Онако како је живела скромно и подаље од сваке помпе, тихо је 20. марта 2018. године, отишла Станка Тодоровић Миловановић, угледна српска уметница, која је више од четири деценије посветила графици и сликарству.
Станка је рођена 21. новембра 1946. године у Горњој Трешњевици. Склоност ка цртању показивала је већ у основновној школи коју је завршила у Аранђеловцу. После завршене средње школе за примењену уметност, дипломирала је на Ликовној академији у Београду(1972) и и завршила последипломске студије (1974). Београд је изабрала за место свог стварања и живота.
Уразговору за „Стварност“(децембар 2016. године), поводом седам деценија од њеног рођења, Станка је причала о свом првом представљању пред јавношћу заједно са десеторо надарених стваралаца, сликара, графичара и вајара својоје генерације-Група А 1975. године:“ Жељни потврде свога стваралаштва, имали смо неколико запажених изложби у Србији.“
Историчари уметности и ликовни критичари сврставају Станку Тодоровић у модерне традиционалисте. Не одвајајући се од искуства проверених вредности, Станка је остала верна престижним токовима домаће традиције.
У зрелим стваралачким годинама уметничко и животно опредељење Станка је темељила у групи „Рас Арт“ хватајући се у коштац са глобалистичко-сорошевским теденцијама у стваралаштву. Окреће се хуманистичким активностима дубоко носећу у себи очај и понижење због рушења дивљих хорди на Косову и Метохији српских манастира, маузолеја и других историјских споменика. Захваљујући њеној истрајности, установљена је стална хуманитарна изложба „Звона Метохије“ и на тај начин прикупљена значајна средства за обнову порушеног културног наслеђа и помоћ српском народу у Косову и Метохији.
Станка Тодоровић је имала више од 30 самосталних и око 40 међународних изложби. Добитник је многобројних награда из скоро свих ликовних области ( сликарства, цртежа, скулптуре, акварела). Њена остварења могу се видети у збиркама свих значајних музеја Србије и држава бивше Југославије.
Станка Миловановић Тодоровић сахрањена је у породичној гробници у Горњој Трешњевици.
М. Живановић