петак, 06 децембар 2019

Алојз Хочевар Лојзи

М. Живановић

Алојз Хочевар Лојзи, музички и ногометни виртуоз, преминуо је 25. септембра 2019, у 84. години. Важио је за узорног педагога и музичког ствараоца.

Часопис „Стварност“ у два наврата посветио је пажњу Алојзу Хочевару Лојзију. Први пут смо (јуна 2013. године) обeлежавајући његових „Шест деценија на музичкој сцени“ (тако је гласио и наслов) написали: „Међу аранђеловачким музичким ствараоцима име Лојзија Хочевара налази се међу најугледнијима. Нема значајније музичке установе и догађаја који нису везани за његово име.“ Други пут, 2015. године у тексту о живим легендама аранђеловачког фудбала Лојзи се нашао уз асове Вукашина Милованчевића Пеце и Милана Стефановића Мике, који су пронели славу ФК „Шумадије“ и града под Букуљом.

Алојз Хочевар Лојзи рођен је 20. августа 1935. године у Параћину. Један је од четворице синова Франца (Словенца) и мајке Ане (Чехиње). Лојзи се преселио са породицом у Аранђеловац 1947. године.

Алојз  завршава основну школу и нижу гимназију у Аранђеловцу, а средњу музичку школу у Крагујевцу. Дипломирао је на Музичкој академији у Београду. Компоновао је хорску музику за потребе КУД „Абрашевић“, педесетак композивија за слетске вежбе и музику на стихове наших познатих песника. Аутор је више композиција за виолину и клавир, посвећених Трипу Симонутију. Један је од оснивача и чланова првог послератног оркестра шлагера и забавне музике „Метроном“ у Аранђеловцу.

У пензији је од 1998. године.

Фудбалску каријеру је почео у ФК „Шумадији“, у којој је и окачио копачке о клин. Мада је био најмлађи у блиставој аранђеловачкој екипи која је освојила наслов првака НР Србије, у сезони 1953/54.године, Лојзи је повремено наступао међу великанима, крчећи себи пут славе и спортског успеха. Остаће препознатљив по неухватљивим дриблинзима.

Од Лојзија су се опростили чланови породице, блиски пријатељи и сви који су га боље познавали, на гробљу Рисовача.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности