еС
Мрачни предмет жудње више није оно што сте прво помислили, јер је прву асоцијацију на наведену кованицу преузео – асфалт.

Црн, топао, пожељан, буди пожуду и после деценија чекања. Нема боље „монете“ за поткусиривање. Добијају га, после дуге апстиненције, углавном „сигурни гласови“ власти, а заломи се мало задовољства и опозиционо настројенима. У асфалтној екстази покаже се и да су понеки „сигурни“ сигурни к'о врбов клин, а да пожељнија буде „изборна кајла“ од незадовољ(е)них.

У групној асфалтној помами иако су партнери унапред познати, многи се огребу за мало асфалта, ни криви ни дужни. Да л'због доброг „позадинског рада“, ил' подршке дежурних критичара на фејсбуку и другим друштвеним мрежама? Било како било асфалтне страсти су све јачи, а до врхунца (читај: одржавања локалних избора) остало је званично још седам месеци (до почетка парила 2022).

И док уградњу сваког квадрата асфалта (нова мера локалних власти, уместо раније дужине) многи прате преко Интернета, који је постао жешћа опсцена од вијагре (ваљда су и приказивање дужине укинули откад је полна и свака друга сексуална равноправност наметнута, јер сад мора свако сваког да уважи и свако према свакоме да се односи у духу новог доба) показују пиплметри да директни преноси асфалтирања озбиљно конкуришу ријалитијима, чије називе не бисмо ни да помињемо (зарад спречавања загађења јавне сцене преко нашег портала).

И као што још нико није видео наречени пиплметар (који, наводно поуздано, мери гледаност ТВ и других програма) тако су већ Босућани почели да се кладе хоће ли или неће Десимир Петровић у овој општој асфалтоманији добити у заселку Прњавор проширен, па још и асфалтиран пут? За ХОЋЕ кажу дуго људи чекају, постоје и судске пресуде од пре 90 година, а за НЕЋЕ веле да је Десимир љута опозиција и оштро критикује власт.

Да ли ће, и кад ће, локална власт да „извуче кеца из рукава“, јавно саопшти „коцка је бачена!“ и асфалтира већ свима знани пут у босутском Прњавору?
-Председник општине је пре две године на брзину асфалтирао више од километар пута на Врлетној страни, до његове дедовине у Врбици, а Прњавор заобилази к'о киша око Крагујевца. Додуше, временске прилике су се пореметиле, па и ова народна изрека о киши и Крагујевцу више не важи. Можда и Прњавор постане приоритет, никад се не зна, не бих се кладио ни на једну карту – рече Десимир Петровић и показа нам документ који је данас предао на писарницу Управе општине Аранђеловац.

Упозорење пред тужбу Десимира Петровића, због пута у босутском Прњавору

Ово упозорење Десиир је доставио и Јавном комуналном предузећу „Зеленило“, са којима у минулим годинама има довољно преписке, бар за омању књигу.

И овај доказ од данас је у Десимировој подебљој архиви с називом „Пут у Прњавору, од 1929. године до данас“

И док Босућани промишљају (чине то по кућама, јер немају већ одавно ни кафану, нити продавницу) шта ће бити од њихових захтева за изборима за савет месне заједнице, ко ће још продати земљу Арапима, спрема ли се неко за пут у вечна ловишта у Дудинац, ни тема о проширивању и асфалтирању пута у Прњавору није за занемаривање. Ем је ту купио кућу Салем Арапин, ем је подршку за изградњу пута дао тадашњи председник савета месне заједнице. Било је то, додуше, пре четири године. Али, шта је то за људски век и бесконачну чежњу (за неке остварену, а за неке само пожељну) према асфалту? А све ће бити да ће слоган „асфалтом у 21. век“ бити преправљен у „асфалтом у 22. век“... 23. век... из века у век – нека буде асфалт во вјеки векова, јер сигуран глас се далеко чује, а несигуран још и даље.