ДТ
Захваљујући Мири и Раду Ломићу имали смо прилику да погледамо заоставштину Радомира Раце Ломића и изаберемо неколико документа за објављивање у овом приказу педантног Ломићевог рада.
Садржај подебље зелене фасцикле многим студентима хортикултуре био би довољан бар за мастер радове, а садашњим управљачима парка могао би да послужи и као мустра за раскошну естетику цветног дизајна у парку Буковичке бање. Наш портал предлаже и да следећа, 2021. година буде посвећена Радомиру Ломићу, али и свим људима који су радили на одржавању парка, уз формирање цветних аранжмана према шаблонима које смо пронашли у Ломићевој заоставштини.
Ломићеви цртежи за цветне натписе БУКОВИЧКА БАЊА, крајем 50-их и почетком 60-их година прошлог века
-Обрадовала сам се кад сам пре десетак дана видела да сте на порталу „еСтварност“ објавили текст о мом свекру Радомиру „Парк био најлепши кад је парк одржавао Радомир Раца Ломић“. Рођена сам кад је Радомир почео да одржава парк Буковичке бање, а кад сам се удала за његовог сина Рада захваљујући свекровој љубави према цвећу наследила сам и сама уживање у цветној естетици, као да сам Радомирова ћерка, а не снајка – рекла нам је Мира Ломић, приликом примопредаје документације из заоставштине Радомира Ломића.
Цвеће и украсно растиње и данас испред куће, коју је изградио Радомир Ломић, а реновирали његови потомци, као и пре више од пола века
У сачуваним документима пажњу на први поглед плене цртежи, руком цртани у разним бојана, уз коришћење лењира и шестара, али и слободном руком. Према тим цртежима биране су врсте цвећа, које је Радомир најпре садио и неговао у свом дворишту и саксијама, док није формиран расадник цвећа, растиња и зимзеленог дрвећа на око два хектара у близини парка Буковичке бање (на простору садашњег аква парка хотела „Извор“, а касније и код „Књаза Милоша“).
Сачувана колекција цртежа цветних шара могла би и данас, после пола цека, да буде мустра за поставку цветних аранжмана у парку Буковичке бање
Цветни теписи су на пролеће и јесен пресађивани на парковским површинама у парку, најчешће на следећим просторима (према „Плану потребног расада и садњепарка 1969. године“): 1. травњак са ружама: плажа (4 aleje); 2. травњак шеталишта (4 алеје); 3. кривина до „Шкољке“ (1 алеја); 4. двориште бање (2 алеје); 5. шимшир пред бањом (7 алеја); 6. у трави шеталишта (4 алеје); 7. код скулптуре – киоск (1 алеја); 8. квадрати код рибњака (4 алеје); 9. око рибњака (2 алеје); 10. пред бањом дуже (1 алеја); 11. пред бањом краће (1 алеја); 12. кружићи пред „Ђуларом“ (8 алеја); 13. пред „Ђуларом“ (2 алеје); 14. „Талпара“ квадрат (1 алеја); 15. „Талпара“ кружићи (4 алеје); 16. травњак средиа округлог базена (4 алеје); 17. полимесец базен (2 алеје); 18. круг са вазном, округли базен (2 алеје); 19. звезде, округли базен (14 леја); 20. правоугаоник пред баром (2 алеје); 21. кривина округлог базена (4 алеје); 22. округли базен (1 алеја); 23. улаз, округли тепих (1 алеја); 24. „Ђулара“ округло и елипса (2 алеје); 25. тераса „Здања“, праве са кривином (2 алеје); 26. око дрвећа, мања (2 алеје); 27. око дрвећа, неправилне (3 алеје); 28. тепих, квадрат, плажа (2 алеје); 29. тераса „Шумадије“; 30. Музеј у камену; 31. Књаз Милош, у зиду; 32. пањеви, „Ђулара“, камен, пластићи, корпе, пет светиљки.
За све наведен површине било је предвиђено укупно 35 врста цвећа, са тачним датумима садње и бројем радника који ће бити у одређеним данима ангажовани. Што би данас рекли – пројектно управљање, али без модерних информационих технологија и апликација, све ручно планирао само један човек, а све било цакум-пакум: сваки цвет на планираном месту, мирисан, увек свежег изгледа и раскошних боја.
Крајем шесте и седме деценије прошлог века сваке године у парку Буковичке бање сађено је око 120.000 струкова цвећа. На пословима производње и садње цвећа као и комплетном одржавању свих стаза и травњака у парку било је ангажовано око 50 запослених.
План потребног расада и саксијског цвећа за парк 1969. године
Као што видите за 1969. годину руководилац парка Радомир Ломић планирао је производњу и сађење 123.066 струкова цвећа, за шта је било потребно обезбедити (за плаћање свих трошкова) тадашњих 7.370.900 динара.
После почетка рада „Књаза Милоша“ у новој (садашњој) фабрици 1969. године, као и почетка рада, у седмој деценији прошлог века, Природног лечилишта „Буковичка бања“ (данас Специјална болница „Буковичка бања“), почели су да расту и апетити за још боље уређивање парка и изградњу одређених садржаја. О томе је детаљно Радомир Ломић написао у документу с називом „Перспективни план развоја хортикултуре у периоду од 1970. до 1975. године“.
За разлику од данашњих „спискова жеља“, пре пола века остваривана је већина планираног
Штета је што којешта очекиваног није било у стварности, попут метеоролошке станице, која је постојала од 30-их година прошлог века, а данас нико и не сматра да би то било потребно, јер се углавном сви задовољавају извештајима старлета-метооролошкиња (каква све „занимања“ нећемо измислити!), које једва изусте напамет једва утувљене податке о највише два-три елемента временских прилика. Ево и шта је у том плану из 1969. године написано: „Место метеоролошке станице која се сада налази у непосредној близини хотела „Шумадија“, а која јој и сада мало одговара изградњом управне зграде и покривањем садашњег отвореног базена биће апсолутно неподобна за исту. Због овога се мора урбанистичким решењем одредити локација метеоролошке станице обзиром да бања као таква има итекаквог интереса за метеоролошке податке.“
Нажалост, време дочекасмо и без те метеоролошке станице, уз урбанизам који би (бар је тако према плану детаљне регулације парка, који је на јавном увиду) баш на месту на коме се налазила поменута метеоролошка станица да омогући изградњу новог скаламеријастог хотела, који ће да заклони хотел „Шумадију“, као вредно културно добро које имамо.
Раде Ломић, син Радомиров
-Памтим оца Радомира као вредног, креативног, дисциплинованог, марљивог и одговорног човека, који је у потпуности био посвећен свом послу и парку Буковичке бање, а налазио је увек довољно времена и за породицу – рекао нам је Раде Ломић.
Колико је Радомир Ломић био попсвећен послу илуструју и бројни чланци из часописа „Јутро“ и новински исечци о неговању цвећа, а сачувани су и савети стручњака, које је пажљиво читао и примењивао у свом раду.
Савет инжењера о поступку оживљавања расада цвећа
Колико је Радомир Ломић био посвећен науци илуструју и подвучене речи, редови, белешке и напомене у публикацији из његове заоставштине, с називом „Упутство за рад обичних метеоролошких станица“, где су детаљно објашњена сва метеоролошка мерења која се примењују, а која су изузетно важна и за успешно гајење цвећа.
Факсимил комплетног текста „Упутства за рад обичних метеоролошких станица“
Као што је био свестан значаја науке у производњи цвећа и украсног шибља, уз бескрајно педантно бележење свих података у своју документацију, био је свестан и да се ваља угледати на боље и успешније. У недавном тексту на нашем порталу „Парк био најлепши кад га је одржавао Радомир Раца Ломић“ писали смо како је одлазио на сајмове цвећа у Холандију (која је и данас симбол најуспешније светске производње цвећа), а у Ломићевој заоставштини пронашли смо и цртеже цветних алеја у Врњачкој Бањи.
Најлепши цветни аранжмани из Врњачке Бање брзо су виђени и у Буковичкој бањи
Уколико заинтересујемо неког средњошколца или студента да изучава хортикултурно наслеђе Буковичке бање, а посебно уколико подстакнемо данашње управљаче парка да „оживе“ цветне шаблоне од пре више од пола века, биће на најлепши начин крунисано ово подсећање на Радомира Рацу Ломића.