недеља, 19 мај 2019

„Задовољство је говорити на промоцији нечије прве књиге, дакле оне књиге која остаје у најдужем сећању свог аутора. Велика је и одговорност говорити на представљању прве књиге, јер је она улазница у књижевни свет,  то је она књига око које  аутор почиње постепено да окупља своју читалачку публику, почиње да формира некакву  своју властиту поетику, неки свој препознатљиви стил, језик, поступке… Прва књига увек побуди и одређена интересовања и очекивања, а на аутору је да у наредним књигама     то на неки начин очува, одржи, оснажи. Дакле, одговорност је говорити о првој књизи зато што критичар, или онај ко треба да изнесе свој суд, не треба да буде престрог, да не претера у неким критикама, али не треба ни да претера у похвалама. Потребно је да нађе лепу, како рече наш велики песник Иван В. Лалић, страсну меру. И ја ћу покушати да нађем страсну меру, говорећи о овој књизи, а ово, између осталог,  и јесте књига о страсти и о страстима са којима се бори, или којима се препушта главна јунакиња.“

Љ. Стојановић

Народни музеј у Аранђеловцу већ неколико година уназад покушава да формира ликовну збирку, било поклонима уметника, откупом средствима Министарства културе, било са Ликовне колоније у Орашцу, која је у националној „Недељи музеја“ овог маја - „Музеји за 10“ - била главна тема изложбене поставке, ауторке Тање Вићентић, историчарке уметности у аранђеловачком музеју. Приказани су радови са три колоније, за које је уметнике бирала селекторка Бојана Бурић. Она се опредељивала за ауторе различитих генерација особених поетика и ствараоце који се баве новим технологијама. Основни критеријум, међутим, био је њихов досадашњи успешан и плодоносан рад. Изабрала је посебан концепт, којим се већ неколико година успешно служи и селекторка Ликовне колоније у Липовцу Жељка Момиров, али, наравно, на нешто другачији начин. Овде су уметници имали задату тему, коју су после могли сасвим слободно да рефлектују на својим радовима, али у оквиру овог културно-историјског простора, о чему је на отварању изложбе говорила Бојана Бурић, подсећајући на досадашње теме: „Устанак као промена“,  „Уметник као археолог“ и  „Повратак природи“. Ти називи су помогли да се створи креативна атмосфера међу самим уметницима и да се прикупи грађа на терену, која им је касније послужила као инспирација и рефлексија за уметничко дело, вођено асоцијацијом на ово поднебље.

Љ. Стојановић

У Народном музеју у Аранђеловцу 14. маја 2019. године Фондација „Нови Сад 2021“ и аранђеловачка Смотра уметности „Мермер и звуци“ потписале су споразум о сарадњи, који се односи на три пројекта из области културе и уметности.

НОВА КЊИГА ВОЈИСЛАВА ВЕСЕЛИНОВИЋА

Текст и фото: Д. Тодоровић

У сали Парохијског дома цркве „Светог архангела Гаврила“, познатије као Врбичке цркве, у Аранђеловцу је 30. априла ове године представљена нова књига Аранђеловчанина Војислава Веселиновића „Венчачки коњаници“. То је други том планиране трилогије о Павлу Бакићу, последњем српском деспоту, који је управљао са 50 села у Шумадији почетком 16. века и представљао је последњи изданак српске средњовековне државности, пре дефинитивног пада под османлијско ропство, које је у Шумадији трајало равно 279 година.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА АРАНЂЕЛОВЦА

Баранин по рођењу, Северномитровчанин по професорском раду на Факултету уметности у Приштини и Београђанин по месту боравка, овај академски сликар, који је свој занат учио код Николе Гвозденовића и Муслима Муслићија, обрео се 10. маја 2019. године са својих 26 цртежа у Аранђеловцу да покаже како цртеж није само портрет, пејзаж, мртва природа или скица за слику, већ самостално уметничко дело, независно од свега што асоцира на наведено. Напротив. Апстрактне и врло експресивне, снажне у потезу, монохромне, црне на белом брушеном хамеру, повећих формата (100х70), упућују на наслов изложбе „Примарни крик“, који, даље, води порекло из циклуса „Први потези дужег трајања“.

У Спомен – кући „Пера Тодоровић“ у Водицама, крај Смедеревске Паланке, Удружење новинара Србије и Завичајно – туристичко удружење „Видовача“ и Књижевни клуб , „Пера Тодоровић“, уприличили су свечаност на којој је уручена Награда за фељтон, која носи име оца модерног српског новинарства, романсијера, политичара, писца полемичких текстова и хроничара дневних догађаја, рођеном у овом шумадијском селу 2. маја 1852. године. Лауреат је Јованка Симић, новинар и шеф дописништва  „Вечерњих новости“ за Војводину у Новом Саду.  Она је други добитник ове награде, која се додељује и предаје у Кући  оца модерног српског новинарства, а први је  2017. године  био Милорад Ђоковић, новинарски посленик из Лазаревца, а  заслужио   ју је фељтоном  о Петру Кочићу, објављеном у „Политици“.

УДРУЖЕЊЕ „ПАВЛЕ БАКИЋ“ И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ „СТВАРНОСТ“ У АРАНЂЕЛОВЦУ

У хотелу „Извор“ у Аранђеловцу 29. априла 2019. Удружење „Павле Бакић“ доделило признања заслужним појединцима и фирмама, а Издавачка делатност „Стварност“ представила три нове књиге и Интернет портал „Е СТВАРНОСТ“

ДЕСЕТ ПОГЛЕДА ПРОФЕСОРА ВЛАДИЦЕ ЦВЕТКОЦИЋА НА ВИСОКО ОБРАЗАВАЊЕ

Почетком ове године светлост дана је угледала као самиздат књига Десет погледа на високо образовање у Србији академика Владице Цветковића, професора Рударско-геолошког факултета у Београду.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности