субота, 24 август 2019

Уручена признања и представљене нове књиге

УДРУЖЕЊЕ „ПАВЛЕ БАКИЋ“ И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ „СТВАРНОСТ“ У АРАНЂЕЛОВЦУ

У хотелу „Извор“ у Аранђеловцу 29. априла 2019. Удружење „Павле Бакић“ доделило признања заслужним појединцима и фирмама, а Издавачка делатност „Стварност“ представила три нове књиге и Интернет портал „Е СТВАРНОСТ“


У присуству више од стотину посетилаца у хотелу „Извор“ у Аранђеловцу 29. априла 2019. приређен је заједнички догађај Удружења „Павле Бакић“ и Издавачке делатности „Стварност“ у Аранђеловцу. Драган Тодоровић је најпре упознао присутне са почетком рада Интернет портала «Е СТВАРНОСТ», који је управо од 29. априла ове године доступан свима. Више неће бити штампан часопис «Стварност», који је од 2012 – 2017. објављиван као годишњак, а сви примерци наведеног часописа, као и девет бројева листа/часописа «Стварност», који је излазио од 1990 – 1992. године, биће доступни свим посетиоцима «Е СТВАРНОСТИ» на Интернет адреси: www.stvarnost.rs

У редакцији Интернет портала „Е СТВАРНОСТ“  су искусни новинари и уредници бројних медија у Србији, са укупним радом у новинарству од преко 400 година. Главни уредник је мр Драган Тодоровић, заменик главног уредника Мирослав Живановић, одговорни уредник Анђелка Тодоровић, а у редакцији су и: Љиљана Стојановић, Радмила Миловановић, др Милорад Ђоковић, др Малиша Станојевић, Драгољуб Јанојлић, др Добривоје Михаиловић, Драгован Лазаревић, Живадин Стојановић, Микиша Михаиловић, Миодраг Петровић Слободан Марковић и дизајнер Милош Јанојлић.

Уместо часописа „Стварност“ у наредним годинама ће, наговестио је Тодоровић, повремено бити објављиван алманах „Стварност“ са изабраним текстовима објвљеним на Интернет порталу „Е СТВАРНОСТ“.  


Затим је пажња присутних усмерена на активности Удружења „Павле Бакић“, које је дан раније доделило Мирољубу Алексићу, власнику А ГРУПЕ (у којој су најзначајнија привредна друштва „Пионир“ и „Алфа плам“) и А ХОТЕЛА (у овиру првог српског хотелског ланца послује и хотел „Извор“) Посебно признање за допринос напретку Аранђеловца и околине. У хотелу «Извор» 29. априла 2019. Трећа медаља Витез Павла Бакића уручена је Војиславу Веселиновићу, повеље за грађанску храброст припале су Бранки Максимовић и Владети Коларевићу из Брезовца, а фирми „Шумадија транс пром“ ДОО из Аранђеловца Похвалница за помоћ у реализацији летерарног и ликовног конкурса „Павле Бакић 2018.


Ученицима Основне школе „Светолик Ранковић“ у Аранђеловцу додељене су захвалнице за прва три места на Четвртом литерарном конкурсу и Другом ликовном конкурсу „Павле Бакић“. Најбоље радове на литерарном конкурсу имали су: Марта Ванушић 7/3, Марко Мирић 7/1 и Ирис Станковић 7/1, а на ликовном конкурсу: Теодора Лазаревић 7/3, Ива Јовановић 8/3 и Јована Војводић 7/3.

С лева на десно: Синиша Јовановић, Снежана Ћосић, Марко Мирић 7/1, Марта Ванушић 7/3, Ива Јовановић 8/3, Јована Војводић 7/3 и Драган Тодоровић

 

Ево и првонаграђеног рада „Мој пријатељ, деспот Павле Бакић“:


Нашу земљу Србију, осим живописних пејзажа, краси веома богата историја. Кроз њу су прошли велики српски јунаци који су се борили за своју земљу до последњег даха. Тако је било и са мојим нераздвојним пријатељем, деспотом Павлом Бакићем.


Заједно смо расли на Венчачком двору – ''Бакићевој земљи'' у плодној Шумадији. Одмалена је био другачији. Одвајао се од свих нас, не само по храбрости већ и по знању. Учио је много, научио је чак пет језика. Израстао је у честитог и храброг младића, баш онаквог какви смо сви желели да будемо. Нисмо били љубоморни на њега, следили смо га. Павле је постао способан властелин због чега је био цењен и поштован међу Турцима. То га није чинило посебно срећним, морао је да скупља харач од свог напаћеног народа. Увек ми је говорио како га то страшно боли. Није био задовољан својим положајем код Турака. Сањао је, као и сви ми, о дану када ће Турци бити прогнани, избрисани са ових простора. Често је трговао са Дубровником, Будимом, па чак и Цариградом. Тада смо се доста распитивали о Турцима, о њиховим плановима, о томе где и како ратују. Помало смо их шпијунирали и тако покушавали да сазнамо нешто више о њима. Није било лако. Све што смо сазнали преносили смо даље код утицајних људи у  Угарској.


Једне хладне децембарске ноћи 1525. године, Павле нас је позвао у своје Дворине и уз вино саопштио  планове. Причао је мирним и тихим гласом, знали смо да је нешто озбиљно у питању. Рекао нам је да морамо да напустимо Србију и одемо у Угарску, како би лакше дошли до нашег циља, до прогона Турака. Имали смо поверење у нашег Павла, у све што нам је те ноћи говорио. Подржали смо га. Знали смо да то чинимо за слогу и мир нашег народа. Те ноћи смо се заклели да не смемо заборавити наше корене, ма где били. Спаковали смо се, понели мирис наше отаџбине и кренули на коњима у неизвесност. Нисмо били свесни да смо још тада почели да пишемо  нове странице историје.


Следиле су велике битке. Наша чета на челу са Павлом је постала надалеко позната по храбрости. Бранили смо Беч и читаву Европу. Под копитима наших коња остали су многи турски војници. Сви су говорили о храбрим српским ратницима. Многи су нас поштовали, некима смо и сметали. Прича о нашим подвизима стигла је и до самог краља Фернинанда који је  у знак захвалности Павлу и њговој браћи дао доста земље. Ређали су се успеси у борби, понеко повлачење.


По молби краља Фернинанда, кренули смо у Славонију да протерамо Турке. Борили смо се срчано и храбро али су Турци били знатно бројнији. Сваког дана су биле све мање шансе за победом. Схвативши то, кренули смо у повлачење. Свануо је 12. октобар 1537., дан као и сваки други. Повлачимо се и даље док нам не стигне појачање, близу смо Ђакова. Одједном мој Павле пада погођен османлијским копљем. Туга... неверица... боримо се да му приђемо,  многи српски ратници губе главу покушавајући да отму Павла из османлијских руку. Сваки покушај био је неуспешан, његову главу је Мехмед-паша послао у Цариград.


Исцрпљени, тужни због губитка нашег вође, враћамо се назад где нас чека вест да је краљ Фернинад пре само двадесетак дана, 20. септембра, повељом именовао Павла деспотом. Отишао је мој Павле а није знао да носи часну титулу, титулу деспота коју су носили косовски јунаци... Због тога сам био још тужнији. Поносан сам што сам имао таквог пријатеља. Зато молим све Србе, у име свих погинулих српских јунака, да наставе борбу тамо где је Павле стао. Не дајте мајку Србију!


Затим је обављена и примопредаја прелазне заставице „Павле Бакић“, коју је предала Снежана Ћосић, директорка Основне школе „Светолик Ранковић“ колеги Синиши Јовановићу, директору Основне школе „Милан Илић Чича“ у Аранђеловцу, која ће бити домаћин јубиларног Петог литерарног конкурса „Павле Бакић 2019“.


Свима награђенима Архив Војводине у Новом Саду је поклонио по једну вредну књигу из сопствене издавачке продукције.


У другом делу догађаја Мари Руег Петровић Издавачка делатност „Стварност“ је уручила Повељу захвалности, а затим су представљена издања три књиге: Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – Драгана Тодоровића, збирка песама Сусрет Маре Руег Петровић и збирка песама Шумадијски див Војвода Станоје Стаматовић Главаш у песмама Драгољуба Јанојлића.

