понедељак, 14 октобар 2019

Изложба цртежа Веселина Рајовића

У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА АРАНЂЕЛОВЦА

Баранин по рођењу, Северномитровчанин по професорском раду на Факултету уметности у Приштини и Београђанин по месту боравка, овај академски сликар, који је свој занат учио код Николе Гвозденовића и Муслима Муслићија, обрео се 10. маја 2019. године са својих 26 цртежа у Аранђеловцу да покаже како цртеж није само портрет, пејзаж, мртва природа или скица за слику, већ самостално уметничко дело, независно од свега што асоцира на наведено. Напротив. Апстрактне и врло експресивне, снажне у потезу, монохромне, црне на белом брушеном хамеру, повећих формата (100х70), упућују на наслов изложбе „Примарни крик“, који, даље, води порекло из циклуса „Први потези дужег трајања“.

Управо тај назив чини базу његових цртежа као персонализацију идеје, коју спроводи ограниченим, али ефектним техничким помагалима: угљеном, тушем и сунђером, старом кинеском калиграфском методом, која у његовом случају губи прецизност и облик знака, а добија замах његових руку и бића и води даље у неко „дуже трајање“ - од цртежа до следећег цртежа. Ту нема краја исто као што нам се чини да никада нема краја у кинеском писму, које се на намотаном папирусу може одмотавати до у бескрај. И овде нема краја. Све се може допунити, доградити, надовезати и за разлику од  кинеске калиграфије, која нам је врло блиска асоцијација и, уједно, врло далека у коначном сагледавању Рајовићевих цртежа, овде се може говорити о великим потезима и замасима,  густим и транспарентно размазаним тушем, што даје пуноћу израза и потпуно га удаљава од било какве нарације или теме. Тога нема, има чисте ликовности.

Постављени у Малој галерији ниских плафона, цртежи Веселина Рајовића су концепцијски морали бити сложени у фриз, један хоризонталан низ, који би могао бити попакован на исти начин, па да и по вертикали има простора. Ништа се не би изгубило или добило, јер они једино тако кореспондирају, било међусобно, било са посматрачем. Да су цртежи одвојени, не би имали тај ефекат као у оваквом поретку, у једној скупини која говори о ГЕСТУ уметника. На латинском гест, између осталог, значи покрет који се прави руком или целим телом, што је овде случај и што је стилски доследно изведено до краја.

Посебно указујемо на блискост стваралаштва Веселина Рајовића са уметничким правцем европских уметника 40-их и 50-их година прошлог века, који су под налетом фашизма отишли у Њујорк, одакле је кренуо раскид са традиционалним сликарством. Било је то акционо сликарство, познатије и усторији уметности као апстрактни експресионизам. Ова изложба, која ће бити отворена до 23. маја ове године је добар потез Мале галерије Удружења ликовних уметника Аранђеловца, ради представљања уметника који има другачији поглед и резултат од онога што смо навикли да гледамо у том изложбеном простору.  

Љ. Стојановић

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности