субота, 24 август 2019

ОД НЕРАЗУМЕВАЊА ДО ИГНОРИСАЊА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ

КАКО ЈЕ ПРОПАЛА ИДЕЈА ПРЕТВАРАЊА ЗГРАДЕ „ПРВИ МАЈ“ У СВЕТСКИ МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ КЕРАМИКЕ


Пре нешто више од три године, јануара 2016, група Аранђеловчана покренула је иницијативу да се откупи зграда некадашње конфекцијске куће „Први мај“ за музеј савремене керамике. Није то била обична иницијатива, нити обичних грађана. Иза тога су стале све институције у култури: Смотра уметности „Мермер и звуци“, Народни музеј, Народна библиотека, Центар за културу, затим Туристичка организација, Висока технолошка школа, Удружење „Павле Бакић“, неколико предузетника и грађана. Намера је била да се општинска власт у Аранђеловцу најпре упозна, а затим и предузме одређене кораке, како би опљачкану и напуштену робну кућу некадашњег текстилног гиганта из Пирота, која се налази крај самог парка Буковичке бање и неколико десетине метара од исто тако аветињског хотела „Старо здање“, откупи на неки од могућих начина и отвори јединствени музеј савремене керамике.


Није та иницијатива била тек тако, без везе, хир тамо неких људи који не знају шта ће са собом па измишљају разне глупости, већ решавање вишедеценијског проблема недостатка простора за уметничку збирку светске керамике од више стотина експоната, насталих током последњих 45 година на међународном симпозијуму „Свет керамике“. Сада та уникатна керамика, осим минорне поставке у односу на целокупан опус уметника из целог света, лежи у депоима аранђеловачког музеја, у мраку и тишини, недоступна јавности. То велико уметничко наслеђе оставило је више око 500 уметника из Југославије, Јапана, Француске, Кине, Бразила, Аустралије, Индије, Египта, Пољске, Кубе, Шведске, САД, Норвешке, Белгије, Бугарске, Румуније, Холандије, Енглеске, Немачке, Холандије, Мађарске, Финске, Италије... Зар тај податак, сам по себи и за себе, није био довољан да се покрену сви могући механизми и проблем реши за кратко време, поготово што је потписник ових редова константно био у контакту са стечајним управницима Првог маја, о чему је редовно обавештавао општинске службенике, не би ли се некако дозвали памети и за релативно мале паре, 165.000 евра, дошли до изванредног објекта у срцу града од 1. 334 квадрата на три нивоа.
Иако се у почетку чинило да су општински челници били загрејани том идејом, убрзо су почели да врдају и измишљају разне разлоге, почев од тога да је у правном смислу то немогуће решити, до тога да је све то скупо и да општина нема пара. Видећемо како ће сада наћи 500.000 евра за куповину „Старог здања“ и због чега то чине када се не зна тачно чему ће служити. Овде је концепција бар била јасна од самог почетка и зато културној јавности, не само Аранђеловца, већ и Србије, остају дужни објашњења због непрепознавања величине тог подухвата. У условима подозривости, оличене у бесмислу ко шта предлаже и из чијег је табора, ова општинска власт напредњака показала се неспособном да реши иоле једноставан задатак за први разред основне школе. Кажу њихови људи да није постојала политичка воља. Социјалисти, који са њима деле власт, ограђују се и бране да немају никакав утицај, а баш њихов човек је на челу музеја, који је требало највише да подметне леђа и истера ову ствар на чистац. Уместо тога, они сада помињу градњу новог објекта за галерију керамике, што је, јасно, прича на „дугом штапу“ и ради се о много већим парама, заборављајући притом да мешање узрока са последицама и ината са стварним и јасним одлукама, доноси више зла него добра.
Две и по године су трајале шетње до општине и назад, телефонски разговори, подсећања, молбе да се позове овај или онај, одборничка питања на чије се одговоре чекало и по шест месеци, да би почетком октобра прошле године зграду „Првог маја“ купио Аранђеловчанин Далибор, који је недавно изградио и пословно-стамбену зграду у непосредној близини, у главној улици. Тако су општинари „уштедели“ 165.000 евра, а расули све илузије о стварању јединственог керамичког музеја, не само у нашој земљи. Челници Кикинде су били много паметнији. Њихова ТЕRRА (симпозијум скулптуре у теракоти) је млађа од аранђеловачког „Света керамике“, а нашли су решење за истоветан проблем. Овде би, наравно, била ТЕRRА у другом издању, јер је реч о малим, а не великим форматима, о уникатној керамици, углавном у каменини, а не скулптурама у глини. Пропуштена је непоновљива прилика да се једно веома лепо архитектонско здање у срцу Аранђеловца адаптира за светски центар керамичке уметности, у коме би место нашао и легат Аранђеловчана, Руже и Раје Николића, са стотинак дела еминентних југословенских и светских керамичара, који су у њиховом експерименталном атељеу радили у раку техници. Било би то стратешки важно место за културу уопште, јер би се на једном месту могла пратити светска збивања у керамици и скулптури у парку Буковичке бање, будући да оба симпозијума, „Свет керамике“ и „Бели Венчац“, прате ликовне тенденције у свету друге половине прошлог и две деценије овог века. А тек, шта би значило за туризам који се „храни“ културом! Али, ко то да објасни општинским властима и одборницима, који на скупштинским заседањима ни да зуцну, поготово када се расправља о култури!? Просто се понашају игнорантски, немају никакву вољу, а нити разумеју значај културе. Да је другачије, „Први мај“ би већ био опасан скелама, експонати би били припремани за поставку, као и каталози на свим светским језицима, али – на тако нешто ћемо, ипак, дуже да чекамо.


Љиљана Стојановић

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности