ДТ
После учешћа на недавним протестима у центру Аранђеловца Јован Петронијевић (1985) одлучио и да настави политичко ангажовање у свом граду.
Јован Петронијевић, асистент на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду (где је дипломирао са просечном оценом 9.17), троструки европски шампион у дебатним турнирима и учесник шест маратона, брзо, оштроумно и јасно одговорио је на наша питања.
Шта те је подстакло да, у знак протеста, изађеш на градски трг у Аранђеловцу?
Пре него што сам одлучио да изађем на трг, у знак протеста, мислим да вреди поменути ствари које су водиле ка томе. Почетак пандемије смо започели очајно, још у децембру када су постојале индикације да би овако нешто могло да се догоди Влада је одлучила да из Републичког фонда за здравствено осигурање пребаци МИЛИЈАРДУ динара у Путеве Србије, што је у моменту када постоје озбиљни проблеми у здравству, када децу лечимо СМС порукама, катастрофално и нељудски.
Други битан моменат је негирање постојања вируса почетком фебруара, смејање и подругљив третман према онима који су забринути. Двадесетак дана касније имамо апокалипсу у најави, ако слушамо шта нам председник говори, да нам гробља неће бити довољна, и слично. И први велики медијски проблем, када тврди да новинари који питају за то лажу. И да нико није говорио да је то најсмешнији вирус, иако се само 20 дана раније смејао заједно са др Несторовићем. И ово су забележили сви медији. Дакле, лагање у лице целој нацији, а ово није први пут да председник износи неистине, али је опасно што то толико лагано ради. И са великом дозом цинизма. Мени као особи и академском грађанину, који се труди да користи свој интелектуални капацитет максимално, ово је била изузетно велика увреда за јавно мњење.
Међутим прави проблеми тек долазе. Први талас короне креће, имамо свакодневно апокалиптичне најаве и тврдње да је баш сада, или за два-три дана, тај главни моменат. Већина људи, међу којима сам и ја, пратимо и следимо инструкције кризног штаба. Одједном, напрасно проглашавамо победу. Цео свет је и даље у проблему, али, ето, ми смо победили. Ово чак иде у предизборним спотовима владајуће странке.
Ипак, да нешто није у реду увиђамо убрзо, јер број оболелих почиње да расте. Влада и даље сматра да је све у реду и организују изборе, којима ћу посветити неколико пасуса. После победе имамо нагло попуштање мера, дерби са 20.000 људи, штавише неколико одржаних предизборних скупова као и прикупљање потписа, где се уопште није водило рачуна о пандемији. Избори као такви се одржавају уз примену “препорука” кризног штаба. Проблем је што нико то није следио. Снимци који су испливали где жена води гласаче иза пулта, без маске, без икакве заштите, је један класичан пример,она је тог дана испратила на десетине људи од којих је само један требало да има Ковид-19 па да се заразе десетине. Затим, хемијске оловке које су гласачи користили нису дезинфиковане, па се вирус и тако преносио. И онда, неколико дана после избора креће “други пик” како су га назвали. После чланка БИРН-а, који је имао увид у Ковид базу «Торлака» долази до озбиљног неслагања са званичним подацима. Поставља се логично питање да ли су нас свесно лагали? Не знам, али имам разлога да верујем. Бесан сам, јер сам несигуран у то да ли ме Влада и кризни штаб лажу или не. Врхунац представља прослава у централном штабу СНС, а верујем и широм Србије, без маски.
Дакле, ја сам се придржавао свега, а сада је вирус опет ту, јер ОНИ нису следили препоруке, које су сами написали! Прво вече протеста гледам преко интернета, а НИЈЕДНА телевизија са националном фреквенцијом не преноси. На РТС, који је 100 метара од протеста, иде филм са Џеки Ченом! На «Пинку» Огњен Амиџић опет презентује неке старлете! Већ те вечери размишљам шта да радим. Сутрадан моје незадовољство долази скоро до врхунца. Наиме, Петар Ђурић је прво вече постао симбол протеста, јер је изнео тврдњу за оно што смо сви знали, неспремни су за ово што се дешава, дечко изјављује да је ту због свог мртвог оца, јер је умро зато што није било респиратора!
