понедељак, 09 децембар 2019

Завршен 45. симпозијум „Свет керамике“

Текст и фото: Љ. Стојановић

За непуних месец дана троје наших керамичара, од којих једна уметница већ 14 година живи и ради у Немачкој, завршили су креативан рад на изради својих експоната у оквиру симпозијума „Свет керамике“.

Смотра „Мермер и звуци“ била je њихов домаћин, а селекторка Љубица Јоцић Кнежевић. Она је позвала младог керамичара који је тек завршио мастер на Факултету примењених уметности у Београду, Матију Крстића из Панчева, затим нашу познаницу из ранијих сазива, познату керамичарку Јасмину Пејчић и керамичарку која је, такође у Београду завршила студије код Веље Вукићевића, али се одмах затим 2005.упутила у Берлин. То је Данијела Пивашевић Tенер, која сада живи и ради у Нојминстеру код Хамбургу.

Данијела, врло енергична, способна, причљива и отворена особа је потом три године студирала мастер на Источној академији у Берлину, а онда је добила стипендију да у Уметничкој кући у Нојминстеру на северу Немачке, између Хамбурга и границе са Данском, крене да ради, како би стала на своје ноге. Држава јој је, дакле, дала могућност да процени ко је њена публика, да размисли како ће се развијати и куда жели да иде у професионалном смислу, јер ако нема могућност да самостално крене после студија, онда се поставља питање чему студирати. За њу је то била велика част и привилегија што јој је пружена шанса да се полако развија, без панике и журбе, јер је пред собом имала три године да покуша нешто и оно што је веома битно, био јој је обезбеђен новац. Њој је, прича нам, требало само годину дана да осмисли и организује интернационални симпозијум керамике, имала је и своје самосталне изложбе, тако да је схватила да може и себе да развија, а и да ради друге ствари. Данас је већ постала уметничка директорица међународног симпозијума керамике у Нојминстеру, чији је фокус модерна керамика, а и предаје историју уметности на једном факултету.

На „Свет керамике“ Данијела је дошла са професионалном идејом да настави нешто што је започела у Немачкој. -Пре но што сам овде дошла, у Немачкој је отворена моја велика самостална изложба у граду где живим десет година. У предивном модерном музеју од бетона направила сам велике стубове који се рефлектују у огледалима, јер самим тим дају илузију да су још већи. То је то како радим: прво реагујем на простор. Следећи корак је шта тај град нуди. Тај град је био значајан по текстилној индустрији која је затворена још 90-тих година прошлог века и онда сам тражила преко локалног становништва и новина да ми доносе текстиле и емоционалне приче које су везане за те комаде. Све сам то спојила и укључила у један рад, односно текстил сам спојила са порцеланском масом и направила ту велику изложбу, која је имала и своју причу. И овде у Аранђеловцу сам наставила са стубовима. Рад је испечен и има предивну бакарно-црвену глазуру која је отишла у злато и биће представљен следеће године у павиљону „Књаз Милош“. То је један рад, а други су ове чутурице, које ће бити зидна композиција. То је серија коју радим у свим земљама и она ће се завршити једног дана када скупим пуно њих. Тражила сам локалну масу и локалну традиционалну форму. Код нас је то чутурица. Oнда почнем ту чутурицу да деформишем и трансформишем.Тако настаје нека нова форма и ставим је на зид, јер је то сада уметничко дело, а са друге стране конзервишем традицију. Те радове сам извела у Индонезији, то је „кнди“, бокал где се вода пије из ваздуха ради хигијене. И тако, у сваком месту, држави, узмем те неке приче и покушавам да развијем целу серију, коју ћу једног дана завршити великом изложбом, кад буде повећи број са свих континената. Тако се и ми развијамо и наша уметност расте, а после 10-15 година видимо где смо и на ком путу - објашњавала нам је Данијела свој однос према животу, раду и уметности.

Друга учесница „Света керамике“, Јасмина Пејчић из Београда, позната керамичарка са бројним домаћим и страним наградама, учествовала је већ на симпозијуму „Свет керамике“, а овога пута је одлучила да направи композицију у папир-порцелану. То је техника где се папир додаје у течни порцелан, користи се као калуп и на њега се наноси слој по слој порцелана градећи форму. Кад папир почне да се суши он се скупља и истовремено деформише порцелан, у пећи изгори, а форма остаје са свим траговима папира. Овај начин рада је Јасмина и раније користила.

-Сви ти радови се негде надовезују. Увек се њихов део повуче у неке нове радове које ја после разрађујем, тако да овде, пошто сам се бавила деструкцијом керамичког материјала и површине, рендајући материјал ја га разлажем на ситне честице и онда од њих правим нове форме. То је приступ и у овом раду, јер ћете наћи све то унутар форме.Уметници повремено праве неке пресеке у свом раду, али не одступају од себе. Раније сам радила у глини, а у последњих десетак година у порцелану. Почела сам да убацујем фотографије у рад. Сада ће то бити пресликач, значи комбинујем форму и слику, што значи да је фотографија предходног рада присутна и у овом раду. Тај простор између тродимензионалне форме и дводимензионалне слике је оно што ме, такође, занима као и простор који се ствара између те две димензије. Већ неко време се бавим том техником и овде сам кренула са једном композицијом из неких цилиндара и трака које се увијају и на крају отварају. Иначе се у својим радовима бавим унутрашњом структуром, тако да су и у овом раду присутни унутрашњи садржаји као слојеви, као и простор између слојева - сликовито нам је објаснила Јасмина.

Матија Крстић је дошао у Аранђеловац са идејом да се „игра“ са биоморфним формама и композицијама које су предвиђене за зид. Ради и један пројекат који садржи систем са огледалима и диодама, чиме жели да постигне ефекат дубине и површине. Тако нам је објаснио.

Део композиције Матије Крстића

 

Све што су овогодишњи учесници 45. Симпозијума „Свет керамике“ урадили посетиоци ће моћи да виде наредне године, када ће изложба њихових радова бити постављена, по традицији, на отварању следеће сезоне Смотре уметности „Мермер и звуци“.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности