недеља, 19 мај 2019

Хумор

*Прерушио се, али га је одао празилук, који је вирио. Јер, ни фрак није могао да га прекрије.
*Један трговац је у чесницу ставио 4, 99 динара.
*Пораз по пораз...И победисмо страх од победе.
* Ухватили су га тек када им је то дозволио. И када им га је показао.
*Здравље на уста улази. Само одеш у дом здравља и - зинеш.
*Све чешће чујемо оптимистичке тонове. Али, чини се, без икаквог такта.
*Прекинуо се стезањем каиша. Сада носи дупе на трегерима.
*Библиотеке би требало укинути. Могле би да нас навуку на читање.
*Успех преко ноћи траје само док не сване - другима.
*Поред оваквих зверињака, непотребни су зоолошки вртови.
*Бајка је само делимично измењена.Изгубила се само Марица.
*Паметњаковићи? Чиста српска презимена.
*Кад народ политичарима снажно аплаудира, замишља да дели шамаре.
*Слушајући ваш говор, нешто ме – заболе.
*Вреди ли се данас толико напрезати за то – мало сутра.
*Свет је мислио да се грлимо, а ми смо се хватали у коштац.
*У неуспешном спречавању младих и паметних да одлазе у свет, нико да се сети – хапшења.
*Не сагињи се превише пред напредњацима. Назадњаци то једва чекају.
*Жале се на немаштину, а кажу да им је свега доста.
*“Не окрећи се сине!“Јер би то власт могла да схвати као „Освртање у гневу“.
*Власт све ради да народу буде боље. А народ све то јуначки подноси.
*Постигли смо невиђен развој. Ни лупа није помогла.
*Нови модни тренутак. Носимо се у три лепе.
*Полиција увек има алтернативу у одржавању реда. Уздуж или попреко.
*Масно лажу, а не боје се ни бога ни холестерола.
*Сваки почетак је много важан. Зато му се ми стално враћамо и проверавамо.
*Једино још скупљачи старог гвожђа знају шта ће са српом и чекићем.
* Наш народ много воли да гласа. Не пита шта кошта.
*Србија је баш привлачно место за падање с Марса.
*Далеко му лепа кућа. Чак на Дедињу.
*Обесили га због идеја. А власт каже: Ама – обешењак! Опет нешто изводи.
*Властима се штуца што му народ грца.
*Обмануо нас. Мислили смо да је дворска будала, а он био – обична.
*Стално идемо напред. Само да не одемо предалеко.
*Нашли смо кривца. Била је то слама. Зато је сада млатимо по цео дан.
*Запишавајући Резолуцију 1244, Шиптари обележавају своју територију.

Живадин Стојановић Жис

Почетком 80-их година прошлог века Чампар Вукић, конобар у угоститељству „Буковичке бање“, из села Бање – чувено спадало, дебељушкаст, с главом некако шеретски нахереном у страну, наизглед лежеран и опуштен, кул лик што би данас рекли млади, ушушкан у јутарњем дебелом хладу ресторана код терасе хотела „Шумадија“, реши и да промоли граву кроз улазна врата према тераси. Гледао је пре неког времена, никог није било, а после попушене треће цигарете и попијене кафе можда је неко и дошао на чувену терасу у парку Буковичке бање.


Погледа десно – нема никог, лево – ипак, неког има. Седи човек на крају терасе. Приђе му Чампар, а гост га пресече: „Где си ти досад?“ „Како где сам?“ – узврати Чампар - „ево дошао сам, а ти си могао да седнеш мало ближе вратима ресторана, а не овако, на крај терасе, могао си и у парк да уђеш!“ Послужи Чампар госта кафом, прође у раду и шали још један летњи дан, а сутра Чампара секретарица позва да се јави директору, чим је дошао у „Шумадију“.


Оде Чампар код директора, размишљајући шта ли сад овај хоће од њега. Уђе на врата, кад тамо седи – гост од јуче, с краја терасе, нови директор Јован Живковић Јоца, који одмах упита: „Е, па лепо си дочекао новог директора! Чекао сам пола сата да се појавиш, а ти ме још и грдиш што сам сео на крај терасе, па ниси могао да ме видиш кроз врата ресторана! Ајде, бар ми се извини.“ „Немам за шта да ти се извињавам, јер бих тако урадио и да сам знао ко си. Ако си директор ниси Бог!“ Насмејаше се обојица, а њихова догодовштина и данас се радо препричава међу угоститељима.

ДТ

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности