МЖ
После текстова нашег портала «еСтварност» о парку Буковичке бање, поготово у рубрици НЕКАД И САД, спремност за сарадњу показао Жарко Алексијевић, чији је деда Живко са својим колегама одржавао мобилијар у парку Буковичке бање.
У богатој породичној колекцији фотографија Аранђеловчанина Жарка Алексијевића посебно место заузима неколико црно-белих снимака на којима се види његов деда Живко Алексијевић, столар, како са својим колегама брине о лепоти парка Буковичке бање пре Другог светског рата. О томе радо говори за «еСтварност»: -Деда Живко (1912-1992) је са неколико колега столара педантно и брижно водио рачуна да све клупе, корпе, жардињере, кућице за птице и остали производи од дрвета буду под конац. Управа парка им је одвојила део испод уласка у затворени базен код «Аркада» за столарску радионицу, где су израђивали нову и поправљали покварену опрему за парк. Сваког дана деда Живко је детаљно снимао шта је за поправку и шта треба ново да склопе столари. Вредне руке мајстора брзо би у радионици завршавале све што се није могло урадити на лицу места. Деда се поносио парком и често враћао у њега, после радног времена, да ужива и удише чист ваздух.
Живко Алексијевић у народној ношњи на Звездари у парку Буковичке бање
-Посебно су ми драге две фотографије. На једној се види деда Живко у модернизованој српској народној ношњи обучен у такозване уске вунене панталоне на штрафте, огрнут прслуком. На ногама је волео да носи кожне опанке са кљуном и вунене чарапе, на којима је исплетен вез, док се шета између цветних леја на такозваној Звездари поред некадашње Опсерваторије. На другој је његово друштво (сликао предратни фотограф у Аранђеловцу Хајек) како шири крила тек ухваћеној великој сови, која је била симбол парка Буковичке бање, јер се навикла да живи у незагађеној животној средини – рекао нам је Живков унук.
Живко Алексијевић (први сдесна) и његови другари бринули и о сови, која позира као јединствена знаменитост бањског парка
Жарко нам је рекао и да је добро што пишемо о вредним људима који су доприносили лепоти и угледу парка Буковичке бање, али не треба заборавити да су темељи таквог односа постављени пре Другог светског рата, када је наша бања била понос Србије.
Сећајући се породичних разговора, Жарко каже да су захваљујући развијеном туризму у Аранђеловцу пре Другог светског рата, саградили двоспратну вилу «Алексијевић» за летовање гостију на Отвореном пољу и сваке године током бањске сезоне издавали један спрат гостима.