 

Насловна страна књиге Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената –



Издавачи књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – Драгана Тодоровића су „Стварност“ Аранђеловац и Архив Војводине у Новом Саду, уредник књиге је мр Владимир Иванишевић, а резензент Драгољуб Јанојлић. Омер Петојевић је  надахнуто, како је то њему својствено, прочитао Препоруку читаоцима Владете Коларевића, где је, између осталог, написано и следеће: „Појединци које није, попут Здања, обесмислило последње време, чије задужбине трају од вајкада као стварност, прожета ћутањем, о којем би Тодоровић хтео да сведочи, људски поуздано и веродостојно, снагом личне обдарености, поредећи списе и околности на којима се малограђански поредак заснива, а туризам као људска тековина, продуховљене културе и предузетничке обдарености, траје као наговест у људском памћењу – којег још није понизило време ни логика однарођеног света. Читалаштву, својеврсним посебницима данашњег нараштаја, који одолевају бескрупулозној субкултури, ову књигу најискреније препоручујем за читање и изучавање свега написаног.“ Говорећи о значају заједничког издавачког подухвата др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине у Новом Саду је обавестио присутне да ће промоција књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената –„ бити уприличена у Новом Саду 24. септембра ове године, у оквиру програма обележавања 90. годишњице оснивања Дунавске бановине Краљевине Југославије (1929-2019) и, између осталог, рекао: - Документарна грађа коју стварате, попут ових књига и часописа – Интернет портала „Е СТВАРНОСТ“, је нешто што ће сведочити о постојању вас и нас у овом времену да би они који долазе после нас, наши потомци, знали да су имали претке.

мр Владимир Иванишевић, др Небојша Кузмановић и Омер Петојевић


Уредник књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – „ мр Владимир Иванишевић je указао на значај подухвата две издавачке куће и говорећи о Фонду за  истраживање и прикупљање архивске грађе и друге документације при Радној организацији „Буковичка бања“, у оквиру којег је од 1985 – 1990. године прикупљено 500 докумената, са око 5.000 страна, посебно нагласио: -Дунавска бановина је обухватала 70 општина, али само је у Аранђеловцу постојала фондација у саставу Радне организације „Буковичка бања“, која је тематски неколико година прикупљала такву грађу, фотокопирала је и спремала за истраживаче.


Међу присутнима у хотелу „Извор“ био је и Миодраг Бошковић, председник наведеног фонда, који је основан у оквиру тадашње Радне организације „Буковичка бања“. Архивску грађу су истраживали осим аутора књиге и председника Фонда и Радмила Миловановић, такође присутна на представљању књиге, новинар у редакцији листа „Буковичка бања“ и сарадник Радио „Шумадије“ у Аранђеловцу, дописник „Политике експрес“, „Светлости“, новинар часописа „Стварност“  и неколико других гласила, као и сад нажалост почивши Љубица Ранковић и Марко Јокић, који су били запослени у аранђеловачком музеју. Сву архивску грађу дигитализовали су Аранђеловчани Александар Аца Петковић и Александар Алексић током 2001. и 2002. године. Захваљујући њиховом великом раду већ 17 година сви пронађени архивски документи налазе се на једном ДВД-у и доступни су  свим ученицима и студентима, као и другим стручњацима, који су урадили неколико десетина семинарских, дипломских и других радова управо захваљујући документима, који су дигитализовани постали лако доступни. Сва дигитална документа би требало посебно обележити, у складу са актуелном сигнатуром у Архиву Војводине, тематски груписати и преуредити, али је то већ нови, изузетно обиман и захтеван пројекат.

Књижевно стваралаштво Маре Руег Петровић представљено је у Power Point презентацији, из које су посетиоци могли да виде седам књига, насталих у претходне три и по године. Све је почело збирком песама „Приближавање себи“ (Стварност, 2016), која је објављена и на немачком језику с насловом „Die Annaherung an sich selbst“ (Novum, 2018).


Неисцрпна инспирација Маре Руег Петровић изнедрила је следеће године нову збирку песама „Приближавање теби“ (Стварност, 2017), књигу „Ајшина писма“ (Стварност, 2017) и књигу-биографију на немачком језику „Von Serbien in die ganze Welt“ (Из Србије у цео свет, Novum, 2017.


Прошле године објавила је збирку песама „Сусрет“ (Стварност, 2018) и љубавни роман на немачком језику „Eine Liebe in Jerusalem“ (Novum, 2018).


Изабране песме из збирке „Сусрет“ казивао је Омер Петојевић.


Иначе, Мара Руег је у Швајцарској објавила неколико радова на тему деменције, о њеном сстваралаштву писали су листови у Немачкој и Швајцарској, а књиге на немачком језику продаје и преко светски најпознатијег „Амазона“. Недавно је од швајцарске Националне библиотеке добила и писмо с позивом да достави и све објављене књиге на српском језику, тако да ће се издања „Стварности“ наћи и на полицама престижне установе у култури Швајцарске.

Мара Руег Петровић у радном амбијенту у кући у Швајцарској


Присутне посетиоце Драгољуб Јанојлић, рецензент књига Маре Руег Петровић, је обавестио да је Мара Руег Петровић пред промоцију збирке песама „Сусрет“ добила и признање за стваралаштво од Савеза књижевника у отаџбини и расејању, чије је седиште у Новом Саду, а чији је Мара Руег Петровић члан.


Познати новинар и публициста из Смедеревске Паланке Предраг Цветковић, у својству рецензента, представио је збирку песама Шумадијски див Војвода Станоје Стаматовић Главаш у песмама Драгољуба Јанојлића, коју је ове године објавила „Стварност“ у Аранђеловцу.
    

Насловна страна књиге Шумадијски див Војвода Станоје Стаматовић Главаш у песмама


У збирци Шумадијски див Војвода Станоје Стаматовић Главаш у песмама су објављени стихови Владимира Ј. Милића, Живомира Миће Стевановића, Рада М. Обрадовића, Глише С. Јовановића, Боривоја Вукомановића, Љиљане Милосављевић, Зорице Грујић Милојевић, Миодрага Милуновића, Станка Пауновића, Ђуре Милекића, Данијеле Васиљевић, Дане Радуловић, Радмила Мићковића, Саше Мићковића, Будимира Стефановића, Јоксима Новића Оточанина, Милована М. Аксентијевића, Милована Мића Петровића, Славка Митровића и једна песма је од непознатог аутора.   

Драгољуб Јанојлић говори о стваралаштву Маре Руег Петровић и захваљује Предрагу Цветковићу на рецензији и представљању његове збирке песама о Станоју Стаматовићу Главашу


И присутни су били мотивисани да кажу своје мишљење, попут Мике Алексића, из Аранђеловца (указао да би требало да јавност Аранђеловца зна шта се дешава са „Старим здањем“, које има митски значај за све грађане Аранђеловца, а не да се нешто „муља“ далеко од очију јавности), Владете Коларевића (истакао и да се спорио са аутором књиге о „Старом здању“, што је у протеклим годинама несебично поклањао дигитализовану грађу из Архива Војводине свима, а да многи нису нашли за сходно ни да помену од кога су грађу добили и како се та архивска грађа уопште и нашла у Аранђеловцу) и Бранке Максимовић, обоје из Брезовца (напоменула да је добро да постоји бар хотел „Извор“ као леп објекат у коме и љубитељи књижевности могу да се окупе, али да би требало да се сви у Аранђеловцу прену и зауставе девастирање Венчаца, као и да и она, после прошлогодишњег каменовања куће Владете Коларевића, страхује за своју кућу, али и живот).


Управо због тога што су Бранка Максимовић и Владета Коларевић били једини, који су још пре десетак година дигли глас против девастирања Венчаца бесомучним минирањем у трци за што већом и бржом зарадом, за шта су прикупљали и петицију са потписима Брезовчана и Аранђеловчана, и добили су повеље за грађанску храброст Удружења «Павле Бакић» у Аранђеловцу, које је основано 4. фебруара 2007. године.

Анђелка Тодоровић

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности