понедељак, 21 октобар 2019

Чедомир Чеда Плећевић - раднички трибун

Пише: Љубомир Ивановић (2. део)

Рођен је у Аранђеловцу 16. августа 1899. године од оца Ивка, имућног трговца и мајке Љубице. Гимназију је учио у Крагујевцу и Београду. Дипломирао је 1923. године на Правном факултету у Београду. У Аранђеловцу је отворио адвокатску канцеларију 1929. године. Чеда је имао још једну канцеларију преко пута ондашњег суда (зграда испод аранђеловачке гимназије), у којој су дежурали практиканти Правног факултета из Београда, а да би био приступачан клијентима који су долазили у суд.

Чеда је рано почео да се бави политиком, још као студент. У Аранђеловцу, 1919. године у кафани „Српски краљ“ дошло је до оснивања Социјалистичке партијске организације за Аранђеловац.  За члана управе изабран је и Чеда Плећевић, студент. На иницијативу Чедомира Чеде Плећевића формирана је Независна радничка партија Југославије јула или августа 1924. године у кафани „Лондон“ у Аранђеловцу. Остало је забележено да је реферат поднео

Чеда Плећевић, тада апсолвент права. Чеда је изабран за секретара, а за председника Марко Радовановић. Међутим, полиција је забранила рад ове организације у Аранђеловцу

Предратни левичарски лидер одлази у партизане

Доласком  Шестојануарске диктатуре престаје рад грађанских странака. Пред изборе за народну скупштину 1931. године, Чеда  Плећевић и Жижа  Петровић штампају летак у коме позивају народ на бојкот избора против првака Радикалне странке и Петра Живковића. Појава овог летка допринела је озбиљном бојкоту ових избора. Крајем 1932. и почетком 1933. Чеда и Жижа израђују 8 - 10 врста плаката против владајућег режима. Крајем маја 1933, специјална полиција из Београда хапси Чеду и Жижу, а суд за заштиту државе их осуђује на по годину и по затвора. Чеда Плећевић, вишегодишњи симпатизер левице у предратном периоду, приступа комунистима, а након напада Немаца на Југославију одлази у партизане.

Првих дана септембра 1941. године Чеда Плећевић је јавио партијској организацији у Аранђеловцу да се генерал Љубомир Новаковић одвојио од Косте ПећанцаКонстатин Миловановић, познатији као Коста Пећанац (1879-1944), био је српски четнички војвода, непријатељски расположен према КПЈ. У Другом светском рату сарађивао је са немачком војном управом. Четници Косте Пећанца распуштени су марта 1943. године.  Убијен је од стране Дражиних четника маја или јуна1944. године. и да хитно тражи везу са партизанским представницима ради преговора о заједничкој борби против НемацаМика Милосављевић, Лала Јовановић, „Преглед Историје НОБ-а у Шумадији, стр. 131-137.. Чеда организује састанак са Новаковићем у два наврата: први на Букуљи, а други у манастиру Вољавчи. На преговорима у Вољавчи од стране партизана били су Недељко Жакула, комесар и Душан Петровић Шане, заменик комесара Првог шумадијског народноослободилачког партизанског одреда.  

Овај споразум су потписали 20. септембра 1941. године: За партизанске одреде Шумадије Милан Благојевић,  а у име четника генерал Љуба Новаковић. Са овим споразумом се не слаже комадант четничких одреда Коста Пећанац, поништава споразум, а генерала Новаковића смењује.

У истој књизи на 184. страни дат је нешто другачији текст: „По налогу комаданта Главног штаба партизанских одреда Србије отишао је на Букуљу са задатком да приволи четнике Косте Пећанца да се боре против окупатора. Успео је да убеди тзв. војводу шумадијског, генерала Љубу Новаковића, да  потпише споразум о заједничкој борби четника и партизана против Немаца.

Формирањем Среског народноослободилачког одбора за срез орашачки Чеда Плећевић постаје први председник новоформираног Среског народноослободилачког одбора за Орашац.

Противречне тврдње о погибији Чеде Плећевића

Због посебних и поверљивих задатака које је Плећевић добијао од Главног штаба партизанских одреда да сарађује са четницима, међу партизанима на терену, који нису били упознати са овим  поверљивим задатком и активностима Чеде, прогласили су га за издајника и непријатеља, тражећи његову одговорност. И данас се могу чути различите приче о Чеди, да се разишао са партизанима и да су га они убили. Чак и  Миодраг Бељаковић у својој књизи ,,Под облацима Србије“ пише да су Чеду Плећевића лета 1941. године убили партизани, по наређењу Тита, као троцкисту. Позивајући се на Бељаковића, књижевник Милослав Самарџић даје „своју верзију“: „Чеда Плећевић, комунистички вођа у орашачком срезу убијен од комуниста лета 1941 као троцкиста“.Миодраг Бељаковић „Под облацима Србије“ , Јефимија,  Крагујевац 2003, 69-70. Он чак прецизира да је то било „лета 1941“, наводећи и странице књиге (124-133), мада се текст о Чеди налази на страни 70, а не помињу се ни месец ни година. Истоветан текст налази се на форуму „Портал“, где се у попису „Жртве комуниста у Крагујевачком округу“, под р.бр. 133. налази име Чеде Плећевића.

Према Миловану Мики Милосављевићу, партизански одреди су се после слома Ужичке републике повукли у Босну, са којима  је био и Плећевић. Приликом покушаја да се врати у Србију са још неколико сабораца, упада у четничку заседу испред Калиновника, јуна 1942. године. Четници их предају Италијанима, а ови их стрељају  у НевесињуМика Милосављевић, Лала Јовановић, „Преглед Историје НОБ-а у Шумадији..

О заробљавању и стрељању Чеде детаљан опис даје његов синовац Миомир Живојина ПлећевићЧедомир Плећевић и Живоин Плећевић су браћа од стричева, у родослову Плећевића: „Чеда је 1941. године по заузећу Ужица одступио у Санџак. Затим је око Фоче био политички радник. Из села Врбнице испод Маглића кренуо је за источну Босну и даље за Србију са 10 другова, међу којима и Жика Костић, адвокат из Аранђеловца. Код Калиновника свратили су у бараке шумских радника, које су тада биле празне. Нису били поставили стражу, а четници наиђу те их похватају. Неки од партизана успеју да побегну и врате се натраг партизанима. Ови четници су припадали групи четника Добросава Јевђевића, Чединог школског друга. Ухваћене партизане са Чедом и Жиком четници спроведу у Невесиње и предају их Италијанима. Италијански комадант у Невесињу хтео је Чеду послати у логор, али Јевђевић је захтевао да се стреља, наводећи да се то учини према раније потписаном италијанско-четничком споразуму.

Разговор Јевђевића и италијанског комаданта чула је домаћица код које је становао Италијан. Тада је код ње у посету дошла њена ћерка из Ваљева, која је у Ваљеву била удата за Чединог познаника. Она је већ раније од свога мужа чула за Чеду. По повратку у Ваљево јавила је Чединој породици у Аранђеловцу о Чединој погибији. Она је потврдила Чедину смрт пред Вујковићем, управником Бањичког логора. На основу тог исказа Вујковић је пустио из логора Чедину жену Ангелину.

Када су Италијани стрељали Чеду нису га одмах  убили, па му је стога пришао један Италијан и пуцао му у уста и том приликом му избије 5 зуба. По томе су препознали Чедин леш када су га касније пренели и сахранили на аранђеловачком гробљу на брду Рисовача. На овој сахрани су били др Иван Рибар, Александар Ранковић и Сретен Жујовић“. У знак сећања на Чеду, у аранђеловачком паркићу «Милан Илић Жућа», подигнут му је споменик, са кога су, нажалост, лопови украли бисту.  

Сећање на Чедину сахрану испричала је Десанка Петровић, професор биологије, ћерка Радомира и унука Саве Томковића из Бање, која је тада живела у Аранђеловцу: „Када су Чеду донели из Босне, сахрана је била таква да су једни полазили из куће, а други су били на Рисовачи. Цела околина је дошла зато што је Чеда Плећевић био комуниста, а био је адвокат и бранио је многе и припаднике КПЈ која је била забрањена....“ (Забележила Зорица Петровић, виши кустос, историчар из Аранђеловца)

(Наставиће се)






МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности