понедељак, 21 октобар 2019

Изложба портрета Бранислава Радовановића Рафа

Текст: Драгољуб Јанојлић
Фото: Милован Мићо Петровић

У Галерији Друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ у Смедеревској Паланци отворена је изложба портрета Бранислава Радовановића Рафа. Ликовној публици тог града стављен је на увид 21 портрет. Радовановић је  сликао своје суграђане, углавном  виђеније Паланчане, међу којима и гимназијског професора ликовне културе и члана поменутог Друштва Зорана Тодоровића Тодора, који је и отворио ову занимљиву изложбу.

-Оволико људи на овој изложби показује, а већ смо у овом простору имали сликарске изложбе, колико је било потребно да на Колонији као делу Смедеревске Паланке, имамо један овакав галеријски простор – обратио се публици Тодоровић. -Желим  да ово што имамо опстане, да траје и да буде, као што је најављено, много оваквих и сличних изложби. Вечерас нас је изложбом  портрета почастио мој драги пријатељ Бранислав Бане Радовановић Раф, или како га ја већ 40 година  познајем и ословљавам – Бане Раф. Част ми је и задовољство да  отворим ову  изложбу његових радова и кажем коју пригодну реч. Слике  су за гледање, отварање изложбе је за ћаскање и дружење, али пошто се ради о нечем специфичном, а знамо да се Раф опробао у многим ликовним  дисциплинама, истакао бих да он  има један шири дијапазон уметничког изражавања, овог пута нешто заиста специфично, а то су портрети које је радио у једном дужем временском периоду, прецизније од половине седамдесетих  година до ових дана.

Тодоровић је у наставку говорио о портрету. Истакао је да је то један занатски  ток, јер људи су одувек имали једну неодољиву потребу да оставе траг о себи. -А како постоје они који су талентовани и који то могу да ураде, они су сликали портрете тако да ми имамо, да се тако изразим, забележене личности, али то је важило само за привилеговане, дакле за оне који су имали пара да то плате – додао је Тодоровић. -То је трајало скоро до краја 19. века кад се појавила фотографија. Оног тренутка, кад  се она јавила,  почела је нека друга прича. Јавили су се неки, који су били више злобни и који  су рекли како је уметност коначно мртва. Међутим, не!  Фотографија је само  отворила велике могућности и помогла  уметницима да се још боље и јаче изразе. На који начин? Фотографија ће најједноставније да забележи ону реалност лика који у том тренутку бележи, а уметник  добио задатак, заправо још једну обавезу да поред оног лика који слика, да га пренесе у верност и позабави  и оним унутарњим особе коју слика. Ако то уметник  није постигао, онда је вероватно и сам портрет, само једна пука слика на платну  или на некој другој подлози.

Осврћући се на сликарство Бранислава Радовановића Рафа, Тодоровић је подвукао како овај уметник  добро подмирује све ово што је претходно казао. -Могу да кренем од мог портрета који се налази на овој изложби – казао је Тодоровић. -То је једна мени јако драга слика у породичној кући. Портрет је настао спонтано и хоћу рећи не то да је та слика само лепа, она је пре свега  квалитетно урађена. И како се ми уметници често преиспитујемо, јер  никад нисмо начисто докле смо стигли, понекад смо  сумњичави према себи, те ја могу само да  кажем ако се Бане Раф  некад поколеба докле је стигао у свом стваралаштву, посебно кад је реч о портрету, може само да погледа како је мене насликао половином осамдесетих година минулог века и каже: да, крећем одавде и никад нећу да погрешим. Он је сазрео у одличног уметника, од оног који уме да се изрази реално, дакле најреалније и да препусти себи и ту слободу да слика спонтано и да увек направи добру слику.

Публици се потом обратио и сам аутор изложбе. -Само бих поновио оно што је за мене и  Друштво ликовних стваралаца „Вуксан“ најбитније, то је оно што још једном доказује да је велика потреба Паланчана, посебно оних који живе у овом делу града, за оваквим културним дешавањима – напоменуо је Радовановић. -С друге стране то потврђује да поштују наш рад и цене да је, ипак, вредно да се овако нешто догађа. Хоћу рећи да ће у овом простору, осим изложбе слика,  бити и других догађаја. Већ  за неколико дана, тачније у четвртак, у овом простору ће се представити чланови Савеза књижевника у отаџбини и расејању из наше средине. Пре њих овде су своје стихове већ говорили чланови Књижевног клуба „21“. Циљ је да кроз овај простор прођу људи најразличитијих уметничких изражавања. Дакле, овде има места за сликаре, песнике, глумце, музичаре…

Бранислав Радовановић је по образовању правник. Ликовним  стваралаштвом се бави од 1976. године. До сада је имао 15 самосталних и преко 80 колективних изложби. Учесник је на више од 70 ликовних колонија у земљи и иностранству. Идејни је творац оснивања Друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ и један  од оснивача Друштва сликара „10. октобар“.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности