четвртак, 22 август 2019

М. Живановић

Прослављени мајстор рукометне игре Момир Илић, један од најбољих српских рукометаша у 21. веку и дугогодишњи капитен рукометне репрезентације Србије, у 38. години завршава трофејну каријеру.

Фудбал је одувек био у жижи најшире јавности. Тако и у Смедеревској Паланци где се традиција тог спорта мери деценијама. Из тог разлога треба поздравити напор дипл. инж. Миодрага Моде Лазића да сачини књигу о Фудбалском клубу „Младост Гоша“. Он је заправо овом књигом дао прилог за историју тог спортског колектива.

Играчи ФК "Пролетер" на спорном терену у Латковићу код Љига (фото: документација еСтварност)

 

Мирослав Живановић

У Латковићу код Љига правно-спортски рат ради имовинских односа на игралишту траје 28 година. Због мутних радњи спортисти често "истрчавају" на терен права. Закључак Основног суда у Мионици од 26. априла 2018. којим се к.п. број 760/2 са фудбалским игралиштем - објектом за спорт и физичку културу предаје у својину извршном повериоцу - физичком лицу Милораду Ивановићу, из Паштрића, спортисти из Латковића код Љига (села у коме је сваки други мештанин члан неког од пет спортких клубова) схватили су као потез који није у границама фер-плеја. Експресно уписивање права својине  РГЗ-СКН Љиг над игралиштем у корист Ивановића, за дуг Земљорадничке задруге Љиг, због неисплаћених зарада из радног односа у износу од свега 140. 555, 00 динара, доживели су као најгрубљи ђон! Чинило се да је узорној спортској породици у Латковићу задат озбиљан ударац, а ногометно-спортски храм „правно“ изгубљен и отписан за сва времена!

Мирослав Живановић

Стевица је као ретко који од аранђеловачких асова могао да бира дрес Црвене звезде или Партизана, али је увек превагнула љубав према Шумадији. Како је рођен један од највећих тандема Михаиловић-Андрић? Између књиге и лопте победила љубав за ногометном игром. Како је Стевица „напаковао“ седам голова на једној утакмици? Зашто Михаиловић није имао успешнију каријеру, када је по таленту могао да обуче репрезентативни дрес?


Богату историју аранђеловачког ногомета обележило је, почетком прве  деценије после рата, рађање једне од најдаровитијих и најконтраверзнијих фудбалских звезда. Не мирећи се да пика ногометну лопту у сенци великих и потврђених асова ФК Шумадија, Стевану Михаиловићу Стевици је пошло „за ногама“ да брусећи свој брилијантни таленат и не копирајући друге, створи оргиналну спортску личност која није трпела покушаје „преписивања“. Дубоко у њему усађен је хомо луденс - човек игре. Свестан способности да својом чаролијом на терену „омамљује“ гледаоце, прихватао је и све више волео ногомет. Његова посебност огледа се и у томе што је на себи својствен начин исмејавао и пркосио многим неписаним правилима друге, ружне стране спорта. Стеван Михаиловић отворено прича, специјално за „еСтварност“, о својим ногомометним успонима и падовима, преласцима у Црвену звезду, Партизан, ОФК Београд и Челик, трансферима од којих се заврти у глави, „прљавом новцу“, „црним фондовима“ међу наводним ногометним аматерима.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности