среда, 13 новембар 2019

Гарашанин - најпознатија гарашка фамилија

Пише: Љубомир Ивановић (4. део)

Одакле води порекло фамилија Гарашанин и када се доселила у Гараше? Колико је ратова преживео Милутин Савић - Гарашанин и како се посвађао и помирио са Карађорђем? Како је Илија Гарашанин постао један од највећих државника и администратора уставобранитељског времена?

Породица  Гарашанин води порекло од племена Бјелопaвлића, од фамилије Бошковића из Орје Луке у Црној Гори. По народном предању, кнез Вукашин Бошковић, који се помиње крајем 17. века, имао је четири сина: Вују, Милутина, Петра и Максима. Петар је имао два сина: Завишу и Саву. Обојица су се, пошто су им Турци убили оца, преселили у Србију. Сава, деда Илије Гарашанина, населио се у Гарашима у првој половини 18. века.

Његов потомак Милутин (отац Илије Гарашанина) узима презиме Савић према свом претку и свом имену додаје Гарашанин, које касније задржава као једино презиме.

Према кнезу Милутину брдо на коме је било домаћинство названо је Кнежево брдо. На месту где је била кућа, данас на имовини Вулићевића, налази се спомен обележје.

Слава породице Гарашанин била је Света Петка, али је касније Илија за крсну славу узео Св. Николу.

ХАЏИ-МИЛУТИН САВИЋ - ГАРАШАНИН (1762-1842), СИН САВИН

Милутин Савић рођен је у Гарашима, а био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе из Драгоља. Имали су четири сина: Михајла (1793), Луку (1798), Илију (1812) и Панту (1819) и три ћерке.

Милутин се прво борио у Италији, где је претходно прошао војну обуку, а када је Аустрија почела рат  са Турском, прешао је у Србију у чину капетанармуса и придружио се фрајкорима под вођством Коче Анђелковића (Кочина крајина). Као припадник фрајкора био је у истој јединици са Карађорђем. Од тада је учесник у свим српским ратовима. У Првом и Другом српском устанку даје значајан допринос српским победама.

Карађорђе га је 1812. године оптужио да је организовао паљење поштанског сена у Гарашима, и осудио на мазију, доказивање невиности вађењем усијаног гвожђа из кључале воде. Мазију је избегао јер се одметнуо у хајдуке, због чега му Карађорђе спаљује имање, а породицу протерује у Београд, држећи је под присмотром.

Увидевши грешку, Карађорђе се мири са Милутином, који се враћа у Гараше. Те године  му се рађа трећи син Илија. По помирењу, Милутин је отпешачио до Јерусалима и од тада су га звали Хаџија. Био је обор-кнез  јасенички од 1816. године, а смењен је после Ђакове буне 1825. године, када незадовољан народ пљачка  и спаљује његову имовину због чега се преселио у Гроцку и више се није враћао у Гараше. За време владавине Књаза Милоша постављен је за члана државног савета.

Милутин је био вредан и добар домаћин, бавио се трговином стоке од чега се и обогатио. Имао је 80 година када су га у Барајеву 1842. године убили катани кад је кренуо да се придружи Вучићевој побуни против кнеза Михаила.

Одсекли су му главу и набили на колац. После три дана катани убијају Милутиновог сина Луку, коме одсецају главу и набијају на колац, а у уста му стављају запаљен чибук. Најстарији син Михаило успео је да побегне од потере.

Трећи син, Илија, као бивши  заповедник војске Србије и противник кнеза Михаила, већ је био у изганству од 1840. године у Цариграду. Лука Гарашанин је био управник царине, трговац, а Михајло Гарашанин државни саветник, такође трговац.

 

ИЛИЈА ХАЏИ – МИЛУТИНОВИЋ - ГАРАШАНИН (1812-1874), СИН МИЛУТИНОВ.

Илија Гарашанин

 

Илија Гарашанин  рођен је у Гарашима 1812. године. Оженио је Софију Соку Динић, са којом је имао два сина, Светозара и Милутина. За оца Милутина образовање је било примарно, па је  доводио у кућу учитељa „да му децу учи књизи“. Потом је Илију послао у Грчку школу у Земуну и Немачку, у Ораховицу (Банат). Сматра се да се ту и завршило његово школовање.

Илија у државну службу улази 1837. године као цариник. За министра унутрашњих послова постављен је 1843. године и ту је дужност обављао до 1852. године. Илија Гарашанин је био један од највећих државника и администратора уставобранитељског времена. Створио је полицију у Србији и бирократски начин управе. Творац је нашег првог Закона о полицији, који је написао када је био министар унутрашњих дела.

Политичар и пуковник Илија Гарашанин  био је председник 10. и 18. владе Србије, министар унутрашљих послова, пуковник и комадант војске која је тада била у саставу министарства унутрашњих дела. О величини Илије Гарашанина као државника и значаја који је имао за Србију у XIX веку најбоље говори текст  Радмиле Милентијевић објављен у књизи ГАРАШАНИН, наводећи део из биографије коју је написао истакнути амерички историчар Дејвид Макензи чији наслов галаси: «Илија Гарашанин: Балкански Бизмарк».

(Наставиће се)

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности