најгенералнија упутства за питања која ће бити тамо на дневном реду и која се евентуално могу покренути. Осим тога као потпуна новина одлучено је да председништва сва три клуба од сада сачињавају један извршни одбор, који ће се старати о заједничкој и једној репрезентацији југословенских Пен Клубова у иностранству.

Уопште све су одлуке донете једнодушно и једногласно и рад је текао у једној необично лепој атмосфери и збиљи. Људи разних праваца и разне књижевне работе били су без изузетка прожети да су пионири једне више културе заједничке и срећније књиге југословенске. Ваља подвући да су Љубљанци и Загрепчани још одмах љубазно најавили да на конгрес могу доћи сви чланови Београдског Пен Клуба с правом гласа и да они неће водити бригу о каком прегласавању и надмоћности броја. Зато су на конгрес пошли из Београда г. г. Милан Грол, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Бранко Поповић, Станислав Винавер, Густав Крклец, Милош Црњански, Тодор Манојловић, Нико Бартуловић, М. Кашанин, Вл. Поповић, Милан Богдановић, Ранко Младеновић, Гр. Божовић и Раде Драинац.

Конгресисти су се синоћ аутомобилима вратили у Београд.“

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности