Текст и фотографије: ДТ
Босућанин Десимир Петровић зором раном, 19. августа 2019, на свето Преображење Господње, кад лето почиње да се у јесен преображава, с надом да ће и однос локалне власти према Босути почети да се мења, запуцао је у престоницу. Хтео је да о мукама које тиште мештане Босуте поразговара са председником Републике Србије Александром Вучићем и министрима Зораном Михајловић и Бранком Ружићем.
Никог није затекао на радном месту, па је дописе оставио у писарницама Генералног секретаријата председника Републике Србије (за Александра Вучића), Владе Републике Србије (за Зорану Михајловић, потпредседницу Владе РС и министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре) и министарства за државну управу (за Бранка Ружића, министра).
-У допису сам навео муке које тиште мештане, а за које не хаје локална власт аранђеловачке општине: од моста и пута, о чему је објављен прилог и на Вашем порталу 5. јуна ове године под насловом „Босута 5 година без ћуприје и 90 година без проширеног пута у засеоку Прњавор“, до непостојања продавнице, поште, месне канцеларије, дома културе, али и поломљеним бандерама и покиданим кабловима за струју и телефоне и фиктивним отпремницама за непостојеће радове – рекао нам је Десимир Петровић и додао: -Има и других нерешених ствари, од сахрањивања на босутским гробљима, поготово гробљу „Дудинац“, које је претворено у босутску „Алеју заслужних“, јер се ту сахрањивање обавља само за појединце, чији потомци уживају посебне привилегије, али о томе нисам овог пута писао у обраћању државним органима, а има и других ствари, због којих се село и празни од становника.
Лепо је што је Србија добила ауто-пут од Обреновца до Чачка, чије је отварање јуче свечано уприличено, али би било сасвим нормално да Десимир Петровић и Босућани добију бар поправљен мост (да не обилазе заобилазним, даљим, путевима) и проширене путеве до својих кућа (за несметан пролаз пољопривредне механизације)... Да ли ће државни органи покренути локалну власт аранђеловачке општине, да обавља законом прописане активности или ће и овај допис остати само још један неостварени вапај незадовољног грађанина?