Сутрадан креће оно од чега ми се стомак окреће још увек. Почиње најгнуснија кампања против дечка, иду чак у 2011. да би му било шта нашли. Председник Вучић излази пред јавност, тврди да овај лаже, помиње неки надимак и пита се како човек, који има такав надимак, може бити узор било коме!? Петар сутрадан објављује званичан лекарски документ, који потврђује да није лагао. Али, медији настављају хајку. Можда највећу глупост прави РТВ «Пинк», који емитује снимак са Ђурићевог Инстаграм профила, И тврди да је настао пре два дана, а проблем је што се на датуму снимка јасно види да је снимак стар две године! Председник сутрадан наставља кампању против њега лично и пита како човек са таквим надимком може да буде симбол младих? Ако од надимка зависи Ваша личност, па каква је онда наша влада са министром полиције (Слина), премијерком (Фикус), министром здравља (Смрт)??? Додатан разлог за мој бес је што и изборе, које су унапред знали да добијају, нису спровели легално, већ са бројним прекршајима. Примери:
1. Снимак жене која води људе иза пулта да гласају;
2. Гласачки извештај где је све потписано истим рукописом;
3. Број гласова за СНС већи од броја гласача који су изашли на изборе;
4. Џакови који су отворени уопште се не слажу са записницима;
5. Одбијање РИК да опет броји гласове на више места и
6. Требало је две недеље РИК да објави резултате гласања.
Тако да збир мојих разлога за излазак на трг су катастрофално управљање кризом, лагање народа, медијска ситуација и, на крају, криминалан изборни процес.
Јован Петронијевић са победничким пехаром у рукама, освојеним на турниру у дебати у Москви 2016. године
Колико је у Аранђеловцу одржано протестних скупова и на колико си ти учествовао?
До сада су одржана 4 протеста, ја сам учествовао на 3
Да ли си писао протестне поруке и, ако јеси, које?
Нисам, из простог разлога не бих могаа да се одлучим за једну, има превише тога.
Да ли познајеш остале учеснике протеста?
Људе који су стајали од првог дана сам упознао на лицу места, а касније су нам се прдружили људи које сам позвао да дођу, као и случајни пролазници.
Да ли сте ти и твоји пријатељи размишљали да наставите присуство у јавном, политичком животу у Аранђеловцу и, уколико јесте, како ћете то чинити?
Ја лично дефинитивно улазим у политички и јавни живот на локалном нивоу, јер стварно желим да утичем на неке ствари које морају да се мењају. Што се осталих учесника протеста тиче то је већ на њима да одлуче, али се искрено надам да ће се то десити, јер међу њима има изузетних младих људи који могу озбиљно да допринесу уређењу града.
Да ли си био члан неке политичке странке?
Провео сам годину дана у Г17+ 2009 / 2010. и неколико месеци у «Зеленој странци», ако се добро сећам било је то 2015 године. Оба моја ангажмана су била локалног карактера.
Шта мислиш о друштвеној стварности у Аранђеловцу и шта ти највише смета?
Ух… У Аранђеловцу ми, дефинитивно, највише смета начин на који се град води. Обичан човек је запостављен и маргинализован. Говоримо о неким милионским пројектима, а села нам немају пут, воду канализацију. Имамо проблем са водоводом, мањком туристичког смештаја, депонија нам је при крају, камиони за одношење смећа су у катастрофалном стању, чак и онај који је сада купљен је катастрофалан, а прича се о цифри од око 50.000 евра.
Када гледам вести понекад се питам да ли живимо у истом граду? Проблем несрећног откупљивања «Старог Здања» је један јако лош потез коме ћу свакако посветити јако много пажње у следећим месецима, јер имам информације да постоји могућност да власти у општини имају у плану да дижу кредите како би то уредили. Мој проблем није са уређивањем већ са начином финансирања, проверено знам да постоје фондови одакле би то могло да се финансира. И не видим разлог за задуживањем. Додатан проблем је уопште функција коју ће обављати, јер се искрено бојим да ће постати само још један плен где ће се запошљавати политички подобни кадрови И да ће то бити нови терет за општински буџет.
Проблем корупције, борбе против наркоманије, лоша алокација финансијских и кадровских ресурса, партијско запошљавање, мањак инвеститора, недостатак визије, лоша комуникација са привредом, азил за псе, путна инфраструктура, објекат за децу са посебним потребама… Овде дефинитивно није крај, али је добар списак за почетак.
Шта је, по теби, најгоре и најбоље у Аранђеловцу?
Најбољи су дефинитивно људи, а за најгоре стварно не знам.
Како задржати младе у Аранђеловцу?
Ово је проблем који се стратешки мора решавати. Пре свега младима недостају дешавања прилагођена њима. Овде причам пре свега о култури, образовању, местима за окупљања која нису кафићи.
Шта је потребно за преокрет на боље и афирмисање темљних вредности - врлина, морала и етике у Аранђеловцу?
Мислим да је то национално питање, а не само локално. Тако да за почетак требамо схватити да је држава НАША, а не туђа. Па ће све остало полако долазити на своје.
Биографија Јована Петронијевића