недеља, 19 мај 2019

Средином фебруара прошле године породицу, родбину и многобројне пријатеље с неверицом је затекла вест да је у 84. години преминуо Радован Бранковић, пензионисани професор и дугогодишњи директор Више технолошке школе за неметале у Аранђеловцу.

Онако како је живела скромно и подаље од сваке помпе, тихо је 20.  марта 2018. године, отишла Станка Тодоровић Миловановић, угледна српска уметница, која је више од четири деценије посветила графици и сликарству.


Станка је рођена 21. новембра 1946. године у Горњој Трешњевици. Склоност ка цртању показивала је већ у основновној школи коју је завршила у Аранђеловцу. После завршене средње школе за примењену уметност, дипломирала је на Ликовној академији у Београду(1972) и и завршила последипломске студије (1974). Београд је изабрала за место свог стварања и живота.

Милан Стефановић (89), један од најталентованијих фудбалера послератне генерације аранђеловачке „Шумадије“, умро је 4. јануара ове године.

Милана су родитељи отац Александар и мајка Роксанда донели на свет 1930. године у Буковику. Уз Миланов надимак Мика најчешће је пристајало и за сва времена остало наслоњено - Ацин, како су га вршњаци, познаници и пријатељи волели и препознавали.

На вест о смрти и новинара и публицисте Предрага Даче Мирковића

Из новинарског јата „Политике Експрес“,  дневног листа који је 2005. године без ваљаног разлога угашен, чиме је редакцијски састав платио цену велике оданости професији, нацији, историји, традицији и другим вредностима, нестао је Предраг Дача Мирковић.  Писао је до последњег трена за сопствено интернет гласило,  које је имало на хиљаде прегледа, али и књиге за које се може рећи да су од прве до последње све сами бисери српске публицистике. Чак и последњи чин његовог живота истекао је у писању; умро је за рачунаром чему је претходио још један његов велики подухват: обележавање места у местима око Кучева на којима су у далекој прошлости били манастири.

Звали су га Боби, Боби Морено, Мистер Боби, а најчешће Мистер. Овај надимак био је знак препознавања, по коме се прочуо у граду под Букуљом. Довољно је било да се Мистер појави на неком од њему омиљених места у граду: испред новог биоскопа, код Шарене капије, главној штрафти парка Букобичке бање или башти хотела „Шумадија“, па да се око њега сјати гомила доконог света, најчешће знатижељне млађарије, која је отворених очију и раширених уста упијала Мистерове приче и шаљиве опаске. Посебну пажњу је скретао својим изгледом и одевањем. Многи од њих нису знали, нити их је интересовало, ко је заправо Мистер.

По сопственим речима ово је последњи разговор за медије прослављеног писца и цртача познатих популарних цртаних штива. Банели окрива многе мало познате детаље из детињства, младости и најсрећнијим годинама свог стваралаштва. Пун духа и полета, на крају разговора готово је ускликнуо: -Стрип ми је био живот, брига ме за године живота!

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности