Текст и фото: ДТ
После значајних открића током 2016. и 2017. године, када су пронађени темељи средњовековне цркве, која је једна од пет највећих у Србији у том периоду, на Дворинама под Венчацом у току су археолошка истраживања.
Откривен је северни улаз са великим мермерним степеницама, а из вековног мрака суцем су обасјани и ликови светитеља са остатака фресака.
Права је срећа да су овако монументални остаци мермерних плоча и остали на Дворинама после вишевековног пустошења. На радост археолога и историчара, али и свих Шумадинаца, који ускоро неће у школама учити о Шумадији као ненасељеној земљи у средњем веку, прекривеној густим шумама, већ ће у уџбеницима писати како су средњовековни владари у северним границама Србије градили цркве и манастире, од којих је најзначајнији био подигнут на Дворинама, под Венчацом.
Слава Мијовић, власник земљишта на коме је 2009. године постављено спомен-обележје Павлу Бакићу, последњем српском деспоту, показао нам је и једно чудо које се недавно десило у близини остатака средњовековног двора Павла Бакића – нови извор воде, хладне, бистре и освежавајуће. –Обилазећи имање на Дворинама недавно ме привукао тихи жубор воде, које раније никада није било на том месту – прича нам Мијовић. –Нисам прешао ни тридесетак метара од Бакићевог двора кад – имао сам шта и да видим. Извире вода из падине на којој никад није било воде! Пробао сам је, мелем за душу – рекао нам је Слава Мијовић, са којим смо заједно и отишли до чуда које се овог лета десило на Дворинама.
Распитали смо се код мештана Бање и Брезовца да ли се сећају да су скорије негде приметили нови извор воде. Рекли су нам да деценијама тога није било, те да је појава новог извора на Дворинама, између Бакићевог двора и Бакићевог врела, за које се одавно зна, право чудо. Да ли је то последица минирања на Венчацу или нека порука природе – тема је за одгонетање и у будућим данима.
После разговора о актуелним истраживањима на овом значајном археолошком локалитету, договорен је наредни сусрет после завршетка овогодишњих радова.