недеља, 19 мај 2019

Здравко В. Јањевић


Пет месеци сам износим ђубре из моје куће и дворишта у Улици др Ацка Ђокића 4. И поред бројних интервенција исправну канту, коју су оштетили радници ЈКП „Букуља“ у децембру проле године, до данас нисам добио. Зато сам и одлучио да сутра предам у ЈКП „Букуља“ и ургенцију у писаној форми, чији садржај је доступан и читаоцима портала „Е СТВАРНОСТ“:

У ОСНОВНОМ СУДУ У АРАНЂЕЛОВЦУ


У Основном суду у Аранђеловцу на Ђурђевдан, 6. маја 2019, није дозвољено Неговану Цветковићу да започне штрајк глађу у 10 часова, како је планирао и уредно пријавио не само поменутом суду, већ и локалној полицијској станици. Речено му је, како нам је саопштио, да је председница суда одсутна и да није могао ни да уђе у зграду, иако је намеравао да никога не омета у раду, нити да даје било какве изјаве или користи пароле и транспаренте.

Шта је натерало Негована Цветковића, једног од првих успешних предузетника у аранђеловачкој општини, да се одлучи за штрајк глађу, и то у Основном суду у Аранђеловцу?

„Оштећени, обесправљени и унижени“, као је написао Негован Цветковић уз свој потпис, обавестио је 16. априла ове године бројне државне органе о одлуци да почне штрајк глађу у Основном суду у Аранђеловцу, на Ђурђевдан, 6. маја, у 10 сати: Основни суд у Аранђеловцу и Виши суд у Крагујевцу, Основно јавно тужилаштво у Аранђеловцу и Више јавно тужилаштво у Крагујевцу и Полицијску станицу у Аранђеловцу.

ПРАВНО - СПОРТСКИ РАТ  У ЛАТКОВИЋУ

Због мутних радњи спортисти 28 година често „истрчавају“ и на „терен“ права.


Закључак Основног суда у Мионици од 26. априла 2018. којим се к.п. број 760/2 са фудбалским игралиштем - објектом за спорт и физичку културу предаје у својину извршном повериоцу - физичком лицу Милораду Ивановићу, из Паштрића, спортисти из Латковића код Љига (села у коме је сваки други мештанин члан неког од пет спортких клубова) схватили су као потез који није у границама фер-плеја. Експресно уписивање права својине  РГЗ-СКН Љиг над игралиштем у корист Ивановића, за дуг Земљорадничке задруге Љиг, због неисплаћених зарада из радног односа у износу од свега 140. 555, 00 динара, доживели су као најгрубљи ђон! Чинило се да је узорној спортској породици у Латковићу задат озбиљан ударац, а ногометно-спортски храм „правно“ изгубљен и отписан за сва времена!

„Задовољство је говорити на промоцији нечије прве књиге, дакле оне књиге која остаје у најдужем сећању свог аутора. Велика је и одговорност говорити на представљању прве књиге, јер је она улазница у књижевни свет,  то је она књига око које  аутор почиње постепено да окупља своју читалачку публику, почиње да формира некакву  своју властиту поетику, неки свој препознатљиви стил, језик, поступке… Прва књига увек побуди и одређена интересовања и очекивања, а на аутору је да у наредним књигама     то на неки начин очува, одржи, оснажи. Дакле, одговорност је говорити о првој књизи зато што критичар, или онај ко треба да изнесе свој суд, не треба да буде престрог, да не претера у неким критикама, али не треба ни да претера у похвалама. Потребно је да нађе лепу, како рече наш велики песник Иван В. Лалић, страсну меру. И ја ћу покушати да нађем страсну меру, говорећи о овој књизи, а ово, између осталог,  и јесте књига о страсти и о страстима са којима се бори, или којима се препушта главна јунакиња.“

Љ. Стојановић

Народни музеј у Аранђеловцу већ неколико година уназад покушава да формира ликовну збирку, било поклонима уметника, откупом средствима Министарства културе, било са Ликовне колоније у Орашцу, која је у националној „Недељи музеја“ овог маја - „Музеји за 10“ - била главна тема изложбене поставке, ауторке Тање Вићентић, историчарке уметности у аранђеловачком музеју. Приказани су радови са три колоније, за које је уметнике бирала селекторка Бојана Бурић. Она се опредељивала за ауторе различитих генерација особених поетика и ствараоце који се баве новим технологијама. Основни критеријум, међутим, био је њихов досадашњи успешан и плодоносан рад. Изабрала је посебан концепт, којим се већ неколико година успешно служи и селекторка Ликовне колоније у Липовцу Жељка Момиров, али, наравно, на нешто другачији начин. Овде су уметници имали задату тему, коју су после могли сасвим слободно да рефлектују на својим радовима, али у оквиру овог културно-историјског простора, о чему је на отварању изложбе говорила Бојана Бурић, подсећајући на досадашње теме: „Устанак као промена“,  „Уметник као археолог“ и  „Повратак природи“. Ти називи су помогли да се створи креативна атмосфера међу самим уметницима и да се прикупи грађа на терену, која им је касније послужила као инспирација и рефлексија за уметничко дело, вођено асоцијацијом на ово поднебље.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности