четвртак, 20 јун 2019

Запажени радови др Милорада Ђоковића, новинара и политиколога

Одласком у пензију др Милорад Ђоковић, новинар и уредник листа „Колубара“ из Лазаревца, по основном образовању политиколог, наставио је да се успешно бави научним радом, тако да је минула година за њега била креативно напорна, али и веома успешна. Као доцент друштвено хуманистичких наука ангажован је на Институту за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност у Београду, као професор, рецензент и учесник научних скупова.
У оквиру Дијалога о статусу Косова и Метохије у пролеће прошле године у оквиру расправе о геополитичким и безбедносним аспектима могућих решења статуса Косова и Метохије у Палати Србија имао је запажено излагање „Угроженост енергетске безбедности Републике Србије у контексту присвајања енергетских ресурса на Косову и Метохији“. Његов оригиналан рад објављен је у часопису „Дипломатија и безбедност“, чији је издавач Факултет за дипломатију и безбедност. За исти часопис усвојен му је рад под насловом „Учење Толстоја о пасивној резистенцији“ поводом обележавања 190. годишњице  од рођења великог руског писца и филозофа Лава Николајевича Толстоја. Његово учење о пасивној резистенцији, као одговор на примену репресивних мера државе имало је утицај на бројне пацифистичке и ненасилне покрете широм света.

Драгован Лазаревић

Предратна вила “Живанчевић”, на почетку безимене улице на улазу у бањски парк “француског стила”, дремала је у послератном мрклом мраку. Чкиљио је само стражњи прозор на мансарди према побрђу Отвореног поља. У целој вароши владао је мук, као да се предосећало да заседа проширени Општински комитет свемоћног Ка - Пе - Јота.
Те ноћи на измаку крмељиве зиме не беше ни звезде намигуше на мутним небесима. Модра Букуља легла на уснулу варош. Тишина начуљила уши.
На железничкој станици писну поноћни “ћира”, зашкрипаше корпе на жичари из предратног Марјановића, сада  мајдана “Опленац”, а у дну вароши мумлао је предратни млин Драгише Симића, новонаденутог имена “Победа”. У оголелој крошњи храста “записа” код Чесмице хукну сова. Испрепадани народ плашио се и јава буљине, верујући да доноси зло и наопако.
Од мучне гласне тишине и “песме” совуљаге најежи се и секретар Комитета Бора, звани Дилингер, предратни шофер јединог камиона у венчачком мермерном мајдану, иако је био убеђен да је раскрстио с религијом и сујеверицом. Сетио се и мајчиног страха од ноћног зова буљине - јејине.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности