среда, 13 новембар 2019

Сергије Дронов, 14-годишњи донски козак, спас нашао у Аранђеловцу

Мирослав Живановић
4)

Шта је Сергије понео у свом сећању бежећи из пакла Октобарске револуције, после пада његовог родног места Новочераска? Како је Дронов видео своју породицу у ослобођеном Аранђеловцу, први пут после три године у немачком логору?

Мада су Донски козаци дуго одолевали налетима бољшевика за време Октобарске револуције и Руског грађанског рата, херојски бранећи Новочеркаск, срце донске  контрареволуције, црвеноармејци су  срушили одбрану овог града почетком 1920. године. Слом последњег упоришта одбране од бољшевика, био је знак да многе породице Донских козака крену у исељеничку авантуру, склањајући се од освете Црвене армије.

Међу многобројном избеглом децом, управо из Новочеркаса, нашао се и четрнаестогодишњи Сергије Дронов (1906-1951), син Андрије и Марије Дронов, по рођењу Бородин. Напуштајући свој дом, са собом је понео лаган свежањ одеће и претежак бол самоубилачког скока своје баке, са другог спарта куће. Не могавши да поднесе распад пoродице, она је у очајању одузела себи живот.

 

У Врању је зарађивао тек да се прехрани

У тадашњу Југославију Сегије долази из Грчке 1922. године. Прво уточиште било му је Врање. Као малолетник, физички радник, зарађивао је плату тек да се прехрани. Потом му полази за руком да постане тзв. службеник државног монопола. Недуго после тога пресељава се у Земун, где продужава образовање, јер се у родном месту школовао за тахничара машинске струке.Технички факултет у Београду је уписао 1926. године. После три године диже руке од студија. Било му је прече да нађе посао.

Сергије и Драгица Дронов су венчани 1930. године (фото: архив «еСтварност»)

 

Успева да се запосли у Војнотехничком заводу у Крагујевцу, где је неко време радио као шеф једног од погона. У Заводу се задржао до окупације Југославије. У међувремену Дронов упознаје младу Шумадинку Драгицу Васиљевић из Тополе. После њиховог венчања, добијају сина Виктора 1931, а осам година касније и ћерку Јелену.

Виктор Дронов и Јелена Дронов (фото: архив «еСтварност»)

 

Да би његова породица преживела немаштину уочи Другог светског рата,  Сергије ради најтеже физичке послове попут многих физичких  радника. Учествовао је и при напорном уређивању корита реке Лепенице у Крагујевцу.

Пошто је Немачка окупирала Југославију, следи неколико његових хапшења. Приликом првог притвора 13. октобра 1941. године, Сергије је задржан на испитивању у полицији четири-пет дана. Само недељу дана (20. октобра) касније, следило је ново хапшење у Крагујевцу, када су намеравали да га стрељају. Захваљујући интервенцији Немца, који је познавао Сергија као поштеног и праведног човека, јер су радили заједно у Војнотехничком заводу, избегао је ликвидацију и упућен је на присилан рад у Немачку. На исцрпљујућем робовском раду у логору задржан је до марта 1944. године, када је пуштен због болести и нарушеног здравља.

 

Уместо стрељања отеран у радни логор у Немачкој

Први пут из заробљеништва Сергије долази у Крагујевац. Како су четници били упорни да га стрељају, немачка војна команда га врати у радни логор у Немачку. После другог повртка из заробљеништва, Сергије Дронова се обрео у Аранђеловцу.

Овдашњи четници су наумили да га мобилишу у своје редове. Међутим, за Сергија је било незамисливо да пуца у Србе (без обзира коју војну униформу носили) јер су га великодушно прихватили као избеглицу. На интервенцију супруге Драгице, тадашњи командант града Хуго Лорер се заложио да Сергија врате у Немачку. Коначно ослобођење 1945. године, у животу Сергија Дронова обележено је трећим повратком из немачког логора и  радошћу слободе у Аранђеловцу, где га је чекала комплетна породица: супруга Драгица, која је много волела Русе, син Виктор и ћерка Јелена. Док је рат још трајао, Дронови су се преселили код породице Томић у доњем делу Аранђеловца.

Први посао после рата Сергије је нашао у аранђеловачкој фирми „Симер“. Потом је при команди места био руски тумач, да би убрзо био премештен у МНО Аранђеловца као технички службеник. На овом послу остаје до 1. априла 1948. године, када почиње да ради у планској комисију СНО у Аранђеловцу.                                                                   

(Наставиће се)

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности