субота, 04 јул 2020

Писмо „Стварности“ ректорки БУ – ДАКА у част Иванке Поповић и деде Даке

Текст: ДТ

Издавачка делатност «Стварност» обавестила Иванку Поповић, ректорку Београдског универзитета, да ће Дебатни академски клуб Аранђеловчана у отаџбини и расејању (ДАКА) трајно неговати сећање на часни лик и дело Иванке Поповић и њеног деде Давида ДАКЕ Поповића, који је био најзаслужнији за узлет туризма у Аранђеловцу за време Дунавске бановине, чији је ДАКА био први бан 1929/1930. године.

Одзвонило је фалш докторатима после храбре и часне одлуке Одбора за професионалну етику Београдског универзитета, јер ускоро јавност може очекивати и поништавање доктората Синише Малог, који је «одбранио» на Факултету организационих наука у Београду.

Ево и садржаја данашњег мејла «Стварности», који је достављен на мејл Београдског универзитета – госпођи Иванки Поповић, храброј и часној ректорки Београдског универзитета, достојном потомку Давида Даке Поповића, инжењера и архитекте, бана Дунавске бановине (9. октобар 1920 – јануар 1930), сенатора Краљевине Југославије (1933 – 1939), оснивача јединог дневног српског листа «Дан» у Војводини (1935 – 1941), познаваоца догађаја из културне и политичке прошлости српског народа у Војводини, у најкраћем – човека који је обележио културну историју и време у коме је живео (26. децембар 1886 – 17. фебруар 1967):

Госпођи Иванки Поповић, ректорки Београдског универзитета

Dragan Todorović <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

коме kabinet

Поштована, часна ректорко Београдског универзитета, госпођо Иванка Поповић,

Преносим Вам, најпре, одушевљење свих читалаца Интернет портала "Стварност", због доношења одлуке Одбора за професионалну етику, који је утврдио неакадемско понашање Синише Малог, а поготово што сте Ви потврдили да "се заправо може рећи да је дошло до плагирања, односно до преузимања туђе интелектуалне својине без одговарајућег навођења".

У очекивању коначног решења о поништавању докторске дисертације Синише Малог, коју је стекао на Факултету организационих наука у Београду, желим да Вас обавестим о следећем:

1. Почетком ове године Издавачка делатност "Стварност" и Архив Војводине у Новом Саду су објавили књигу потписника овог мејла "Доградња Старог здања за време Дунавске бановине" (1929-1941) - избор из докумената-", у којој је (на стр. 11) цитирано и писмо Вашег деде Давида Даке Поповића, бана Дунавске бановине из 1930. године. То је најбоље писмо, визионарско, стручно и племенито, икада до сада написано о развоју Буковичке бање и Аранђеловца, која је највећи позитиван преокрет имала у време Дунавске бановине, а јаке темеље је поставио управо Ваш деда Дака.

2. На Ђурђиц ове године, 16. новембра, Издавачка делатност "Стварност" (у власништву потписника овог мејла) је основала Дебатни академски клуб Аранђеловчана у отаџбини и расејању (скраћени назив: ДАКА). После Ваше изјаве коју сте дали на Аранђеловдан, 21. новембра ове године, обавештавамо Вас о одлуци Издавачке делатности "Стварност" да ће наш ДАКА трајно неговати часни лик и велико дело Давида Даке Поповића и његове, сваке академске части и људског поштовања, достојне унуке Иванке Поповић, узорне ректорке Београдског универзитета, коме је сачувала углед и поштовање.

Поштом сам Вам послао примерак наведене књиге о доградњи "Старог здања".

Остајем с великим поштовањем и шаљем Вам срдачне поздраве у име свих читалаца Интернет портала "еСтварност".

У очекивању поништавања доктората Синише Малог фон вишемесечне агоније и одмеравања снага политичких утицаја и академске части дуго ће још трајати у јавности. Фон ће са ФОН-а брујати све гласније и у свим другим високошколским установама, које су у претходном периоду штанцовале докторате „заслужним појединцима“ (читај: онима који су добро платили или умели да изнуде: некоме докторат, некоме мастер/магистратуру, а некоме поклоне по неку оцену на путу до академске мр/др титуле). Написасмо „добро платили“! Аман људи, која цена може да буде професора, са реално стеченим знањем и искуством, за гледање кроз прсте (читај: бацање у блато) гледе напирлитаних незналица, празне главе али с пуним коферчетом пара, које носе „спонзори“ срећни што их дотична држи под мишку...

Др/мр размрдавање је почело, па би многима све у вези оспоравања доктората Малог требало да буде добар наук, те да се ману нереалних амбиција од др/мр титуалама и да схвате да за паре (и политички утицај, било са ког нивоа долазио, републичког, локалног или комбинованог) не могу да купе знање! Некоме је то „пошло за руком“ у протеклом периоду (а и све фалш дипломе и др/мр титуле лако могу бити подложне ревизији), али очигледно, у будућем – неће моћи! No pasaran! Неће то дозволити родитељи који дају све што имају (и немају, подижући скупе кеш и остале банкарске кредите) да би ишколовали децу, а ни студенти, који су великим радом и трудом полагали испите. За то је и боље професорима палим на ниске гране мита и корупције, па и неуким и недостојним студентима, да се ману „ћорава посла“ куповина диплома и титула, јер од „ћоравог посла“ до ћорке није дуг пут. А вазда беше: заклела се земља рају да се тајне све дознају!

Давид Дака Поповић, први бан Дунавске бановине (фото: Википедија, https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Дака_Поповић)

 

Но, вратимо се часној ректорки Београдског универзитета Иванки Поповић, о чијем понашању и врлинама ће садашње и будуће генерације студената с поносом говорити, као што је потписник овог текста с поносом и великом радошћу због очуваног интегритета Београдског универзитета (који је ишколовао хиљаде и хиљаде часних људи, на понос отаџбине Србије) послао данашњи мејл Иванки Поповић, уз подсећање на њеног деду Давида Даку Поповића. А ево и шта је у књизи „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929 – 1941) - избор из докумената -„ написано у уводном тексту под насловом „Старо здање – симбол и сведок историје Аранђеловца“, на страни 11 (извод из документа Архива Војводине, ф. 126, Краљевска банска управа Дунавске бановине – Нови Сад (1929 – 1941), 1929 – 1941 VI Одељење за социјалну политику и народно здравље, кутија 667,7361/1930): „Поводом давања концесије за минералне воде на период од 50 година о значају развоја туризма, односно стварању услова за долазак већег броја посетилаца у Буковичку Бању, писао је министру социјалне политике инародног здравља Краљевине Југославије и Дака Поповић, први бан Дунавске бановине (од 9. октобра 1929. године до 16. јануара 1930. године): „Овде се ради  о једном дугорочном уговору и великим инвестицијама и баш зато је потребно да су услови апсолутно прецизни и толико јасни, да их никаква промена режима и људи у Министарству и Кр. банској управи не могу другачије тумачити, него што су у уговору фиксирани. Капитал је у целом свету такав, да тражи и у краткорочним односима јасне критерије и обостране обавезе, а нарочито пак у једном односу, који се предвиђа на 50 година и који изискује инвестицију од више десетина милиона динара. Основно је питање по моме мишљењу ово: хоће ли држава и Кр. банска управа да има одмах од бање неку корист, или ће се одрећи све користи и суделовања у добити и главну пажњу обратити самом подизању бање? Ја мислим да је ово питање и у прошлости мутило управи поглед на једну јасну и вишу концепцију и то је довело бању до једног очајног стања. На то питање може бити по моме схватању само један правилан одговор: да се сва пажња посвети систематском подизању бање инвестицијама, а дотле, док се то постигне, одрећи се сваке користи. Пошто је код таквих послова пуно ризичности за концесионара, ваља му за то оставити пуну слободу у раду, те ако испадне да концесионар и заради преко грађевинске зараде, нека му буде, а главно је да од бање створи оно што се жели. За државу и бановину ће бити много већа корист од великог броја гостију него евентуални проценат од воде. Повећан број посетилаца може да препороди не само Аранђеловац, него и читаву околину. да појача млекарство. живинарство, сточарство, трговину, домаћу индустрију и др.“

Ето, тако је мудри и часни Давид ДАКА Поповић написао 1930. године. Знајући данашње (не)прилике у Аранђеловцу, па и у туризму и у вези са «Старим здањем», очигледно да савременицима недостаје неко попут Даке, који би, надајмо се, могао да се створи баш у недавно формираном клубу ДАКА (Дебатни академски клуб Аранђеловчана у отаџбини и расејању) у саставу Издавачке делатности «Стварност» у Аранђеловцу. Кад је већ могаo Београдском универзитету да се посрећи избор Дакине унуке Иванке Поповић за ректорку, зашто се не би посрећило и Буковичкој бањи појављивање неког новог Даке?

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности