понедељак, 21 октобар 2019

„Мермер и звуци“ – конац дело краси

Љ. Стојановић

Између почетка Смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу 7. јула и њеног завршетка 31. августа 2019, не рачунајући симпозијум „Бели Венчац“ који још увек траје, стоји једна скромна поворка од, бројчано речено, 14 догађаја.

Било је ту од свега помало: севдалинки (Амира Медуњанин), џеза (Бети Ђорђевић и Нада Павловић), духовне музике (Дивна Љубојевић), старобалканског мелоса (браћа Теофиловић), шароликог репертоара (Сања Илић и „Балканика“). Издвојили смо ову групу уметника, зато што су привукли  највише пажње публике, посебно Амира Медуњанин, што је, вероватно био и повод да се баш они позову да гостују на Смотри „Мермер и звуци“, јер је сваком фестивалу стало да гледалиште буде пуно. Сви су они познати, атрактивни и њихови концерти углавном служе за забаву и опуштање.

Један други догађај, а то су „Дани Живана Сарамандића“, чија је веома добра биста Зорана Кузмановића недавно постављена у близини летње сцене, остао је некако у сенци, без обзира што се на првом концерту појавила његова супруга, светска примадона Милка Стојановић. Био је то леп и дирљив гест са њене стране, посебно што је својим још увек дивним сопраном отпевала и две арије. Не знамо ко је склапао потоњи репертоар за концерт у Аранђеловцу,  али од њеног колеге, тенора Горана Шимпраге, кога су пратиле Невенка Татић на виолини и пијанисткиња Даринка Пауновић, нисмо чули ниједну арију или песму које је Живан певао и толико волео. Тиме се изгубио смисао назива тих дана, јер је концерт био посвећен најпопуларнијим аријама, углавном из италијанске музичке баштине. И један други концерт, који је, такође, потпао под  „Дане Живана Сарамандића“, гостовање мешовитог камерног хора „Мартакорд“ из Москве, није у свом репертоару имао ниједну Живанову песму, а он се управо прославио певајући руске народне песме из репертоара Фјодора Шаљапина, да не спомињемо улоге у руским операма „Борис Годунов“, „Кнез Игор“ или „Иван Сусањин“. Уосталом, питање је да ли су Московљани уопште знали на какве дане долазе, јер би, верујемо, припремили нешто и из Живановог репертоара, већ су им организатори само обезбедили концерте у неколико градова у Србији, међу којима је био и Аранђеловац.

Изведена је и једна позоришна представа, мало претенциозно названа кабаре, „Љубавни времеплов“ Весне Станковић, која је уз асистенцију музичара Владимира Прерадовића Лорда, лако и непосредно прошетала кроз љубавни живот наших најпознатијих песника, војсковођа и државника 19. века. Сви познаваоци позоришта чекали су, међутим, представу „Балава“ са Мирјаном Карановић, Јасном Ђуричић, Јованом Беловић и Исидором Симијановић, у режији Андреја Носова. Скандал је избио 24. августа око 19 часова увече, када је Мирјана Карановић отказала представу због, како је рекла неколико дана касније на једној националној телевизији, неприпремљене сцене, рефлектора и неких других пропуста. Шта се све тачно догађало не можемо да судимо, јер нисмо били присутни, али директорка Смотре Катарина Перовић нам је потврдила да је Карановићка изјавила да „неће да игра у шуми“ и да је имала примедбе на позицију рефлектора која се, према њеним речима, могла отклонити до почетка представе у 21 час. Глумица је, међутим,  окренула леђа и отишла.Пре тога се, чули смо, посвађала са некима на паркингу код РХ завода. У сваком случају организатори аранђеловачке културне манифестације морају приликом склапања уговора да све детеље разраде и утврде до танчина, како се не би догађале овакве ствари. С обзиром на чињеницу да се готово целе једне седмице штампа и телевизија бавила тим догађајем, штета је обострана.

Поштоваоци ликовне уметности били су у прилици да виде три изложбе. У павиљону „Књаз Милош“ отворене су изложбе цртежа Матије Рајковића и слика Александра Димитријевића, а у галерији „Александар Алек Ђоновић“ представиле су се прошлогодишње учеснице симпозијума „Свет керамике“: Милијана Лазовић, Соња Гајић и Катарина Павловић, младе вајарке које су се овог пута окушале и у керамичкој уметности. Мада потпуно различите, пажњу посетилаца је највише привукла Катарина Павловић која се инспирисала Букуљом и направила неколико занимљивих комада на којима је присутан и човек, али њене балерине у белим хаљинама су управо њена неисцрпна инспирација, којом се бавила и на овом симпозијуму.

Још један догађај је привукао доста посетилаца који су дошли да чују причу редитеља Горана Марковића о томе како је настао роман „Београдски трио“. Била је то детаљна и веома занимљива сага о књизи, чије је полазиште био Голи оток, али је током година Марковић све то преврнуо и написао мелодраму, која је за њега „краљевски жанр“. Књига је, као што се зна, била у најужем избору за НИН-ову награду.

И најзад, Смотра „Мермер и звуци“ је затворена на најбољи могући начин плесном представом „Магбет“ у кореографији главног извођача Милоша Исаиловића. Она је базирана на класичном драмском концепту, а уствари је идејно полазиште виђења савременог света у контексту атмосфере која влада у чувеном Шекспировом делу, испуњеном властољубљем, завером, злочином, страшћу... Осим Исаиловића морамо да споменемо и остале играче: Дејана Коларова, Ану Игњатовић Загорац, Наташу Гвозденовић, Тамару Пјевић, Јелену Булатовић, Миону Петровић и Бранка Митровића. Они су на сведеној сцени и одличним костимима плесом, покретом, мимиком, покретима тела и стилском уједначеношћу на симболичан начин испричали Шекспировог Магбета и прокламовали једну нову школу игре код нас.

Да није било отказивање представе „Балава“, била би то два догађаја која би обележила ову, 54. Сезону Смотре „Мерер и звуци“. У сваком случају „Магбет“ је рецепт за креирање програмских садржаја на Смотри, која би требало, како би имала префикс „уметности“ у свом називу, да то и оправда, а не да стално клизи на ивици забава - уметност.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности