четвртак, 28 март 2024

ПДР-петиција

Д. Тодоровић

На крају сваког месеца пишемо и о појавама аранђеловачке политичке стварности. Јун би могао да буде оденут насловом „ПДР-петиција“.

Догурали смо дотле да грађани окупљени у удружењима и политичким странкама опозиције прикупљањем потписа Аранђеловчана (петицијом) траже од власти (локалне и републичке) да усвајају планове детаљне регулације (скраћеница, са пежоративним призвуком ПеДееР)!

Једино урбанистичким плановима (стручним и примереним стварности) можемо да напредујемо, а с обзиром на квалитет досадашњих урбанистичких (и иних планова с њима скопчаних) планова и не чуди што назадујемо. Искру наде да ће можда бити бољих дана упалили су 5. јуна учесници емисије «Актуелно» РТВ «Сунце» под називом «Експлоатација венчачког мермера» (гости: Бранка Максимовић, Владета Коларевић, Миодраг Филиповић, из Брезовца и потписник ових редова у својству председника Удружења «Павле Бакић»).

Упаљену искру наде наставили су да распирују представници Удружења «Прав(и) пут» (Марина Благојевић и др Радосав Швабић), Покрета «Наши» (Иван Ивановић), Одбора «Двери» (Миодраг Прековић) и Удружења «Павле Бакић» (Драган Тодоровић), уз подршку Одбора Демократске странке у Аранђеловцу (Слободан Јаредић), када су 19. јуна на Тргу у центру града почели да прикупљају потписе/петицију «за спас културе и туризма на Венчацу и очување парка Буковичке бање у Аранђеловцу као споменика природе на целокупној површини од 24,2 хектара». Прикупљање потписа подржали су и својим присуством осведочили Бранка Максимовић и Владета Коларевић из Брезовца, који су петицију за спас Венчаца пре десетак година слали свим државним органима у Београду и Аранђеловцу, али узалуд. До краја јуна прикупљено је, према речима портпарола ове спонтано настале асоцијације «ЗА СПАС» Марине Благојевић, око хиљаду потписа, а циљ је да их буде бар пет хиљада.

Циљеви петиције усмерени су према изради планова детаљне регулације Венчаца (како рудници мермера не би докрајчили културно-историјске споменике и археолошка налазишта) и парка Буковичке бање, са јединственом бањском наменом, без могућности изградње новог хотела и разних објеката по парку (шанкова за продају алкохолних пића на изворима минералне воде, на пример).

За Венчац би усвајање ПДР-а била шанса за даље смањивање габарита Венчаца и заштиту античких и средњовековних локалитета, од којих је црква/манастир Брезовац проглашена за споменик културе, као и изградњу средњовековног града Павла Бакића и других туристичких садржаја.

За парк Буковичке бање би укидање измене Уредбе о проглашењу споменика природе «Парк Буковичке бање» од 2015. године омогућило враћање јединствене намене на целом подручју парка ББ, без могућности изградње нових објеката. Кад већ општина није омогућила да буде реализована стратешка инвестиција, коју је Влада РС прогласила почетком 2015. од националног значаја (најбоља могућа реконструкција «Старог здања» и «Шумадије» и изградња новог хотела од 400 соба за врхунско позиционирање ББ и АР као светске конгресне туристичке дестинације), онда грађани петицијом неће дозволити ни да општина омогући локалном инвеститору да гради хотелчић у парку (коме ће придодати простор постојећег базена, а што нико из владајуће странке није помињао на седници СО АР од 12. јуна ове године).

Почетком прикупљања потписа, али и реаговањем мештана Бање, који су угрожени каменоломима, те конференцијама за новинаре аранђеловачке опозиције, биће да су се највише загрцнули општински челници и представници «Очистимо Аранђеловац»! Јер, све што су у протеклим годинама радили и причали почело је да им се обија о главу, бар кад се ради о ПДР парка ББ. Били су против изградње новог хотела, као да се не дај боже ради о куги и пошасти до сада невиђеној, али и за враћање јединствене намене «бањски парк», без промене намене на делу парка, који је уредбом Владе РС изузет од заштите као споменик природе августа 2015! Крајем прошле године у фијоку су већински одборници ставили и урађени ПДР парка ББ, од стране Завода за урбанизам у Нишу, али и потписе (кажу: четири хиљаде) грађана које су прикупили чланови фејсбук-групе «Очистимо Аранђеловац». Сви ћуте, као ником ништа, по систему пуј-пике-не важи!

Но, неће све баш тако бити. ПДР-петиција ће допринети бистрењу мозгова бирача Ар, бар када је о суштини ПДР реч. Почеће убрзо да схватају разлике у приступу локалне власти према пожељним и непожељним инвеститорима. А многи су већ укапирали важност ПДР и иних урбанистичких планова, као и зашто су одборници задњих година усвајали углавном ПДР за бројне каменоломе, а не и за парк и делове града, који је у завршној фази «рурализације» (по нашки: посељачења), на чије погубне последице су указивали урбанисти и пре четири деценије. У ужем градском језгру није изграђен ни један капитални објекат у области културе и уметности, али зато вишеспратне зграде са становима/апартманима, и локалима у приземљу, ничу на темељима свих малих кућица – чувара успомена на град у нестајању. Не знамо до када ће остати «Николицина пекара» и «Јуцина кућа», а ускоро ћемо видети и шта ће бити са зградом «Први мај» у близини парка ББ.

Много ваљаног је уписивано у аранђеловачке урбанистичке планове, од првог из 1963. године (Одлуку која замењује урбанистички план усвојио је Народни одбор општине Аранђеловац на седницама Општинског већа и Већа произвођача 5. марта 1963), па преко Одлуке о генералном урбанистичком плану (усвојен на седници СО Аранђеловац 19. јуна 1970. године), па све до скоровремених ПДР-ова и ПГР-ова: од потребе изградње северне обилазнице око града, обавезе постојања локала за обављање старих заната у најстаријој градској улици, проширења парка ББ на 50 хектара (све до «Шамота»), пруге нормалног колосека, голф-терена у Гарашима, па све до трамвајске пруге од северне индустријске зоне (некадашња «Индустрија електропорцелана») до јужне индустријске зоне («Кубршница») – кроз цео град! Нажалост, све наведено, а и још којешта, остало је само мртво слово на папиру. Нити су постојале урбанистичке могућности за реализацију «идеја», нити је било новца за тако нешто.

Тим пре је и вредно пажње све што се дешава, а и што ће се збивати, са ПДР Венчаца и парка ББ. На примеру Венчаца, како бисмо спознали да ли је могуће успоставити равнотежу у развоју индустрије и културе/туризма, а на примеру парка ББ, ради спознаје истине због чега није реализована стратешка инвестиција од 2012. до 2016. године, односно зашто је «обустављена» израда (већ урађеног) ПДР парка ББ 28. новембра 2018, те које силе «терају» владајућу локалну већину да наврат нанос што пре добије «нови» ПДР парка ББ који ће одговарати локалном (читај: пожељном) инвеститору!?

Иако у Аранђеловцу каскамо хиљаду година за урбанизмом развијених земаља Западне Европе, или «тричавих» 212 година за реформама цивилне управе и увођења урбанизма Марије Терезије на подручју данашње Војводине (1751, реформа Марије Терезије – 1963, први урбанистички план у Аранђеловцу) надајмо се да ће актуелна ПДР-петиција и грађански активизам помоћи уклањању политикантске «катаракте» која нас спречава да не видимо ни прст испред ока, а ни даље од носа.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.