субота, 24 август 2019

Представљена књига „Проветравање разума“

Текст: Д.Јанојлић
Фото: Милован Мићо Петровић

Песник Љиљана Милосављевић, председник Књижевног клуба „21“ у Смедеревској Паланци, унела је солидну количину свежине у представљање књига. Тако је било и кад се разговарало о новој књизи Илије Веселинова, која већ својим насловом „Проветравање разума“  речито наговештава  њен садржај. Међу корицама овог дела, које има и поднаслов „Запредено казивање“, аутор је сместио  21 прич, што по његовом казивању, носи и одређену симболику садржану у самом имену Књижевног клуба коме  и сам припада.

Љиљана је, отварајући свечаност посвећену поменутој књизи и њеном аутору, на самом почетку изнела да Илија Веселинов потиче из Прека. Његово родно место Острово је некада  територијално припадало Банату  и писало се „код Ковина“, а данас је то село  „близу Костолца“. Било како да се данас чита „та географија“, нешто је у целој причи веома битно, а то је да је Острово корпусу српске књижевности дало  писца који обећава.
А Илијина и Љиљанина сарадња упућена је на трајање и то на обострано задовољство и радост њихових искрених пријатеља, љубитеља лепе књижевности. Све је почело, како на промоцији његове друге књиге рече  председница Књижевног клуба,  кад јој је овај физиотерапеут  по звању, а писац у души у некој згодној прилици пружио жуту фасциклу с његовим радовима афористичарског садржаја. То се, како је прецизирала,  догодило крајем прошлог века да би  потом у другој деценији новог столећа, прецизније 2017. године, у  руке читалаца стигла његова прва књига упитног наслова: „Зашто си ме мајко родила?“
Лепотом обе Илијине књиге бавила се Данијела Васиљевић. У овој другој она се нашла у двострукој улози. Наиме, аутор је прелома и рецензент. На представљању је истакла да  се афоризам налази и у причама  које обједињује наслов ове, нове Илијине књиге. Пажљивом читаоцу то запажање свакако неће промаћи. И сам Веселинов на  промоцији рече да је био смислио наслов који се није свидео његовом клубском пријатељу, књижевнику Мирославу Јозићу, те  се  на „поправном“ ослонио на две речи из српског језика: „проветравање“ и „разум“. Нови наслов је задовољио и редактора, иначе професора књижевности, и писца ове књиге на чијој се насловној страни налази слика, његово давно ликовно остварење,  за коју  рече да се може сматрати и  као двадесет друга прича.

Аутор је искористио прилику и да се захвали свима који су помагали настајање његове књиге „Проветравање разума“. Изнео је да нема компјутер и интернет и открио да пише оловком и брише гумицом. „Тако књига не може да се штампа“ –  додао је и подвукао како  се Љиљана Милосављевић прилично ангажовала на уносу текста који је касније предат у руке лектору Мирославу Јозићу и техничком уреднику Данијели Васиљевић. Речи захвалности изрекао је и професорки Радмили Кованџић.

На представљању књиге је изнео да је прву причу написао пре седам година, колико је трајало и њено дотеривање да би се у коначној верзији нашла у књизи. Указао је и на велики допринос у настајању ове књиге Драгослава Милосављевића, чије су је илустрације оплемениле па се из сваке  може назрети садржај приче. „Његове илустрације могу и да се гледају и да се читају“ – предочио је Веселинов.

И за професора Јозића, песника и прозног писца, и једног од представљача књиге Илије Веселинова, ово је било једно лепо и пријатно књижевно вече. Рукопис ове књиге  нашао се у његовим рукама знатно пре него што је изашла из штампе. Али, кад му је Веселинов предложио да направе промоцију, каже да му је мало замерио исто као и на првом наслову који је садржао латинску реч. „Више волим кад се  каже представљање књиге, мада Илија воли латинске изразе“ – напоменуо је Јозић. „И ево ме сада пред вама да нешто кажем о његовој књизи. С обзиром да сам се дуго бавио позориштем, негде сам чуо како је неко  рекао да се о доброј представи може много говорити, а о лошој  само то да је -  лоша. Тако и о овој књизи, може да се прича много и може да се нађе по нека замерка, а како је ово њено представљање, није ред да се прича о земеркама, то ћемо ја и Илија кад се нађемо код мене, у Голобоку.  

Ова књига је  заиста необична, али то сам  закључио не током  лектуре, него кад сам је прочитао по изласку из штампе. Чули смо да је рађена шест, седам година, јер Илија зна да све што је брзо, често може да буде и кусо. Оно што сам ја у њој открио и што мислим да измиче брзом читању, а ова књига треба да се чита натенане, то је тзв. магични реализам. У овим причама препознајемо  сарказам, иронију, алегорију, сатиру… има тога, наравно, али све је то магични реализам, или је магични реализам у служби свега тога.

Шта је то магични реализам? – упитао се Јозић  дајући одговор: „ Склони смо да се дивимо свему што је светско, белосветско и што је одувек код  нас било, и ми сами то имамо.. Средином  прошлог века смо `вене секли`, читајући  `Сто година самоће`, а имали  смо нашег Слободана Дуњића, који је аутентичнији аутор у тој области од неких страних писаца… Дакле, магични реализам је пре свега став, то је свесно мешање свакодневног и фиктивног, свесно мешање маште и прилика  ауторовог окружења у области у којој живи… Наравно, нису све приче у овој књизи толико снажне, али оне које  понајбоље одговарају овоме што сам рекао, то су `Пера Коњ`, `Пера Злотвор`, `Добровољац у паклу`, `Сумрачје`, оне су највише у склопу магичног реализма.“

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности