четвртак, 20 јун 2019

У Библиотеци „Милутин Срећковић“ у Смедеревској Паланци, у склопу „Ноћи музеја“, уприличена је презентација књиге „Пожаревачки мир 1718. на  картама, гравирама и медаљама“ др Ане Милошевић. Дело је премијерно представљено на Сајму књига у Београду, а ово је била прилика да се са њим упозна паланачка читалачка публика која је, како је нагласила ова историчарка уметности,  увек умела да цени добру књигу. Ова монографија,  сјајно написана,  обилује многим  репродукцијама, као што су географске карте, ратни  планови,  скице утврђења, опсада, затим разне  врсте гравира типа различитих илустрација књига међу којима су и неке појединачне  са сценама  битака и, наравно, медаљама.

„Задовољство је говорити на промоцији нечије прве књиге, дакле оне књиге која остаје у најдужем сећању свог аутора. Велика је и одговорност говорити на представљању прве књиге, јер је она улазница у књижевни свет,  то је она књига око које  аутор почиње постепено да окупља своју читалачку публику, почиње да формира некакву  своју властиту поетику, неки свој препознатљиви стил, језик, поступке… Прва књига увек побуди и одређена интересовања и очекивања, а на аутору је да у наредним књигама     то на неки начин очува, одржи, оснажи. Дакле, одговорност је говорити о првој књизи зато што критичар, или онај ко треба да изнесе свој суд, не треба да буде престрог, да не претера у неким критикама, али не треба ни да претера у похвалама. Потребно је да нађе лепу, како рече наш велики песник Иван В. Лалић, страсну меру. И ја ћу покушати да нађем страсну меру, говорећи о овој књизи, а ово, између осталог,  и јесте књига о страсти и о страстима са којима се бори, или којима се препушта главна јунакиња.“

Живомир Мића Стевановић из Глибовца, члан Књижевног клуба „21“ у Смедеревској Паланци, песничком венцу завичајне Јасенице придодаће још једну збирку поезије у којој ће сабрати „старе“, дакле у претходним књигама већ објављене песничке исказе, али и неке нове, којима жели да стави тачку на даље објављивање свог поетског стваралаштва. То је на неки начин и с неколико стихова већ најавио на насловној страни своје најновије и, како је одлучио, своје последње књиге. Колеге по перу и пријатељи не таје да нису баш равнодушни  том његовом идејом којој он увек, кад се о томе прича, као аргумент и покриће за свој наум, супротставља родни лист, односно крштеницу.

Љ. Стојановић

Народни музеј у Аранђеловцу већ неколико година уназад покушава да формира ликовну збирку, било поклонима уметника, откупом средствима Министарства културе, било са Ликовне колоније у Орашцу, која је у националној „Недељи музеја“ овог маја - „Музеји за 10“ - била главна тема изложбене поставке, ауторке Тање Вићентић, историчарке уметности у аранђеловачком музеју. Приказани су радови са три колоније, за које је уметнике бирала селекторка Бојана Бурић. Она се опредељивала за ауторе различитих генерација особених поетика и ствараоце који се баве новим технологијама. Основни критеријум, међутим, био је њихов досадашњи успешан и плодоносан рад. Изабрала је посебан концепт, којим се већ неколико година успешно служи и селекторка Ликовне колоније у Липовцу Жељка Момиров, али, наравно, на нешто другачији начин. Овде су уметници имали задату тему, коју су после могли сасвим слободно да рефлектују на својим радовима, али у оквиру овог културно-историјског простора, о чему је на отварању изложбе говорила Бојана Бурић, подсећајући на досадашње теме: „Устанак као промена“,  „Уметник као археолог“ и  „Повратак природи“. Ти називи су помогли да се створи креативна атмосфера међу самим уметницима и да се прикупи грађа на терену, која им је касније послужила као инспирација и рефлексија за уметничко дело, вођено асоцијацијом на ово поднебље.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности