ДТ
Чим је са северне стране зграде некадашњег хотела „Шумадија“ јуче постављена градилишна ограда, на дан одржавања седнице СО Аранђеловац, а уочи почетка изборне кампање, председник општине Бојан Радовић је, у емисији „Гост у студију“ ТВ „Шумадија“, усхићено објашњавао значај историјских дана, који обележавају почетак прве фазе радова на „Шумадији“.
У тексту „Буковичка бања Стублина“ ДОО добила решење од општине Аранђеловац за прву фазу реконструкције „Шумадије“, објављеном 24. фебруара на нашем Интернет порталу „еСтварност“, објаснили смо све што је битно за решење, од 18. фебруара. Два дана касније добили смо од Општинске управе општине Аранђеловац информације и скенирана документа, која смо тражили на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а која ближе објашњавају наведено решење о првој фази радова.
Факсимил обавештења Јелене Стризовић, руководиоца Одељења за имовинско-правне односе, урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне послове општине Аранђеловац, од 25. фебруара ове године
И у допису начелнице поновљен је основ за издавање решења за прву фазу радова - непостојање архивске техничке документације, о чему смо већ писали да то није тачно, јер оригинална пројектна документација постоји, али тамо где је „стручњаци“ - представници садашњег инвеститора нису ни тражили - у Архиву Војводине у Новом Саду, о чему смо већ писали.
Претходном инвеститору није помогло ни то што је имао комплетну документацију - идејни и архивски пројекат скениран на ДВД-у, јер је после месец дана од почетка демонтаже, када су почели земљани радови у приземљу „Шумадије“ (због утврђивања квалитета бетона у темељима, за потребе израде пројекта статике) 15. априла 2013. године дошло и до обустављања радова, јер тадашњи инвеститор није поседовао грађевинску дозволу.
У приземљу „Шумадије“, на простору некадашњег ресторана, и данас се виде остаци изведених земљаних радова
Представници Завода за заштиту природе Републике Србије запретили су представницима тадашњег инвеститора (власника хотела „Извор“) да сваки контакт са земљиштем парка Буковичке бање (2013. је постојала јединствена бањска парцела као споменик природе на целом парку, а испод „Шумадије“ ни данас не постоји посебна парцела, јер још увек није усвојен фамозни план детаљне регулације парка Буковичке бање) представља кривично дело грађења без грађевинске дозволе. И радници садашњег инвеститора затекли су (после куповине „Букуљске нове слатине“ АД у стечају 28. јануара прошле године) остатке започетих, а затим брзо и напуштених, земљаних радова у приземљу „Шумадије“.
То што се представници садашњег инвеститора нису обратили на праву адресу (Архиву Војводине у Новом Саду), ради проналажења техничке документације, председник општине, у његовом препознатљивом маниру (због сличног понашања и изношења неистина је потписник овог текста поднео парничну и кривичну тужбу Основном суду у Аранђеловцу још 24. јула 2018. године), приликом јучерашњег гостовања у емисији „Гост у студију“ РТВ „Шумадија“, то коментарише „сад се помиње и неки архивски пројекат... постоји нека скривена документација“! Наравно, не постоји никаква скривена документација, већ се „стручна лица“ садашњег инвеститора нису обратила на праву адресу. Да ли су то чинили (не)намерно, посебна је тема.
Сви који искрено трагају за архивском техничком документацијом могу лако да сазнају да у фонду Краљевске банске управе Дунавске бановине у Новом Саду постоји документација из периода изградње „Шумадије“ (није изграђена 1936. године, како је наведено у општинском решењу од 18. фебруара 2020. године, већ у периоду од 1. септембра 1937. године до 1939. године).
Књига „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) - избор из докумената -„ објављена 2019. године
Ако не запосленима у Одељењу за урбанизам (који поступају у складу са документацијом добијеном од инвеститора), онда бар у стручним службама председника општине, правне струке, требало би да знају за наведену књигу, у којој је (испод ЦИП записа Народне библиотеке Србије) написано и следеће: „Ова књига је објављена уз финансијску подршку општине Аранђеловац, на основу Уговора о реализацији пројеката у области културе у 2018. години, који је Општина Аранђеловац закључила са Издавачком делатношћу „Стварност“ Аранђеловац, број уговора: 01-1-400-1072, од 26. 03. 2018. године“.
Могао је председник општине да погледа и књиге дугих аутора у Аранђеловцу, па да се увери у постојање архивске грађе о Буковичкој бањи у периоду од 1929 - 1941. године. На пример, у књизи примаријуса др Радомира Спасића „Буковичка бања прошлост-садашњост-будућност“, објављеној 2011. године, на 19. страни др Спасић је написао и следеће: „Такође желим да се захвалим г. Милу Бошковићу и г. Драгану Тодоровићу, који су ми омогућили да се користим до сада мало познатом грађом, коју су они прикупили из Архива Дунавске Бановине, за веома значајно и документовано употпуњавање ове публикације о Буковичкој бањи“. Прошле године је Аранђеловчанин Душан Анић објавио књигу“Варош поред пруге“, такође је штампање „књиге помогла општина Аранђеловац средствима фонда за субвенционирање пројеката из области културе“, а на 6. страни аутор је написао следеће: „Такође желим овим путем да се захвалим свим сарадницима у делу стручне обраде... и господину Драгану Тодоровићу за коришћење дела записа о Дунавској бановини, јер без њихове помоћи ова књига никада не би угледала светлост дана“.
Осим књиге о доградњи „Старог здања“, уочи Другог светског рата, у Народној библиотеци у Аранђеловцу налазе се и бројне друге књиге, са подацима о архивској грађи у Архиву Војводине у Новом Саду
Дакле, требало је да се „стручњаци“ обрате на праву адресу, Архиву Војоводине у Новом Саду, где су могли да оду и скенирају сву потребну техничку документацију (садашњи инвеститор - власник „Шумадије“, сигурно би, због свог досадашњег знања и искуства, све те послове без речи исфинансирао). Уместо тога, Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу (број: 814-02/1, од 15. јула 2019. године) обавештава адвоката Анђелу Станишић (пуномоћника „Стублине“) да Завод „не поседује оригиналну документацију која се односи на хотел „Шумадија“ у Аранђеловцу“.
Слично су написали и из Народног музеја у Аранђеловцу 10. јула 2019. године, као из из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу (број: 05-1243, од 4. јула 2019. године), који су напоменули и следеће: „За детаљнију претрагу потребни су ближи подаци, а не паушално обраћање, без године броја предмета, органа који је творац документације, нисмо у стању да Вам дамо било какве информације.“
Факсимил „Главне свеске“ Идејног решења реконструкције хотела „Шумадија“, „АТЕЉЕАЛ“ ДОО Врњачка Бања, од октобра 2019. године
У Главној свесци Идејног решења реконструкције хотела „Шумадија“ налазе се и копије побројаних одговора Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, Народног музеја у Аранђеловцу и Историјског архива Шумадије у Крагујевцу, тако да се сви Ви, поштовани читаоци можете уверити у написано, као што је то могао да уради и председник општине пре него што је одлучио да искористи једносатни термин емисије „Гост у студију“ РТВ „Шумадија“.
https://www.youtube.com/watch?v=Whsrd2w3CD4
(Извор: РТВ „Шумадија“ – Гост у студију, YouTube, 28. фебруара 2020. године)
Само да је прочитао две бројке на 7. страни Главне свеске председник општине је могао да сазна како је „предрачунска вредност објекта 571.200.000,00 динара (4.800.000,00 еура)“, а не „негде око 35 милиона еура“, како је нетачно рекао у емисији „Гост у студију“! Промашио је, ни мање ни више, него 7,3 пута или 730 одсто!!! Схватамо жељу председника да инвестицију представи што значајнијом, али баш га претера!
Сигурно таква кардинална грешка не одговара ни инвеститору, јер шта ће помислити стручна и информисана јавност кад чује да ће вредност реконструкције бити, за новопројектовану нето површину од 4.939,63 м2 чак 35 милиона евра или 7,085 евра по једном метру квадратном!? Ако је и од СНС председника општине, чак и на блиском старту изборне кампање, премного је! Што би рекли наши стари – „претера к'о Ера ждребету“!
Одмах после (пре)велике вредности инвестиције од „негде око 35 милиона евра“, рече председник општине и да ће реконструисани хотел изгледати „онако футуристички“. А да ли има макар слова ф (од речи: футуристички) у Пројекту архитектуре Идејног решења реконструкције хотела „Шумадија“, који су такође урадили стручњаци фирме АТЕЉЕАЛ ДОО Врњачка Бања, октобра 2019. године, уверите се сами.
Факсимил Пројекта архитектуре Идејног решења реконструкције хотела „Шумадија“, од октобра 2019. године
Дакле, у питању је тотални реализам (чак су пројектанти одустали и од пројектовања наткривеног приступа за возила испред главног улаза за госте, што представља обавезан елемент у категоризацији хотела са пет зведица, колико рече председник да ће имати „Шумадија“), а не некакав „футуризам“. Иначе, за хотеле који се налазе у оквиру непокретног културног добра (што важи за „Шумадију“, јер је цео парк проглашен за Просторну културно-историјску целину 1989. године, од стране општине Аранђеловац,а затим уписан и у одговарајући регистар Завода за заштиту споменика културе) ова обавеза не мора да важи, па зато није ни предвиђена чак ни доградња надстрешнице. Какав ће бити комфор гостију који приликом доласка испред хотела „Шумадија“ буду морали да отворе кишобран пре него што уђу у хотел са пет звездица посебна је прича.
Но, вратимо се председниковом „футуризму“, који вероватно стално у глави има слику новог хотела у парку, у близини „Шумадије“ (верзије и 3Д решења видели су сви корисници друштвених мрежа), који вероватно и даље жели да гради садашњи инвеститор, безрезервно пожељан за локалне власти. Тај хотел је сав у стаклу (у коме сви могу у „футуру“ да се огледају као у кривом огледалу), па је председник прецизно објаснио и димензије отвореног базена (42 са 17 метара, „само ће бити окренут бочно“). Не знамо само како ће већ следеће године Аранђеловчани да се купају у том базену (можда локално руководство „избаци“ слоган: „Догодине на базену!“), а после базен да буде припојен новом хотелу?
А можда новог хотела неће ни бити! Хоће-неће, ко ће га знати? Прво рече, „нетачне су информације да ће бити не знам неки нови хотел“, а затим већ откукуљује ситуацију речима „ако се негде буде нешто дограђивало“ то је онај део који иде ка фудбалском стадиону, који знамо у каквом је стању“! Аха, ту смо дакле - којим „случајем“ баш на месту где је и претходни инвеститор хтео (и имао обавезу да то уради према купопродајном уговору из 2012. године и Инвестиционом плану општине Аранђеловац, према којем је инвестиција требало да буде завршена јуна ове године) да изгради нови хотел.
У нови хотел претходног инвеститора, који је требало да представља депанданс „Извору“ (нешто слично је урађено од златиборског „Торника“), планирано је да долазе најбогатији гости из целог света (потписник овог текста о томе је разговарао са представницима најмоћнијег светског тур-оператора - немачке компаније TUI, који су гарантовали по једну групу недељно од 300 до 500 гостију - учесника конгресног туризма из целог света). Ко ће долазити у нови хотел (ако га буде) садашњег инвеститора видећемо.
Е сад, долазимо и до кључне ситуације. Како би могао базен да буде „бочно окренут“ (уз градњу на садашњим парковским површинама) потребан је већ фамозан план детаљне регулације парка (чији Нацрт за јавни увид никако да „стигне“ из крагујевачког Завода за урбанизам), и то са све парцелом/парцелама на површини изузетој од заштите, на основу Уредбе Владе Републике Србије од 2015. године.
Присетимо се, „Очистимо Аранђеловац“ (скупили 3.992 потписа и предали петицију председнику општине) нису тражили да „Старо здање“ постане Градска кућа (што је нетачно интерпретирао председник), него су били против тога да се „делу парка одузима намена ЈАВНЕ површине (парковска површина) и претвара се у посебну урбанистичку целину, што је увод у промену власништва над 2,88 хектара парка...“!!! Све то пише. црно на бело, у летку који су и потписнику овог текста, пре око три године уручили, а шта сад могу да се договоре да су мислили пре четири године, иако им то тада није ни на памет падало, посебна је прича и свакакве мисаоне конструкције тек можемо очекивати.
Прва страна петиције коју су представници фејсбук-групе „Очистимо Аранђеловац“ прикупљали скоро две године (2016-2018)
Друга страна петиције са тачно означеном позицијом изузетог дела парка од заштите, на основу Уредбе Владе Републике Србије од 2015. године
Сад тај захтев о јединственој целини парка нико ни не помиње (јер им сад одговара за подмиривање неколико мањих интереса), петиција са 3.992 потписа чами у фијоци председника општине, све по систему „вук сит и овце на броју“!
Уплео се председник и у некакву причу о некаквом састанку у Влади, у коме је учествовало неких 15 до 20 људи (од којих и троје из општине, уз њега Јелена Стризовић и Никола Устић)... рече само да је „вршен притисак на вас да урадите неке ствари за које сутра можете да одговарате“! Дакле, председник општине је одолео „притисцима“ Владе Републике Србије!? Нико ништа сигурни смо није ни могао да разуме, из конфузних председникових реченица, а шта је председник хтео да каже?
Па вероватно то, да је општина одолела да реализује инвестицију стратешког партнера (због којег је и измењена Уредба 2015. године), а сад не би да покрене иницијативу за укидање Уредбе (што су тражили „Очистимо Аранђеловац), јер то сад одговара локалним инвеститорима (осим „Стублине“ знамо већ да се као инвеститор појавила управо општина, која откупљује „Старо здање“, а шта ће са „Старим здањем“ урадити нико не зна. Чак ни пројектни задатак није написан, а посебна комисија за израду тог задатка и формирана - никада се није ни састала.
Иначе, међу члановима те наречене комисије су и представници „Очистимо Аранђеловац“, као и Раде Мрљеш, архитекта, који је за сопствени дипломски рад о „Старом здању“ 2009. године користио баш и архивску документацију из фонда Краљевске банске управе Дунавске бановине, која се нарезана на једном ДВД-у (око 500 докумената, са око 5.000 страна) налази већ око три деценије у свим установама културе и код многих ученика и студената, не само из Аранђеловца, који су урадили најмање стотину радова, проучавајући управо документацију Архива Војводине у Новом Саду.
Кад већ поменусмо архивску документацију, ево и малог поклона за Вас, поштовани читаоци нашег портала - записника од 14. децембра 1940. године, о стању новоизграђеног хотела „Шумадија“, затвореног и отвореног купатила, „Аркада“ и других инфраструктурних објеката, које је Краљевина Југославија, преко Дунавске бановине (као једне од девет административно-политичких целина) изградила у Буковичкој бањи.
Записник од 14. децембра 1940. године, урађен само три и по месеца пре почетка Другог светског рата
Краљевина Југославија је све радове у Буковичкој бањи обавила новцем из кредита, добијеног од Владе Француске, а залог није било ни злато нити менице или државне обвезнице, већ концесија минералне воде од стране Дунавске бановине, чије је седиште од 1929-1941. године било у Новом Саду. Бар кад би данас умели природне ресурсе да сачувамо, добро би било! А председника општине од помпезног саопштавања нетачних информација - тешко ћемо одучити.