петак, 29 март 2024

Одборници и општински функционери само што клавир нису засвирали

На дискусије, у оквиру прве четири тачке дневног реда, одборнице Марине Благојевић, у трајању од 16 минута, одговорио председник општине Бојан Радовић, у трајању од 50 минута – педантно измерио Танасије Манојловић, из Групе грађана „Прави пут“

Текст: Љ. Стојановић

Фото: М. Милановић

Председник општине Бојан Радовић и одборница Групе грађана „Прави пут“ Марина Благојевић били су на 12. седници Скупштине општине Аранђеловац „егал“ за скупштинском говорницом, бар када је реч о броју наступа поводом разних тачака дневног реда.

С том разликом што је Благојевићка тражила објашњења или имала питања за разне известиоце, а Радовић је или објашњавао нешто што је на друштвеним мрежама и у другим медијима снимљено и речено о њему и његовој породици, или је износио оптимистичке планове општинске самоуправе за године које су пред нама.

Приметне су две ствари које су ову седницу разликовале од претходних. Најпре, она је протекла у много мирнијем тону, па чак у релаксирајућем расположењу када су директор Агенције за имовину Радован Лукић и Марина Благојевић размењивали узајамне личне комплименте, којима су увеселили одборнички корпус. Било је приметно и то да се председник општине током читаве седнице „чувао“ да апострофира било чије име или име странке „с оне друге стране“, како би се, евентуално, избегле реплике или тужбе, којима је, иначе, затрпан Основни суд у Аранђеловцу.

И друго, седница је имала и музичку подлогу са спрата изнад, где су се одржавали часови клавира, будући да се тај највиши орган аранђеловачке власти одржавао у Музичкој школи „Петар Илић“. То нас је подсетило на један текст чувеног сликара, есејисте, сценаристе и режисера Мићe Поповића, који је писао како је неки обућар оправљао чизме и звиждукао Баха. То је било у Бахово време, али нас је навело на помисао како би и и убудуће све седнице скупштине општине требало одржавати у сали музичке школе, јер би, можда, и неки одборници научили да звиждућу Хендла, Дворжака, Моцарта, или већ ког композитора који је тог дана у програму вежби ученика музичке школе. Када смо већ код тога, рецимо и то да је данас донета одлука, по захтеву суседне Тополе, да се одељење аранђеловачке музичке школе у Тополи укида, јер ће Топола отворити своју музичку школу.

После завршетка друге тачке дневног реда, сарадницу аранђеловачког портала «еСтварност», Маријану Милановић, председница Скупштине Десанка Миланов опоменула је да не може снимати седницу мобилним телефоном, јер је пре тога требало да затражи дозволу од секретара СО Аранђеловац или ње саме. Сматрамо да је то било непотребно, јер је седница била отворена за јавност, а и челници општине су упознати да је портал «еСтварност» легална и регистрована медијска и издавачка кућа, исто као што су легалне и регистроване РТВ „Сунце“ и РТВ „Шумадија“.

Седница је, дакле, прошла у, условно речено, примедбама и питањима одборнице Благојевић и одговора директора јавних установа и председника Радовића, јер су половину тачака дневног реда (укупно 21) чинили њихови планови рада и финасијски планови за ову годину.

Сва села у аранђеловачкој општини још увек без оваквих бетонских бандера и асфалтних путева, поглед на Венчац са старог бањанског пута (фото: ДТ, 11. јуна 2019. године)

Пре тога се расправљало о важној теми, која захтева посебну анализу - стратегији руралног развоја до 2025. године, у којој су се, углавном провлачиле већ толико пута изречене потребе за развојем села, субвенцијама, о заустављању миграције, застарелој механизацији, едукацији становништва како би могли да аплицирају за разне фондове и сл. Како се од тих циљева није много одмакло, критике овој власти у целини, не само у Аранђеловцу, већ и на државном нивоу, упутио је одборник Владан Глишић («Народна мрежа») рекавши да су и поред субвенција од 264 милиона евра, село и пољопривреда у Србији још више потонули, а не са већим парама напредовали и да је за то одговорна владајућа странка напредњака, која има 700 хиљада чланова, па испада „као да има толико тајкуна".

И Марина Благојевић је истакла да за осам година, колико су напредњаци на власти у Аранђеловцу, ништа није урађено за село, на шта је председник општине одговорио да су то паушалне оцене и да пољопривреда није девастирана, већ да су многе субвенције дате најпре за сточарство, а сада и за воћарство и виноградарство, да су издвајане субвенције за пољопривредна газдинства која су регистрована, али да ће од сада оне ићи директно произвођачима или закупцима пољопривредног земљишта.

Дискутујући појединачно о инстутуцијама у култури, Марина Благојевић је похвалила Народни музеј, посебно због тога што је уз добру организацију остварио и знатан сопствени приход, а на њено питање ко је одговоран за археолошки локалитет „Градина“ на Венчацу, директор музеја Дарко Павловић је рекао да је то Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу и да се сада, узимајући у обзир да он ужива пређашњу заштиту као маркиран локалитет, биће ускоро разговора на ту тему са сарадницима из регионалног завода, са којима ће заједно радити на такозваном „Малом Венчацу“, римској тврђави-насеобини.

Везујући се за ту тему и Венчац председник општине се поново осврнуо на каменоломе и експлоатацију мермера рекавши да није лако усагласити заштиту животне средине и смањивати незапосленост, јер на Венчацу ради 700 наших суграђана. Он је том приликом истакао да се око Венчаца створила права фама, посебно када је „Бекамент“ у питању и обећао „да ће у наредном периоду рећи због чега је дошло до напада на ту фирму“, „Беаз“ и још неке и „да за све то има великих разлога“, рекавши да „те компаније нису испуниле услов према неким локалним медијима и једном господину из суседне општине због неких жирантских кредита“ (ако смо га добро чули, с обзиром на то да је у једном делу седнице било лоше озвучење).

