еС
Пресудом Управног суда Републике Србије, од 22. јула ове године, поништено је решење Општинског већа општине Аранђеловац од 3. марта 2017. године.
Било је потребно три и по године за потврђивање изреке да је правда спора – али достижна! Тако би и у овом случају, који показа практиковање промашене локалне политике и административну неписменост највиших органа општине Аранђеловац – Општинског већа и председника општине, као председника Општинског већа.
Општинско руководство је једва чекало да претходни инвеститор (чија инвестиција је закључком Владе Републике Србије 23. јануара 2015. године проглашена од стратешког, националног значаја за државу) раскине 10. августа 2016. године купопродајни уговор из 2012. године. Да локалну власт не само формално, него и суштински, није интересовало да буде реализована стратешка инвестиција, потврђује и то што су сутрадан по раскиду, 11. августа 2016. уручили свом „изабраном инвеститору“ ЈКП-у „Зеленило“ решење о гранитирању стаза у парку Буковичке бање. А од привредног друштва „Старо здање“, које је и основано ради реализације инвестиционог улагања (реално улагање требало је да буде око 50 милиона евра), општини је било стало да „Старом здању“ незаконито наплати 212.422,50 динара.
Решење Општинског већа општине Аранђеловац, број: 06-218/2017-01-3, од 3. 03. 2017. године
Општинско веће, као другостепени орган, није хтело да уважи жалбу „Старог здања“ ДОО Аранђеловац на решење Управе општине Аранђеловац – Одељења за пореске послове о утврђивању накнаде за заштиту и унапређење животне средине број: 07-436-25/7/2016, од 20. 06. 2016. године, које је општина Аранђеловац написала „непожељном инвеститору“ скоро два месеца пре раскида купопродајног уговора 10. августа те године. И на овом примеру показало се какву је политику према великом инвеститору практиковала општинска власт, али је начин претварања те политике кроз незаконито поступање разобличио и Управни суд Републике Србије.
Пресуда Управног суда Републике Србије, број: 7 У 7466/17, од 22. 07. 2020. године
Ако ништа друго ваљда ће општинска власт извући и неке поуке за будуће поступање у сличним случајевима, како би колико-толико радили у складу са законом и сачињавали бар „записник о већању и гласању“ са седница Општинског већа, ако им већ ни до чега другог није стало.
Зашто нису општински органи за стратешког инвеститора омогућили повољности за плаћање, па макар и ослобађање плаћања накнаде за заштиту животне средине, сад је свима јасно. Као што ће бити јасно кад те исте повољности буду примењивали према садашњем, пожељном, инвеститору у објекте у парку Буковичке бање. А како ће тек сами себе „ослобађати“ и новце преливати у вези „Старог здања“, чији су власници, биће тек интересантно за посматрање у будућим данима.