понедељак, 21 октобар 2019

Осујећен штрајк глађу Негована Цветковића

Љ. Стојановић

У ОСНОВНОМ СУДУ У АРАНЂЕЛОВЦУ

У Основном суду у Аранђеловцу на Ђурђевдан, 6. маја 2019, није дозвољено Неговану Цветковићу да започне штрајк глађу у 10 часова, како је планирао и уредно пријавио не само поменутом суду, већ и локалној полицијској станици. Речено му је, како нам је саопштио, да је председница суда одсутна и да није могао ни да уђе у зграду, иако је намеравао да никога не омета у раду, нити да даје било какве изјаве или користи пароле и транспаренте.


Цветковић не зна шта даље да чини, јер му је то био последњи маневар у маратонским поступцима пред различитим државним органима, дугим скоро четврт века у коме је, па и од Основног суда у Аранђеловцу до Врховног суда Србије, тражио правду и починиоце кривичних дела. Реч је о крађи аутомобила на Чукарици у Београду и регистрацији истог после крађе на његово име у аранђеловачкој полицијској станици. Током суђења, уследило је и паљење другог аутомобила испред његове куће у Аранђеловцу, што он карактерише као вид претње.


-За све то време ни полиција, ни тужилаштво нису хтели да узму изјаву од мене. Подизао сам и кривичне пријаве, али су све одбили, тако да више не знам шта да радим - рекао нам Цветковић испред зграде аранђеловачког суда. Он тврди да полиција има налог тужилаштва да случај испита, али да налог није спроведен до краја, зато што „нешто крију“.


-Сви су они увезани, а то што их оптужујем за корупцију, наслилничко понашање, правно и свако друго насиље је зато што се ниједан мој случај не решава. Шест година нисам имао воду у објекту, онемогућавали су ме да радим, нисам могао да дођем до пара, тако да сам морао да одјавим радњу 2011, а због сигурности сам морао и породицу да изместим у други град. Ишао сам и у централу БИЕ, али свуда сам наилазио на зид ћутања - испричао нам свој случај један од првих успешних привредника у Аранђеловцу, кога су и данас затекла затворена врата суда.


-Нисам ово очекивао. Ово је јавна установа, а штрајк глађу је ненасилан протест, што значи да они и даље спроводе насиље. Суд није њихова дедовина. Није то приватан посед па ми забрањују да уђем. И после свега не могу никако да схватим зашто све те институције раде то свом народу. Од кога они живе? Зар их не храни српски народ или...ко? - упитао се на крају разговора за наш портал Негован Цветковић.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности