недеља, 19 мај 2019

Мика Ацин враћао веру у људе

Милан Стефановић (89), један од најталентованијих фудбалера послератне генерације аранђеловачке „Шумадије“, умро је 4. јануара ове године.

Милана су родитељи отац Александар и мајка Роксанда донели на свет 1930. године у Буковику. Уз Миланов надимак Мика најчешће је пристајало и за сва времена остало наслоњено - Ацин, како су га вршњаци, познаници и пријатељи волели и препознавали.

Мика Ацин је имао три велике љубави: породицу, ногомет и људе. Фудбалска лопта му је освојила срце од малих ногу. Од ње нису могли да га одвоје ни забране бављена спортом аранђеловачке комунистичке врхушке, која је хтела да га на тај начин казни због јавног одбијања да иде на радну акцију пред школским друговима и наставницима. Ногомет је пратио несмањеном емотивношћу и у поодмаклим годинама испољавајући младалачку енергију и страст у бурном и гласном коментарисању ногометних утакмица које није пропустао на телевизији. Увек се уз осмех и са поносом враћао вољеном клубу „Шумадија”, непогрешиво ређајући имена другова који су играли са њим. У знак уважавања његове привржености за најважнијом споредном ствари на свету, његова породица ће ускоро на Микином гробу на Јаловим ливадама у Буковику,  гробљу код „Шамота“, поставити ногометну лопту од венчачког мермера.

Милан се дичио својом породицом и бринуо о њој. Са супругом Милицом изродио је ћерку Јелену и сина Александра, који му је подарио унука Милана (по дедином имену). Стефановић је урадио све да врати власништво над имовином и вилом „Здравље“, која је одузета од његових родитеља, како би обезбедио материјалну сигурност породици.

Осећај за правду, солидарност и доброту Стефановић је понео из породице од малих ногу помажући сиромашнима, комшијама и школским друговима. Делио је са многима последњу кору хлеба. Остало је међу људима да се прича како су увређеним и пониженим Аранђеловчанима његове речи разумевања и утехе крепиле душу. Из уста Милана увек су се чуле речи разумевања, хвале и топлине. Никада није било мржње, презира и осуде. Зато је Милан био миљеник међу пријатељима и познаницима који су га често посећивали и храбрили у позним годинама.

Стефановић је био жива енциклопедија предратног, ратног и послератног живота у Аранђеловцу. Многим хроничарима не само историје спорта, био је поуздан сведок о значајним људима и догађајима града под Букуљом.

По свему што је оставио Аранђеловцу Милан Стефановић, Мика Ацин остаће упамћен, јер је враћао веру у људе!

М. Живановић

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности