недеља, 19 мај 2019

ПРЕД ЧИТАОЦИМА ПОСЛЕ СТО ГОДИНА

Објављен ратни дневник свештеника  Светозара П. Ивошевића

Војска српска, одступајући кроз албанске и црногорске непроходне кршеве и гудуре, борећи се са глађу, непогодама, страховитом зимом, снегом и кишом, баруштинама, чопорима изгладнелих Арнаута и непријатељском војском, показујући целом свету да се Србин и када одступа, нада победи, па и овде на овом острву маслина, наранџи, кипариса, где је стигао да се под заштитом моћних савезника душом и телом поткрепи, преброји и спреми за свети час повратка свом огњишту, милој и драгој отаџбини.


Ове речи, истргнуте из  дневника,  биле су део беседе Светозара П. Ивошевића, ратног свештеника  XII прекобројног пука, изговорене на Васкрс 10. априла 1916. године српској војсци у селу Мезонги на грчком острву Крфу.


Дневник је приредио његов потомак Светозар Света Јевђић, а издао Центар за очување културне баштине „Којекуд“ из Тополе.


Овај ратни запис вођен је од септембра 1915. до јануара  1919. године. Писао га је својом руком Светозар П. Ивошевић, блиски рођак Љубице Ивошевић Димитров,  иначе некадашњи свештеник јагњилске цркве  Трстена. Оригинал овог дневника сачуван је у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу.


-Дневник је мој  деда писао пером у разним приликама и локацијама где се тих ратних дана задесила српска војска – прича његов потомак Светозар Света Јевђић.- Читање је изискивало велики труд у чему су ми помагали моји синови Бранко и Владимир.


Рецензент ове књиге, др Драгољуб Даниловић подсећа да је Светозар П. Ивошевић у јесен 1915. године распоређен за војног свештеника  у Петом прекобројном шумадијском пуку. Вредност Ивошевићевог ратног дневника је у оригиналном приступу драматичним, догађајима  из новије српске историје, великом броју записаних топонима, понекад и на посебном народном језику. Најзанимљивији делови овог дневника настали су на Крфу.


-Време проведено на „острву спаса“ Светозар П. Ивошевћ је искористио да направи најдуже и најживописније белешке, што је и  нормално с обзиром да је то био период опоравка и прикупљања снаге за повратак српске војске  у отаџбину – наводи др Даниловић.


Промоција овог ратног Дневника заказана је, поред других места, и у Установи Културни центар у Смедеревској Паланци.

 Д. Јанојлић

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности