субота, 14 децембар 2019

Пола века од поплавe од које се Аранђеловчанима увукао страх у кости

М. Живановић

Тај 16. јун 1969. године многим Аранђеловчанима остао је у сећању као „црни понедељак“. Мада је од тада прошло нешто више од пола века, свежа су сећања на незапамћено невреме и поплаву какву доносе такозване стогодишње падавине.

Мада је био под утиском огромне количине кише и водене бујице која је носила све пред собом у доњем делу града, Љубомир Ивановић, тадашњи житељ Циганмале, добро се сећа најважнијих страхота које је водена стихија донела са собом.

Специјално за «еСтварност» Ивановић говори, по први пут за јавност, како је доживео највећу поплаву која је задесила Аранђеловац у новијој историји града: -Добро се сећам био је сунчан, миран предлетњи дан. Ништа не наговештава драму која предстоји. Око 16 часова великом брзином од Букуље наилази огроман црни облак. Киша све јача. Потпуно се смрачило. То нису капи кише! То су млазеви воде који се сливају из облака. Улице се претварају у набујале реке. Поток Балабанац надолази носећи гране и други материјал, који прави брану, тако да вода не може да тече својим коритом, већ скреће низ Ђунис. Успут све плави и руши. Великом брзином надире до киоска који стоји на Ђунису са леве стране испред каменог моста. Од силине киоск се накреће. У њему је заробљена продавачица Јагода Миланов. На жалост, није јој било спаса!

Водена бујица је носила све пред собом (фото: Љубомир Ивановић)

 

Водена бујица са Ђуниса улива се у побеснелу реку која тече главном улицом. Висина воденог тока је преко два метра. Куће су поплављене.

Стешњена вода из улица, продире на шири простор код Југопетрола, плави цело подручје, па наставља Партизанском улицом - Циганмалом. Са собом носи аутомобиле, које мимоилазе роба из продавница, делови намештаја, душеци из „Романије“, продавнице намештаја која се налазила на углу главне улице и Радничке.

Људи се шћућурили на крововима неких потопљених кућа у Циганмали.

Киша полако престаје. Река и даље тече, али се ниво воде смањује и даље носећи ствари и робу из продавница. Појединци направили чакље па извлаче ствари и носе кући ! Ружна слика.

Вода се повукла. Већ пада сумрак. На раскрсници мноштво људи. Очитава им се ужас и страх на лицима.

Уз бандеру код «Југопетрола» пропео се аутомобил, стоји на два задња точка.

Неко добацује да је то Мрсина „шкода“!

После незапамћене поплаве ток реке Кубршнице је зацевљен (фото: Љубомир Ивановић)

 

Стручњаци који се баве временским условима кажу да овакав облак наилази једном у 100 година.

Последице су страшне. Подруми кућа, пословни простори, све је пуно муља.

Сутрадан је цео град мобилисан. Становници чисте и оспособљавају улице, дворишта и куће. Потопљене су и фабрике. У „Шамоту“ је мобилно стање.

Чисте се у просторима канали и опрема од муља који су смештени испод нулте коте – рекао нам је Ивановић.

Данашњи изглед дела града који је тешко страдао пре пола века (фото: Љубомир Ивановић)

 

Што је пропустило око Љубомира Ивановића, овековечило је такозвано мачије око фотоапарата марке „смена“ 8, од кога се није раздвајао тада већ пасионирани заљубљеник у фотографију. Његови снимци довољно су „речити“, па их је сувишно и описивати... Међутим, осетио је потребу да каже и ово: -Када се напољу смрачило, отворио сам бленду фотоапарата и експонирао око 50 секунди изабране кадрове. Будући да сам први водени удар фотографисао са прозора свога стана, наслонио сам руке да „смену“ 8 фиксирам и стрпљиво сликао. Једва сам дочекао да развијем филм. Био сам задовољан што су моје искуство и стрпљење са најјефтинијим апаратом уродили плодом!

У сваком случају у Ивановићевој богатој документацији, остала је серија од 12 фотографија која је једини фото-документ разорног невремена из 1969. године. Захваљујући Љубомиру Ивановићу у прилици смо да прикажемо посетиоцима нашега сајта део његовог драматичног серијала црно-белих фотографија и захвалимо на вредним документима, који ће обогатити фототеку  «еСтварности» и свих наших верних читалаца.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности