субота, 24 август 2019

Лелек(ање) себра

Текст: Драгован Лаза Лазаревић

Новокомпоноване народне мелодије као да више не стижу из Поморавља и Шумадије, већ из Анадолије и Месопотамије. Навиру од Дарданела и Босфора до Дорћола, са обала Еуфрата и Тигра - Шат ел Араба, Инда и Ганга, понекад и Гвадијане и Гвадилкивира, а ускоро ће можда и са Јангце јанга. Са три Мораве само су падежи и акценти.

Фолк топ-нон-стоп грми и из радио и ТВ апарата. Песма ли је, лелек ли је, запомагање ли је, шта ли је ? Ђаво ће га знати. Турбо фолк репертоар је разуђенији и од делте Нила. Речи су наше, а арије и музика често и из Персије. Грми к’о тешка артиљерија: ”Цуру Јању, ухватио за њу, у незнању попео се на њу…”, а терцира чувена жалопојка: ”Отиш’о си, сарму проб’о ниси !”

Из звучника и са екрана допиру актуелна упозорења:"Скупоћа је људи моји, ко ће крај с крајем да споји?" Потом се прелази у "лирику": "Јесен стиже, пада лишће златно, ја те много волим, а и ти мене, вероватно!".
Не заборављају се ни плачљиви акорди нешто старијег датума ( с тужним крајем): "Сузама сам лепио тапете, а ти оде и доведе дете" или "Немој да ми сузе рониш на кућноме прагу, да ми врата не повуку влагу".

Следе стиховане критике у стилу - целу ноћ је бекријао, пред зору заспао, па јој је (наравно) дужан остао, а потом и самокритике: "Превише си желела, можда ћеш се кајати, чини ми се да ћу те разочарати". Наилазе доцније и претње:"У идућу недељу да ти гужвам постељу", али  и ведрије ноте, попут упитних: "Имам једно питање, шта радиш у свитање?", да би уследило (његово) препуштање (њој) или обратно: "Заведи ме, поведи ме, одведи ме , да лудујем...” Даље се свира. И све то зачињено обично са више стаса него гласа, уз неизоставно дупеувијање, поцупкивање, подврискивање и млатарање и ногама и рукама. Певаљке врече к’о да им је неко згазио на реп или ишчупао здрав кутњак.

"Напуштени су изворни мелос, ритмика, традиција и музичка култура у Србији, позната и призната  код нас и у свету", упозорио је својевремено, у дебати у Културно-просветној заједници Србије, о новокомпонованој народној музици Миодраг Миле Богдановић. "Новокомпонована народна песма прихватила је мелос и ритам, туђ нашем". Свако време има и своју музику, а то је народ изабрао, тумаче заговорници турбо фолка. "Народ то воли, а и добре паре доноси", галаме они, али заборављају да се укусима само не повлађује, већ се укуси и формирају, брусе, гладе и негују.

Није реч о харанги на новокомпоновану музику, не могу се сви "премотати" на оперу и пој славуја у праскозорје. Реч је о селекцији, јер није мало ни квалитетних, превасходно изворних, народних песама  и певача. Нашем човеку, кога су сколиле и ала и врана, посрнулом и државно и морално (“Салто морале опаснији је него салто мортале“, упозорио је поодавно афористичар Станислав Јежи Лец), испраног мозга, доведеног на ивицу беде и безнађа нуди се лажна, агресивна, а заразна новокомпонована забава у стилу "Хлеба и (ц)игара" и "треси, меси, задњицом занеси”. Таквом слуђеном, добродошла му је и песма, али као мелем и лек, а не лелек.

Ради повратка нашем издашном фолклорном богатству, нужно је да се прену и њему окрену аутори, музичари, дискографске и медијске куће, министарства културе и просвете - понајпре и понајвише, поручили су учесници дебате у КПЗ-у.

Министарство заштите животне средине до сада није поменуто.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности