субота, 24 август 2019

Песничка реч међу мајсторима палете у Башину

Текст: Драгољуб Јанојлић
Фото: Зоран Пантић

Удружење ликовних стваралаца Башин приредило је 10. јула 2019. лепо књижевно вече. Одржано је у склопу програма Сликарски сусрети „Душом на платну“, а представљене су две песничке књиге: „Шумадијски див – Станоје Главаш у песмама“, чији је приређивач Драгољуб Јанојлић и „Голготом до живота“,  збирка песама о Првом светском рату Милована Мића Петровића. Промотера Слободана Тодоровића, ауторе и сликаре, поздравила је организатор и оснивач поменуте Ликовне колоније Биљана Ивановић.

„Светлопис о Станоју“, како је било насловљено поменуто песничко вече, започео је Слободан Тодоровић, члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Најпре је говорио о зборнику „Шумадијски див“, предочивши да филигранску књигу прошлости читалац не сме да доживљава као огледало, већ да се захваљујући њој одмара, застане у пропутовању и почне да размишља о себи, о калкан прецима и ходаџилуку.

-У пречишћеним ауторским описима, а има их 18, 'ајдук Станоје је јунак свог и нашег времена – нагласио је Тодоровић. -Својим замасима јатаганом је разврзао балдахин османске врзине и  прочистио крвави пут слободе, до срца будућих генерација. Очигледна је веза прошлости и садашњости, зарад светле традиције. Дакле, у овом стихованом објашњењу једне личности и једног времена, све почива на речима. Оне су крунски доказ за важне догађаје, а нарочито у поезији имају  изражен виши осећајни сензибилитет…

Након Тодоровићевог слова о Драгољубу Јанојлићу као приређивачу и објављеним песмама, Милован Мићо Петровић, један од заступљених песника у поменутом зборнику, казивао је своје стихове  из песме „Таквог јунака рађа само српска мајка“.

У наставку допадљивог сусрета књижевних стваралаца и ликовних уметника, учесника Сликарских сусрета у Башину, Драгољуб Јанојлић је говорио о новој збирци поезије Милована Мића Петровића. Рекао је да она представља вредну историјску читанку у стиху по чему је и ретка  у издавачкој продукцији, која је темом везана за Први светски рат, догађаје и личности у њему.

-Петровић је овом збирком подигао песничку цркву у чије је темеље и иконостас уградио небројане жртве, њихово херојство и јунаштво – казао је Јанојлић. -Да би те див-јунаке, нарочито њихову жртву, сместио у песму, Милован Мићо Петровић је морао да прочита много књига, које су настале као инспирација ратним догађајима и вишегодишњом борбом за опстанак и слободу. А та слобода је увек и у свим временима била света и најскупља српска реч. Песме о страдању српског народа, какве је изнедрио овај аутор, представљају у неку руку опипљиви део  историје наше,  српске, слободољубиве природе.

Стихове из ове песничке књиге казивао је аутор. На садржај се осврнуо и промотер вечери, иначе аутор више прозних дела, Слободан Тодоровић. Из његове беседе, која носи наслов: „Засењено запамћење“, издвајамо ово запажање:

-Милован Мићо Петровић, у доследној одбрани, попут трубадура, тематски слика историјски врвеж, у метежу, са срећним крајем, попут сликара који ствара најлепше олеате на платну  анаро-истине. Његов кист је рима, сликовито срочена. Од туге и бола, до радосне мисли о завичају. И постању. Међ' корицама је поетски смештено, од речи до речи,  ратно трагање за доминантном равнотежом живота. Та моћна реч ж и в о т  морала је, у личном избору, да се окрене и ка нашем  ововременом обзорју. Штиво нас подсећа да смо и поред засењеног запамћења, народ од идентитета, насађеног на слободу, на чудесно сигави камен темељац манастирја.

После Тодоровићеве беседе, реч је опет узео Милован Мићо Петровић, боље рећи из свог песничког памћења, извукао је прегршт стихова из најновије песничке збирке. Њему то ни мало није било тешко, јер он, баш  као  и недавно преминули поета Добрица Ерић, све своје песме зна напамет. У сваком случају био је ово један диван сусрет песника и мајстора палете у Башину.

 

С лева: Драгољуб Јанојлић, Миодраг Мићо Петровић и Слободан Тодоровић Токи

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности