понедељак, 21 октобар 2019

Потомци достојни Стевана Синђелића

Текст и фото: Анђелка Тодоровић

На путу од Свилајнца према Деспотовцу и крајњем одредишту водопаду Велики бук, који се налази на речици Врелу притоци Ресаве, путницима пажњу привлачи туристички путоказ „Кућа војводе Синђелића“.

После два километра стигосмо у Грабовац, у коме је, у центру села, испред црквене ограде, постављена туристичка табла са натписом „Кућа војводе Синђелића“.

Први утисак: све чисто, окречено и офарбано, посађено дрвеће поред пута, некако лепо и достојанствено (искрено речено, није нас много зачудио педантан изглед села Грабовац, јер смо неколико минута пре тога прошли кроз беспрекорно уређени Свилајнац, па кад је центар општине такав ни периферија не може да буде другачија). Све то и доликује месту на коме је пре 215 година војвода Стеван Синђелић кренуо, са својих 300 устаника из Ресаве, у бој за слободу у Првом српском устанку, под вођством Карађорђа.

Чим смо кренули према улазу у порту сачекао нас је крупан, висок, иако старији још увек виталан човек, који нам је рекао да ће неко доћи да нам откључа кућу са музејском поставком, посвећеној Стевану Синђелићу. Тад нисмо знали да је то био Радослав Синђелић, потомак из осмог колена Стевана Синђелића, који је почетком овог века са својим Грабовчанима дао највећи допринос изградњи цркве, у којој су тог 10. јула 2019. били у току радови на ентеријеру, па нисмо могли да уђемо у храм.

На месту са кога су Ресавци пошли 1804. године изграђена спомен-кућа

 

Поводом 150. годишњице Првог српског устанка - када је и у Орашцу, у Марићевића јарузи где је упаљен устанички пламен и Карађорђе изабран за вожда подигнуто спомен-обележје – постављена је и овде у Грабовцу спомен-плоча са текстом, више него актуелним и у данашњим приликама.

Спомен плоча мештана Грабовца славним прецима

 

Иза заклетве устаника пред протом Атанасијем буковичким у Орашцу остале су речи: „Ко издао издало га тело...“, а иза издаје једног Синђелићевог члана дружине, који је одбио да 1804. пође у бој за слободу, остао је безимени камен-белег.

Натпис „ГРОБ ИЗДАЈИЦЕ“ и данас сведочи о вечној срамоти издаје

 

Радослав Синђелић је сам изградио и опремио парохијски дом и спомен-кућу славног претка Стевана Синђелића. У опремању музејске поставке помогли су му чланови његове породице и многи Грабовчани, који имају и киме и чиме да се поносе.

Све више туриста посећује спомен-кућу војводе Стевана Синђелића (на фотографији аутор текста – десно, са сестром Аницом Тодоровић)

 

Породица Синђелић има лепу сарадњу и са Центром за културу у Свилајнцу, који организује бројне манифестације посвећене Стевану Синђелићу (најпознатија „Синђелићеви дани“), војводи из Првог српског устанка, опеваног у народним песмама, највише по јединственом подвигу у завршној фази битке на Чегру код Ниша 1809, када је пуцњем у барутану дигао у ваздух преостале српске борце, али и много Турака.

Мирјана Синђелић зналачки и с љубављу објашњава сваки део изложбене поставке

 

Како нам је одмах при нашем доласку најавио Радослав Синђелић, да ће неко доћи да нам донесе кључ од куће Стевана Синђелића, убрзо је то учинила његова снајка Мирјана, супруга сина му Милоша. О сваком предмету чини се као да је знала више од било ког кустоса. Поносно је говорила о Стевану Синђелићу и о свему што је претходило формирању изложбене поставке, за коју су предмети прикупљани деценијама. С пуно радости је говорила о породици Синђелић, супругу Милошу и њихових четворо деце: Душану (25 година), Миљани (23), Марији (18) и Стевану (16). Најмлађи Стеван име је добио по славном претку, представља десето колено потомства војводе Стеван Синђелића, а на јесен ће поћи у други разред надалеко чувене пољопривредне школе у Свилајнцу.

Детаљ из разноврсне изложбене поставке у кући војводе Стевана Синђелића

 

Уз оближњи водопад Велики бук, Ресавску пећину и манастир Манасију кућа војводе Стевана Синђелића представља једну од запажених туристичких атракција Ресаве. Настала је трудом Грабовчана и великим ангажовањем Синђелићевих потомака, наравно уз подршку и разумевање општине Свилајнац.

Представља све што смо непланирано видели леп пример и Аранђеловчанима, који би слично могли да учине и у Буковику (има потомака чувеног Карађорђевог устаника Сараманде; какву би тек атракцију представљало приказивање наслеђа Лазара Арсенијевића Баталаке, синовца проте Атанасија?), Даросави (Јеврем Грујић, са бројним потомцима), Бањи (Алекса Дукић, има потомака), Орашцу (Теодосије Марићевић – зашто да не, а можда и баш зато што је опозицију Карађорђу представљао – науке из тог сукоба и Карађорђевог убиства Теодосија данашња поколења још нису добила)... да не помињемо друге личности и бројне локалитете из старијих и новијих времена.



МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности