ДТ
Од петка не јењавају чаршијске приче о давно невиђеној полицијској акцији у по бела дана, у петак 9. фебруара.
И после три дана главни варошки информатори су грађани који су се у петак, око подне затекли у згради Управе Општине Аранђеловац, болници и филијали Фонда здравствене заштите илити „социјалном“. –Полицајци наоружани, дошли у аутомобилима, џиповима, тачно су пикирали на одређене канцеларије и људе који су ту радили. Добро је да је и у нашем граду почела нека нова „сабља“, после разноразног криминала, вала, ред је и био – коментарисали су Аранђеловчани.
На друштвеним мрежама за викенд је први нешто конкретније написао о полицијској акцији у Аранђеловцу Момир Стојановић, генерал-мајор у пензији, који је 2003-2004. године (баш у време полицијске акције „Сабља“ у Србији, када је разбуктана последња нада у Србији да ће већина похапшених бити и и тужилачко-судски процесуирана, а затим и упућена на заслужене затворске казне) био начелник Војне службе безбедности, а затим и први директор Војнобезбедносне агенције.
Део објаве са фејсбук-профила Момира Стојановића, скриншот, преузето 12. фебруара 2024. године
Од „куповине гласова“ на недавним републичким изборима одржаним 17. децембра (што није ништа ново, ни за недавне изборе, а ни за било који град у Србији) јер је „куповина гласова“ постала уобичајена „тековина напредњачког доба“, па се многи због тога и не узбуђују. А како и Момир Стојановић видовито наговести: „ако дигнете глас против крађе избора можете бити оптужени за кривично дело шпијунаже“ – данас су сви медији преносили један те исти текст следеће садржине:
Извор: сајт РТС, преузето 12. фебруара 2024. године, линк: https://www.rts.rs/vesti/hronika/5364615/uhapsene-cetiri-osobe-osumnjicene-za-spijunazuuhapsene-cetiri-osobe-osumnjicene-za-spijunazu.html
Немушто саопштење, којег би се некадашњи Танјуговци до црвенила постидели, нити помиње назив града у Србији у коме су шпијуни харали све док им БИА није доакала, нити наговештава каквим су се то непочинствима и против кога бавили. Међутим, „из авиона се видело да је реч о Аранђеловцу“, јер су нас данас многи питали знамо ли детаље о подбукуљским шпијунима, а и Мирослав Паровић, председник Слободарског покрета (познат као политичар без длаке на језику и оштар критичар актуелне власти) нас је приупитао: „Који су то опасни шпијуни запосели центар Шумадије?“
Не бисмо ли сазнали који су то опасни шпијуни стасали у овој, већ туце година напредњачкој чаршији, као и чиме су се бавили и за кога су „радили“, послали смо јуче питања на бројне адресе надлежних органа, од полиције, преко тужилаштва до Општине Аранђеловац. Најбржи, а за сада и једини, одговор добили смо већ првог радног дана из Основног јавног тужилаштва у Аранђеловцу.
Одговор Основног јавног тужилаштва у Аранђеловцу, од 12. фебруара 2024. године
Како аранђеловачко тужилаштво „не поседује тражене информације“, не бисмо ли, због „громогласне тишине“ осталих надлежних државних органа, прекратили разбуктавање инспирације бројних клонова Алексе Жунића из „Сумњивог лица“ или Илије Чворовића из „Балканског шијуна“, послали смо питања и на адресу Безбедносно-информативне агенције.
Тражење информација од јавног значаја од Безбедносно-информативне агенције, од 12. фебруара 2024. године
Из нашег краја смо имали високо позициониране полицајце (Славко Зечевић у савезном СУП-у и Светомир Лаловић у републичком СУП-у), али не и шпијуне. Пре више од 90 година имали смо и добро организовану државу. Пример први: начелник Среза јасеничког у извештају број 19, од 1. јануара 1930. године, бану Краљевске банске управе Дунавске бановине, пише и следеће: „На рад и кретање бивших политичара, партиских агитатора и сумњивих лица са највећом обазривошћу са својим подчињеним органима мотрим и спреман сам да сваку њихову акцију још у самом почетку угушим“.
У аранђеловачком случају „ШПИЈУНИ“ акција калауза није угушена у почетку, а остаје нам да видимо да ли ћемо и кад сложити све коцкице о овој новој подбукуљској афери. Надајмо се да ће наш случај бити и документован, као што то потврђује пример други – случај шпијуна Фридриха Лоренца, „рецепционара“ у „Старом здању“.
Документација о шпијуну Фридриху Лоренцу, рецепционару „Старог здања“, из Фонда Краљевске банске управе у Новом Саду
Ко је „фридрих Лоренц“ наших дана обавестићемо Вас, драги читаоци, чим добијемо званичне одговоре, а до тада можда настане и новокомпонована „епска песма“ са стиховима виртуелног Алексе Жунића: „Еј, Пештаном плови... а у барци Ивица и Јеца“, на пример, тако рећи незванично.