И некропола старих Римљана претворена у рудник мермера, поглед на Мали врх на Венчацу и Аранђеловац, (фото: ДТ, 18. јула 2019. године)

Занимљиво је да напредњаци имају разрађену матрицу о томе како је напредак Аранђеловца почео с њима када су дошли на власт, а да су пре тога општином владали неспособњаковићи и произвођачи незамисливих кредита и дугова и да они сада грцају због милионских отплата и огромних камата. То је политички некоректно, јер сви знамо да се свака власт жалила на претходну збод дугова и неповољних кредита, а председник Радовић је чак у једном тренутку, док је трајала седница, рекао како је управо баш сад стигло једно велико кредитно задужење од 2,5 милиона евра од банке која је пре два дана купила Комерцијалну банку, што би могло да блокира општину. -Они не само да су развалили цело угоститељство, већ целокупну локалну самоуправу, и ми смо дошли у ситуацију да трпимо критике сада када највише радимо и када излазимо из тих великих проблема... када креће болница, хотел „Шумадија“, чија ће реконструкција трајати највише три године, „Старо здање“ - рекао је председник и најавио да ће пре реконструкције хотела снимити хорор филм о томе како они данас изгледају, без имало самокритике да су можда и сами допринели таквом стању.

Било је и питања Марине Благојевић упућено директорки Смотре уметности „Мермер и звуци“о распадању скулптура због лошег квалитета мермера, односно минирања каменолома због чега је пуно напрслина на камену. Директорка Катарина Перовић је рекла да није стручна да оцењује квалитет камена, да су за то задужена друга лица и да се у „Шумадија граниту“ не налазе расходоване скулптуре због лошег камена, већ оне које су измештене са неких локација. Она је одговорила и на питање одборника Николе Ивановића (СНС) да скулптуре које се сада налазе у круговима приватних, а некада друштвених фирми, нису отуђене, већ су у власништву Смотре „Мермер и звуци“.

Највише критика и полемике било је између одборнице Групе грађана „Прави пут“, директора Центра за културу и образовање и председника општине поводом програма, финансија, трошења пара и запослених у тој установи. -Нити мање установе, нити већих трошаџија - констатовала је Марина Благојевић, рекавши да је, с обзиром на мали приход који остварује, Центар „крпељ“ закачен на општински буџет и да са чуђењем примећује да та установа има стручног сарадника за односе са јавношћу и новинара, за које нико не зна да се баве тим пословима.

Директор Саша Симоновић је одговорио да су увреде према њему и запосленима у најмању руку некоректне и да је култура непрофитабилна сфера, уколико не жели да се финансира изнајмљивањем простора или подизањем цена улазница за позоришне представе и филмске пројекције. Ту се умешао и председник општине који је истакао да је министар културе недавно рекао приликом отварања реконструисаног хола дворане „Парк“ да је то једна од најбољих сала у региону.

Иако није била последња тачка дневног реда, ми њоме желимо да завршимо овај текст, свесни, наравно, да нисмо рекли све што је можда могло да се каже и о другим темама на седници скупштине, али смо као симболику издвојили баш Туристичку организацију, која би требало да буде мотор туристичког развоја Аранђеловца. Тим пре што је изашло на видело да у самој установи постоје дисонантни тонови између директорке, председника Управног одбора и члана Надзорног одбора, који су се претходних месеци јавно појављивали у аранђеловачким медијима и држали конференције за новинаре, на којима су износили мишљења о томе шта је најбоље учинити са хотелом „Старо здање“ и уопште развојем туризма у Аранђеловцу.

Незадовољна директорка Jелена Миливојевић је истакла да се они још од 2018. труде да буду и позиција и опозиција и да су изнели низ лажи на локалним телевизијама, где су се трудили да изнесу неистине на рачун локалне самоуправе и ње лично, па је у једном тренутку и запретила: -Ја вама као одборницима и јавности скрећем пажњу да председник Управног одбора и члан Надзорног одбора без сагласности са директором немају право да буду у медијима и поготово не да обмањују јавност!

Узрујаност директорке због личних непријатности које је имала са својим сарадницима и због којих је, како је рекла, завршила у болници, су њихова интерна ствар коју би требало да реше између себе, а што се закона тиче, директор је тај која би требало да полаже рачуне управном и надзорном одбору, а не обрнуто. Њен емотиван наступ покушао је да умири председник општине који је, као приоритетну тачку у туристичком мозаику Аранђеловца издвојио хотел „Старо здање“, који ће, према његовим речима, бити Градска кућа.

-Информација која је можда била пласирана и мало је збунила наше суграђане то је да се тај објекат некоме изда, да у закуп. Морам да кажем да таква информација није произашла из разговора са мном. Очекује нас пројекат реконструкције „Старог здања“, који ће бити спомен-музеј. Свакако да се дешава једна ситуација која је и очекивана. Још нисмо ни почели да реконструишемо „Старо здање“, а људи су почели да се отимају за собе, за ресторан... Молимо све оне који износе информације без сагласности и консултације, да воде рачуна, да не наносе штету. Ово је права информација, да реконструишемо „Старо здање“ које ће бити аутентично, које ће откривати дух једног времена, одговарати потребама садашњице и моћи ће да буде и можда комерцијално, али да то будеу склопу јавног сервиса. Да ли ће то бити неко привредно друштво видећемо, али када је у питању имовина то се неће променити - рекао је председник општине Бојан Радовић.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.