субота, 24 август 2019

Изложба књига аранђеловачких писаца

Фото: Слободан Марковић

Tекст: Љ. Стојановић

У Малој галерији у Аранђеловцу, током јула 2019, реквизити су се донекле променили. Уместо слика, којих и даље има на зидовима, њихова подножја су попуниле књиге аранђеловачких писаца, којих у овом моменту има невероватних 97. Каква шаролика породица! Ту су романсијери, публицисти, песници, дечији писци, афористичари, нотни записничари... Када човек има добру идеју, а притом је и реализује, она превазилази лично задовољство, као што је овде случај.

Војислав Веселиновић, писац две значајне књиге о последњем српском деспоту Павлу Бакићу и неуморни истраживач, решио је да аранђеловачкој јавности стави на увид књиге и зборнике свих оних који су нешто објавили. Са помпом или без ње, ту су се нашла дела писаца за које су многи први пут чули. Изненађење је утолико веће, а и задовољство.

Књига има поклонике – детаљ са отварања изложбе књига аранђеловачких стваралаца

 

Пролазили су овде многи излагачи дебљих књига и оних са мање страница, шарених и сведених корица, кандидата Нинове награде и добитника неких других књижевних награда, њихови пријатељи, рођаци, знатижељници. Осим аутора ове изложбе, који је недавно покренуо своју издавачку кућу „Рукопис“, од других издавача била је присутна Издавачка делатност „Стварност“, која је љубитељима писане речи поклањала капитално дело мр Драгана Тодоровића „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929 – 1941) – избор из докумената“, коју је „Стварност“ објавила ове године у сарадњи са Архивом Војводине у Новом Саду. 

Књиге Владете Коларевића из Брезовца и његовог пријатеља Барнабира Вонгара (Сретена Божића) из Аустралије (рођеног у Горњој Трешњевици код Аранђеловца)

 

Индиферентност „званичних“ издавача према људима који „стварају“ културу једног града је просто неопростива. Узроци и оправдања су овде мање важни од последица. Јер, писци су индивидуалци и ретки су они који имају таленат, упорност и снагу да пронађу средства и издавача. Штампати данас књигу је сизифов посао. Зато ова идеја Војислава Веселиновића, као успео покушај да се јавности покаже какав све књижевни потенцијал има Аранђеловац, заслужује сваку похвалу. Не смемо да заборавимо ни књижевнике из нашег краја који нису међу живима, па би требало размишати и о обезбеђивању средства у локалном буџету за штампање књиге Радише Радишића, некадашњег наставника српског језика, „Завичај у делима Светолика Ранковића“, а зашто не и сабраних дела Светолика Ранковића и Данка Поповића, на пример.



МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности