недеља, 15 децембар 2019

Славко Грујић, дипломата и хуманиста, доследно заступао интересе Србије

Пише: Милета Грујић (2. део)

Славко Грујић је четврти син, односно осмо дете уваженог државника и српског дипломате деветнаестог века, чувеног Даросавчанина Јеврема Пантелије Грујића.

Славко је завршио гимназију у француском граду Марсеју, а правни факултет на Сорбони у Паризу, где је и докторирао правне науке. Имао је савршене погледе на етику живота једног Европљанина у најлепшем смислу те речи. У раду је био врло савестан, у пословним и личним односима увек лојалан и коректан, са тим одликама ступа у дипломатску службу. Славко се краће задржава у министарству Београда. Oдлази за аташеа посланства у Цариграду.

Проблем европске Турске у то доба предстваљао је једно од најактуелнијих европских питања. Према томе, и наша дипломатска делатност код високе порте била је од далекосежног значаја за материјално и национално подизање свести нашег живља у старој Србији. Из Цариграда доктор Грујић одлази за секретара, а затим и отправника послова, то јест дипломату у Атини. Убрзо је у Грчкој увидео колико су многобројни интереси који упућују Србе и Грке на заједничку сарадњу. Остаје до краја живота велики поборник и присталица што тешње сарадње у политичко-привредној делатности са нашим јужним суседом.

Као дипломата у Атини, упознао је Мејбл Данлоп Гордон, ћерку богатог америчког инжењера, првог човека америчких железница. У то време она је студирала археологију. Мејбл је рођена у Кларксбургу, у западној Вирџинији у Америци. Прво је дипломирала факултет у Чикагу.

 

Грујићева животна сапутница - Мејбл Данлоп Гордон

После Атине Славко Грујић је са својом сапутницом отишао да заступа српске интересе у Петроград, престоницу моћне Русије, словенске и православне царевине. Ту се упознаје са великим европским политичким проблемима.

Ствара одличне везе са највишим руским политичким круговима и настоји да се наши национални интереси правилно схватају у  руском друштву. 

Мејбл Дaнлoп Грујић

 

У време анексионе кризе и балканских ратова, др Славко Грујић представља Србију у Лондону као отправник послова. То је доба када овај искусни дипломата развија велику активност и захваљујући многим врлинама, постиже завидне резултате.

У Лондону се спријатељио са кнезом Павлом Карађорђевићем, који је у то време дошао на студије. Америчка фирма „Данлоп“ била је у тесним пријатељским и пословним односима са кућом Рузвелтових . Ова погодност је омогућила да и Грујић са супругом Мејбл Данлоп Грујић, као зет, ближе упозна Рузвелтове.

Уочи Првог светског рата, Грујић је био начелник министарства иностраних послова. Он учествује у одговору на чувену ноту владе Аустроугарске уочи њеног напада на Србију. У тим критичним тренуцима српске историје, Грујић је показао ретку дипломатску способност и став какав је изазивао наш национални понос.

После слома српске војске, приликом повлачења у албанској голготи, када су се осећале општа немоћ и малаксалост, Грујић је био прави национални херој, изложен снажној и непрекидној ватри непријатељских авиона и сумарена (подморница) са албанских обала од Скадра до Валоне.

Славко Грујић организује и спашава жене, децу и изнемогле старце  бродовима у савезничке државе. Почивши краљ Александар, тада регент, и Никола Пашић, председник министарског савета и министар иностраних послова, одали су признање доктору Грујићу за ванредно ангажовање у корист свога народа.

После албанске голготе, прва брига српске владе била је да се уз помоћ великих савезника наша војска што пре припреми, наоружа и оспособи. Упоредо је тражен начин да обезбеди помоћ ојађеном народу у окупираној земљи, ратним заробљеницима и интернирцима.

 

Грујић организује у иностранству комитете за помоћ српаском народу

Као хероја спасиоца краљевска влада и круна шаљу Славка Грујића у посебну мисију у Периз и Лондон, где организује добровољне комитете за помоћ нашем народу. Ову мисију Грујић је извео брзо и са великим успехом. Његова верна супруга Мејбл Грујић није седела скрштених руку. У земљи рођења, Америци, основала је више разних фондова, међу којима су чувени Serbian and Fond (Организација за помоћ Србији). Имала је канцеларију на Медисон авенији у Њујорку и прикупила је огроман новац, који је слала српској влади и српској сирочади, касније и инвалидима солунског фронта.

Прикупљена средства су била толико велика да је ова хуманитарна активност код Пашића изазвала респект. У каснијим односима према породици Грујић, крајње се некоректно односио да се не би открила злоупотреба (присвајање дела средстава да би умањио значај помоћи Мебл Грујић Данлоп) шаље београдског Јеврејина Алабела, солунског борца, у Америку, који је прикупио око милион долара код богатих америчких Јевреја за помоћ Србији.

На конто те заслуге, Србија прва потписује Балфикову декларацију заједнице Албала, то јест право Јевреја на своју државу, данашњи Израел. У знак пријатељства према Славку Грујићу и Мејбл Грујић, Идн, британски министар иностраних послова, подиже у Београду 1927. године велику универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“.

Краљевска влада шаље Славка Грујића и зета Милојевића за посланике у Берн у Швајцарској, где је било седиште Црвеног крста, и тако је организована велика помоћ народу у окупираној Србији и олакшан положај ратним заробљеницима и интернирцима у Аустроугарској и Немачкој.

Велики је допринос Грујића и у организовању доласка у Србију Арчибалда Рајса, који је објавио истину свету о злоделима и геноциду над српским народом у Посавини, Мачви и целој Србији. Рајс (швајцарски Немац) толико је заволео српски народ да је остао до краја живота у Србији.                          

(Наставиће се)

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности